Gasna interkonekcija sa Bugarskom do 2018.

 izvor : rse, foto: epa                                                                                   03.06.2015.

Gasna interkonekcija između Srbije i Bugarske trebalo bi da bude završena do 2018. kako bi u 2019. kroz taj gasovod potekle prve količine gasa, izjavio je 2. juna ministar rudarstva i energetike Srbije Aleksandar Antić nakon potpisivanja protokola u Beogradu kojim su definisani dodatni elementi tog projekta. Izgradnja gasne interkonekcije sa Bugarskom, koja je i ranije planirana, postala je prioritet nakon odustajanja Rusije od izgradnje gasovoda Južni tok u jugoistočnoj Evropi. Preko interkonekcije sa Bugarskom Srbija bi mogla da se priključi na gasovode na jugoistoku Evrope čija je izgradnja u planu.

Antić je u Beogradu, posle potpisivanja Protokola sa zasedanja Srpsko-bugarske međuvladine komisije za ekonomsku saradnju, novinarima rekao da su tim dokumentom definisani dodatni elementi dvosmernog gasovoda koji će biti dug 150 kilometara i imati kapacitet 1,8 milijardi kubinih metara gasa godišnje.

Potrebe Srbije za gasom su oko 2,5 milijardi kubnih metara gasa godišnje.

On je rekao da će se 60% gasovoda nalaziti na terioriji Srbije i da će Bugarska iz fondova EU podržati Srbiju u nastojanju da obezbedi finansiranje izgradnje te deonice. Podsetio da je Bugarska uz pomoć EU već obezbedila finansiranje svoje deonice gasovoda.

Na pitanje novinara kojim će se gasom Srbija snabdevati preko interkonekcije sa Bugarskom i da li će to biti ruski gas iz Turskog toka Antić je rekao da je suština izgradnje gasnih interkonekcija da omogući diversifikacuiju i više mogućnosti za snadbevanje.

"Srbija je u potpunosti otvorena za sve projekte koji mogu u ovaj deo Balkana i jugoistočne Evrope da dovedu gas. Mi nismo država od koje zavisi da li će se graditi Turski tok, to je pitanje koje u ovoj fazi pre svega zavisi od Rusije i Turske", rekao je Antić.

On je dodao da Srbija, u međuvremenu kao država radi one projekte koji zavise od nje, a to je, pre svega, gasna interkonekcija sa Bugarskom.

"Gasna interkonekcija sa Bugarskom otvara nam mogućnost da dođemo u kontakt sa određenim količinama gasa koje idu Transjadranskim gasovodom (Tap) i Transanadolskim gasovodom (Tanap), ali i terminalnom za tečni naftni gas (LNG) u Aleksandropulosu koji će biti poveza sa Tapom. Dvosmerna inteknonekcija će omogućiti da se, ukoliko imamo protreba, snabdevamo azerbejdžanskim, turkmenistanskim, iranskim gasom ili preko terminala u Aleksandropulosu alžirskim ili katarskim gasom", rekao je Antić.

Ministar ekonomije Bugarske Božidar Lukarski rekao je da će dalju realizaciju projekta izgradnje gasovoda omogućiti planirano potpisivanje protokola između nadležnih ministarstava Srbije i Bugarske. "Bugarska već ima gasnu interkonekciju sa Rumunijom i Grčkom", rekao je Lukarski i istakao da je i za Srbiju i Bugarsku važno da imaju diverzifikaciju izvora gasa.

Antić je ranije najavio da su u budžetu za 2015. obezbeđena sredstava za izgradnju prostornog plana za tu investiciju, a da Srbijagas radi na preostaloj projektnoj dokumentaciji. On je krajem maja rekao da će se u toku ove godine definistati finansiranje tog projekta i da se nada da će izgradnja početi u 2016.

Izgradnja interkonekcije između Srbije i Bugarske je projekat na kojem insistira i EU, upravo zbog toga što bi to dalo Srbiji drugi izvor snabdevanja, budući da se Bugarska, koja je u potpunosti zavisna od ruskog gasa, treba da se poveže na sistem dopremanja gasa iz Azerbejdžana.

EU je usmerila napore na izgradnju Južnog gasnog koridora kojim će do nje stizati gas iz Azerbejdžana. Taj gasni sistem će se sastojati od tri gasovoda: Tanap koji će se nadovezivati Južnokavkaski gasovod (SCP) i zatim povezati s planiranim Tapom. Tim sistemom bi se gas iz Azerbejdžana preko Gruzije i Turske prebacivao do Grčke i Albanije a zatim i ispod Jadranskog mora do Italije.

Očekuje se da krakom tog gasovoda azerbejdžanski gas iz Grčke ide do Bugarske i dalje na sever.

Kroz Južni gasni koridor gas bi trebalo da krene 2019-20.

Slovačka, Mađarska, Rumunija i Bugarska su u maju postigle dogovor o izgradnji nove gasne infrastrukture, nezvanično nazvane Istočni luk. Dogovor je postignut na inicijativu vlade u Bratislavi koja je stavila do znanja da je cilj toga da se obezbede "razni izvori i putevi snabdevanja za stabilan i bez prekida priliv gasa u srednju i jugoistočnu Evropu". Kkako je predočeno, "mogući izvori gasa bili bi Azerbejdžan, Turkmenistan, Irak, Kipar i Rusija".

Mada bi ta nova infrastruktura za dotok gasa zaobišla Srbiju, izgradnja srpsko-bugarske gasne veze dala bi mogućnost za priliv izvesne količine gasa u Srbiju i preko tog novog gasovoda koji bi mogao da počne da se gradi 2018.

Rusija, takođe, planira izgradnju gasovoda Turski tok kojim bi se ruski gas prebacivao preko Turske do Grčke i dalje, ako bude saglasnosti, ka Evrope.