Odlučujući dan za prva poglavlja - 23. jun

 izvor : euractiv, foto:                                                                                 08.06.2015.

Srbija, koja skoro godinu dana i pet meseci iščekuje otvaranje prvih poglavlja u pregovorima o pristupanju EU, u ovom trenutku treba da sve snage usmeri u predstojeću rundu razgovora sa Prištinom 23. juna. Tu poruku je 8. juna u Beograd doneo izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Dejvid Mekalister (David McAllister), rekavši da će od uspeha tog susreta u velikoj meri zavisiti da li će ove godine biti otvorena poglavlja. To je, kako je rečeno EurAktivu, poruka Brisela, ali i uticajnog Berlina. Na 15. Ekonomskom samitu jasno je prenet stav EU da je regionalna saradnja ključna za evropske integracije, ali da se neće čekati da više zemalja ispuni uslov za priključenje, što pogoduje onima koje su "u vođstvu", Srbiji i Crnoj Gori. Osim saradnje sa Prištinom, ekonomija će biti ključan izazov, a Srbiji je, kako je rečeno, predstoji i čitava decenija prilagođavanja.

Srbija na 23. jun treba da gleda kao na dan odluke u pogledu otvaranja poglavlja prvih poglavlja, poručio je izvestilac Mekalister. Time je, kako je EurAktivu preneo dobro obavešteni izvor, preneo poruku ne samo Brisela, već i Berlina, trenutno najuticajnijeg u EU.

"Da bi se otvorila prva poglavlja ove godine obe strane će morati da pokažu napredak (...) i sledeća runda dijaloga u Briselu će biti ključna za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine", rekao je izvestilac za Srbiju. U Briselu bi 23. juna trebalo da se nastavi politički dijalog, sastankom premijera Srbije i Kosova Aleksandra Vučića i Ise Mustafe. On je preneo da se nada da će ove godine moći da se otvori poglavlje ili čak više njih.

Istakao je da je dogovor koji je postignut o pravosuđu na severu Kosova bio veliki napredak i da ga treba primeniti.

Posebno je istakao da ima još dosta posla, odnosno da je mnogo više otvorenih nego rešsenih pitanja.

"I Beograd i Priština bi trebalo da učine dodatne korake u normalizaciji odnosa, da bi pokazali posvećenost i kredibilitet", rekao je Mekalister.

U pogledu toga da li se Mekalister ovog puta može posmatrati i kao glasnik zvaničnog Berlina, treba napomenuti da se u obraćanju gostima Ekonomskog samita više puta pozivao na kancelarku Angelu Merkel, iz čije Hrišćansko demokratske unije i dolazi. Kao značajan je istakao njen stav da 6 zemalja Zapadnog Balkana ima jasnu evropsku perspektivu, kao i da je saradnja u regionu od ključnog značaja za mir, stabilnost i prosperitet.

Uzajamne posete premijera Srbije i Albanije ocenio je kao posebno veliki pomak, poručivši da bi ta saradnja mogla postati i model dobre prakse u regionu.

Istaknut je i potencijal inicijative Zapadnobalkanska šestorka, za bolje infrastrukturno povezivanje u regionu.

Odlikaši i ponavljači

S obzirom na značaj koji EU pridaje povezivanju na Zapadnom Balkanu, ali i na zamor od proširenja, stalno je aktuelno pitanje da li će se za pristupanje čekati da više zemalja ispuni uslove.

Prema preseku stanja koji je dao Mekalister, takav "regatni pristup" ne bi pogodovao Crnoj Gori, koja je najviše odmakla u integracijama, kao ni Srbiji, koja malo zaostaje, ali se, kako navodi izvestilac, može očekivati da uskoro sustigne svog južnog suseda.

Ostale zemlje su u zaostatku. Makedonija celu deceniju čeka na otvaranje pregovora, u velikoj meri zbog spora sa Grčkom oko imena zemlje. Albanija je 2014. dobila status kandidata, ali se očekuje dodatni napredak za pregovore, pri čemu je u toj zemlji najveći problem bio politički sistem.

U BiH je tek nedavno stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju i to tek nakon promene pristupa Brisela kojim su neki od ključnih zahetva praktično odloženi.

Kosovo je na začelju, budući da tek očekuje usvajanje SSP u EU. Procedura za to biće posebna, jer ga neće potpisivati zemlje članice budući da njih 5 ne priznaju Kosovo kao nezavisnu državu.

Mekalister je rekao da će svaka država ka EU ići u skladu sa sopstvenim zaslugama.

To je potvrdio i šef Delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport, koji je istakao i da Brisel u izveštajima o napretku svake godine meri napredak svake zemlje poejedinačno.

Jedinice iz ekonomije

Izvestilac Mekalister je u sam vrh prioriteta za pristupanje EU stavio ekonomiju, ispred vladavine prava, regionalne saradnje i normalizacije odnosa sa Prištinom. Po ovom kriterijumu, Srbiji ne cvetaju ruže.

Saradnik Bečkog instituta za međunarodne ekonomske studije Vladimir Gligorov ocenio je dinamiku ekonomije u Srbiji kao dosta lošu, i Srbija je po tome rame uz rame sa BiH i Hrvatskom. Makedonija i Kosovo su po njegovom mišljenju u tom pogledu u nešto boljoj poziciji.

Srbija, kako je naveo, ima i fiskalnu ravnotežu, veliki javni sektor, i spoljnu neravnotežu kao zatvorena ekonomija.

"Jasno je da će prilagođavanje trajati dugo, pet, šest godina, možda i deceniju, i tokom tog perioda ne mogu se očekivati visoke stope godišnjeg rasta, već dva do tri odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP)", rekao je Gligorov.

Povlačenje države iz ekonomije ocenio je kao posebno težak zadatak, pogotovo s obzirom na to da se država pojavluje u svim ekonomskim pitanjima i da je mnogo „itneresa isprepleteno“g.

Kada je reč o konkurentnosti, jednom od ključnih zahteva EU, rekao je da privatni sektor u Srbiji nije konkurentan i da je za to dovoljno pogledati samo dva važna indikatora - izvoz i stopu zaposlenosti.

"Izvozni kapaciteti Srbije su slabi, a izvoz učestvuje sa 30%u BDP. Za privredu kakvu ima Srbija potrebno je da učešće izvoza u BDP bude 60 do 70%", ukazao je Gligorov.

Kako je objasnio, udeo izvoza je i „viši nego što bi bio prirodno”h s obzirom na to da je srpska privreda u recesiji i stagnaciji već pet godina.

Stopa zaposlenosti u Srbiji je veoma niska i taj ekonomski pokazatelj je, po oceni Gligorova, lošiji od stope nezaposlenosti.

Gligorov je ocenio da EU nema dovoljne instrumente da podstakne privredu, što se vidi iz primera Hrvatske i Grčke.