Put ka Briselu vodi preko Vašingtona

 izvor : agencije, foto: afp                                                                                    31.05.2015.

Evropski diplomatski zvaničnici su saglasni sa ocenom da SAD mogu snažnije podupreti pregovore Srbije o članstvu s EU i verovatno doprineti tome da se prevaziđu za Beograd neopravdane prepreke za otvaranje poglavlja u tim pregovorima.

Prilika za to može biti predstojeća poseta srpskog premijera Aleksandra Vučića Vašingtonu, rekli su agenciji Beta, uz izvesne ograde, diplomatski zvaničnici u Briselu, napomenuvši da "ne žele da spekulišu, ali izgleda moguće".

Oni takođe ukazuju na to da je, iako albanska strana nije došla na poslednju rundu dijaloga u Brisel, došlo do izvesnog napretka u pregovorima Beogradskog tima i predstavnika EU o osnivanju Zajednice srpskih opština (ZSO), što Beograd smatra ključnim uslovom za dalju normalizaciju odnosa s Prištinom.

Ozbiljniji napredak u toj normalizaciji, a to znači pre svega formiranje ZSO, mogao bi da bude važan teg prilikom odmeravanja uslova za otvaranje prvog poglavlja u pregovorima na sastancima šefova diplomatija i lidera EU u junu.

Za Srbiju bi to bio prelomni znak da nema dodatnih uslovljavanja na putu ka članstvu u Uniji, već se kreće u partnerski odnos.

Na dodatne prepreke su se veoma jasno i glasno još od polovine aprila požalili i premijer Vučić i šef diplomatije Ivica Dačić, naglasivši da je Beograd u dijalogu s Prištinom i pripremom za otvaranje poglavlja u pregovorima učinio sve što je traženo, dok se prištinskim vlastima gleda kroz prste iako koče dijalog.

EU i Vašington su iskazali vidljivo zadovoljstvo zbog veoma odmerenih stavova Beograda u krizi izazvanoj u Makedoniji posle napada albanskih terorista na policiju u Kumanovu, kao i činjenice da je Vučić otišao u posetu Tirani, uprkos velikim kritikama, ne samo Srbije, već i EU i SAD, na račun albanskog premijera Edija Rame zbog njegovog za region zapaljivog stava oko projekta "Velike Albanije".

Američki Stejt dipartment je u posebnoj izjavi pozdravio posetu srpskog premijera Tirani. Vučić  je izjavio da će u Vašingtonu razgovarati i o mogućnostima da Srbija učestvuje u projektu Transjadranskog gasovoda, koji podržavaju SAD i EU, i da se snabdeva gasom iz drugih američkih projekata.

Vučić je odbacio s tim u vezi lansirane spekulacije da to znači da Srbija napušta politiku dobrih odnosa s Rusijom i objasnio da je jedini cilj da se Srbiji obezbedi gas, imajući u vidu da je Rusija predočila da će do 2019. godine obustaviti isporuke gasa Evropi preko Ukrajine i izgraditi alternativni gasovod Turski tok.

SAD i EU se protive izgradnji Turskog toka koji bi Evropu snabdevao sa 63 milijarde kubnih metara gasa, dok bi  budući Transjadranski gasovod snabdevao Evropu sa deset milijardi kubnih metara, što predstavlja ozbiljan problem, na koji je ukazao i Vučić, jer se ne zna kako bi Srbija obezbedila energiju.

Vučić je još u februaru u Minhenu s pomoćnicom državnog sekretara SAD Viktorijom Nuland razgovarao o energetici i mogućnostima snabdevanja Srbije gasom, a rečeno je i da je “Nuland podržala evropski put Srbije i nastavak dijaloga Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU”.

Analitičari u uglednim i Stejt departmentu bliskim glasilima, kao što su Forin afers i institut Stratfor, upozorili su da je Zapad zapostavio zapadni Balkan, prepuštajući ga i "opasnim avetima prošlosti", a to je, zaključili su, upravo suprotno interesima Zapada i ide na ruku ruskom uplivu na region.

Stratfor je, štaviše, mišljenja da "Zapad, Rusija i Turska imaju zajedničkog suparnika na Balkanu: političku nestabilnost", i smatra da Rusija i Zapad nastoje da kupe uticaj ulaganjima i energetskim projektima… dok unutrašnji politički izazovi prete da podriju spoljne napore za razvitak i oblikovanje regiona".

Stratfor navodi da "Zapad ima prednost što raspolaže zamašnim fondovima za razvoj i odbranu koji mogu biti doznačeni zemljama gladnim ekonomskog rasta”.

Agencija, međutim, zaključuje da "nije izgledno da će zemlje poput Srbije ili Makedonije ući u članstvo Evropske unije u narednih deset godina, a gurnute su unazad zbog unutrašnjih podela i protivljenja nekih članica EU".

Stratfor ukazuje i na to da che "EU Srbiji, perspektivnoj članici, izmedju 2014. i 2020. pružiti potporu za reforme u visini od 1,5 milijardi evra, dok će članica EU Bugarska za isto razdoblje dobiti 11,4 milijarde evra" iz evropskih fondova, a Poljska, recimo, 29 milijardi evra.