|
Hoće li Mađari podići bedem prema Srbiji ?
izvor : evn foto: vn 15.06.2015.
Zajednička sednica vlada Mađarske i Srbije u vezi sa povećanim brojem migranata koji preko naše zemlje idu u EU biće održana 1. jula, u Budimpešti. Sednica je dogovorena posle najava mađarskog premijera Viktora Orbana o potpunom zatvaranju granice između dve zemlje zbog nezaustavljivog talasa migracija iz Sirije, Iraka, Avganistana...
Od početka godine u Mađarsku je stiglo 54.000 imigranata, a očekuje se da će do kraja 2015. doći njih 130.000. Zato je Orban zatražio da Srbija zaustavi nadolazeći talas na svojoj teritoriji. Međutim, ostalo je nejasno kako ova zemlja planira da zatvori granice.
Ona to može da uradi i nijedna evropska institucija ne može da je spreči, iako bi takav potez bio politički negativno ocenjen, objašnjava Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila. Jedna od opcija je podizanje zida, kao što su uradile Grčka i Bugarska prema Turskoj, ali bez vidljivog rezultata. Jer, očajnici su nastavili da beže od rata i bede, samo su povećane "usluge" krijumčara ljudima, porastao je kriminal i trgovina belim robljem, kao i zdravstveni i bezbednosni rizici. Ovoga je svestan i mađarski premijer, pa se postavlja pitanje zašto onda daje tako oštre izjave.
- Po Dablinskoj regulativi i sistemu Euroblanka, Mađarska je, kao prva zemlja ulaska u EU i uzimanja otiska ujedno i poslednja. Migrant kog mađarska policija uhvati prilikom ulaska u zemlju odmah traži azil, zbog čega vlasti ne mogu da ga vrate u Srbiju. Smeštaju ga u prihvatni centar i uzimaju mu otiske. Oni, međutim, beže iz centara ka razvijenim evropskim zemljama. Kada tamo budu uhvaćeni i kada se iz otisaka utvrdi koja je bila prva zemlja u koju su ušli u EU, bivaju deportovani nazad, u Mađarsku - navodi Đurović.
Tako, praktično, bogate zemlje rešavaju svoj problem šaljući azilante na obode Unije. Mađarska postaje veliki sabirni centar migranata, sa kojima ne zna šta bi radila. Do sada su najveći teret migracija trpele Grčka, Italija i Španija, ali je Grčka, posle jedne presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, ocenjena kao zemlja u kojoj se krše njihova ljudska prava. Preporuka suda koju sve zemlje moraju da poštuju jeste da se azilanti ne vraćaju u Grčku. Tako sve veće breme tereta pada na Mađarsku, a ona pokušava da ga podeli sa Srbijom, prebacujući nam "vruć krompir".
- Mađarski zvaničnici pokušavaju da izbegnu svoje obaveze, podstiču animozitet u sopstvenoj javnosti prema azilantima, a u evropskim institucijama predstavljaju sebe kao zaštitnike evropskih vrednosti i kulture, koje će biti ugrožene dolaskom tolikog broja izbeglica - tumači Đurović, i dodaje da Srbija ne bi trebalo da ulazi u polemiku sa Mađarima na tu temu, jer će tako posredno preuzeti odgovornost za ljude koji su preko naše zemlje samo u tranzitu.
Takođe kaže da je iluzija da možemo da zaustavimo reke izbeglica, jer to nije pošlo nijednoj zemlji za rukom, pa ni Americi, čiju granicu sa Meksikom čuva 40.000 policajaca.
- Srbija treba da uradi ono što može dok su izbeglice na njenoj teritoriji: da ih zaštiti, pomogne deci, obezbedi smeštaj - kaže Đurović.
Ukoliko bi Mađarska ipak zatvorila granice, izbeglice bi se duže zadržavale u pograničnoj zoni, bili bi higijenski, bezbednosno i životno ugroženi, porasla bi stopa krijumčara i konstantno bismo imali kritičnu humanitarnu situaciju.
Ustav Srbije garantuje izbeglim licima pravo na zaštitu. Po nama, najbolji način je uvođenje privremene zaštite za izbegle iz Sirije i Iraka, u periodu od tri meseca do godinu dana - zaključuje Đurović.
BEZ JEDNOSTRANIH POTEZA
Prvi potpredsednik Vlade i šef srpske diplomatije Ivica Dačić se nada da Mađarska neće donositi jednostrane poteze.On je naveo da srpska policija sarađuje sa kolegama iz regiona, Nemačke i Austrije, ali da je očigledno priliv migranata visok i da se teško može sprečiti.
|
