Da li Radoš Bajić prekraja istoriju, hoće li četnici "ispasti" dobri, a partizani loši, da li će se Srbi opet posvađati - ovo su samo neka od pitanja koja su pratila snimanje serije "Ravna gora", čija je prva klapa pala pre godinu i po dana. Vreme je za odgovore - u nedelju 10. novembra na RTS 1 počinje prikazivanje serije čiji je cilj, kako je zvanično saopšteno, "da ispravi tragične istorijske nepravde i demistifikuje jednostrane ideološke zablude".
Da zadatak nije bio nimalo lak, potvrđuje Lazar Ristovski koji igra generala Boru Mirkovića.
- Pošto sam već video prvu epizodu, mirno mogu da kažem da smo uradili veliki posao. Na prvom mestu sam Radoš, koji je pokazao ovom serijom da je izvrstan scenarista, ali i reditelj. Zadatak koji je imao pred sobom je bio vrlo složen u svakom smislu. I istorijskom, i umetničkom, i moralnom. Radoš Bajić je sve te zadatke ispunio maestralno. Serija će biti potresno istinita. Ta istina, mislim, niti koga vređa, niti za koga navija. Ona je prosto istina i kao takva može samo da služi na čast i srpskom narodu i Radošu kao majstoru svog zanata.
* Da li vam je, posle svih ovih godina, lakše da predvidite reakcije publike?
- Naravno da iskustvo čini da se stekne jedan dobar osećaj šta publici treba, a šta ona ne bi volela. Ipak, ne treba uvek raditi ono što bi publika volela. Ne treba joj podilaziti. Ono čime se mi bavimo mora da provocira. Ne samo mišljenje auditorijuma, već i njegove emocije. Rekao bih, čak, emocije na prvom mestu. Ova serija će u tom smislu sigurno biti velika umetnička provokacija, koja neće gledaoce ostavljati ravnodušnim. Vidim prazne ulice u vreme emitovanja. Eto, tako mi se to javlja.
* Početak snimanja pratile su rasprave o četnicima i partizanima, da bi se strasti kasnije malo stišale. Očekujete li da će emitovanje ponovo uzburkati javnost?
- Znate kako, za seriju i marketing bi bilo dobro da se javnost uzburka. Ali pošto se serija ne bavi intrigama te vrste, već istinama, istorijskim i umetničkim, bojim se da će mnogi zluradi, koji se hrane negativnom energijom, biti razočarani. Serija je puna strasti i izazivaće strastvene reakcije. Ona se ne bavi pamfletima. Ona govori o jednom, prvenstveno za Srbiju teškom vremenu, gde je srpski seljak najveća žrtva tog vremena, pa bio on na četničkoj ili partizanskoj strani.
* Generala Boru Mirkovića neki opisuju kao "zanesenjaka sa visokim činom", drugi kao britanskog agenta. Kako ste ga vi doživeli?
- On je svakako opsesivna ličnost. Vertigo. Ni njemu nije bilo lako sa sobom, a kamoli sa vremenom u kome je živeo. Jedno je nesumnjivo, on je imao misiju - napraviti bolju Srbiju. Nije bio zagovornik jugoslovenstva, što se sa današnjih vidika pokazalo kao ispravno. Bio je odan kralju i otadžbini. Bio je istinski patriota. Kao karakter, oštar kad je potrebno, ali i nežan. Prema kralju Petru Drugom se odnosio kao prema svom sinu, potresno, brižno i nežno. Prema neprijatelju, veoma grubo. Za ideju je bio spreman da umre i on sam, ali i da izazove kolektivnu žrtvu zarad bolje Srbije. Dakle, slojevita ličnost koja glumcu daje dobar materijal za rad.
* Šta vam je bilo zanimljivije - ono što se zna ili ono što se ne zna o njemu?
- Uvek je zanimljivije ono što se ne zna. Jedan deo toga je i u seriji. On je kralju pomogao da napusti zemlju. On je pomogao i da se zlato utovari u avione, a onda je sam stradao polomivši obe noge prilikom sletanja tog istog aviona na aerodrom u Grčkoj.
* Šta možemo da naučimo iz "Ravne gore"?
- Kada sam završavao svoju ulogu Jovana u prethodnom velikom, istorijskom uspehu, seriji "Selo gori, a baba se češlja", u toj sceni sam branio svog starog kuma pred sudom i pobedio. Kum, koji je kao komandir sela bio u četnicima i kao takav osuđen na smrt, posle moje odbrane je rehabilitovan. Na neki način to je nevidljiva spona između te dve serije i te dve moje uloge. To može da se nauči - da su stradali mnogi nevini, ali da su stradali braća od braće, komšija od komšije. To je tragedija koja ne sme da se ponavlja.
* Šta je tačno: da istoriju pišu pobednici ili da je ona učiteljica života?
- Sigurno je da istoriju pišu pobednici, ali je isto tako sigurno da se istorija ne uči iz tih udžbenika. Istorija se uči i ona je upisana u kolektivno pamćenje. To pamćenje je najbolja učiteljica života.
* Kako se stiže do onog "opraštam, ali ne zaboravljam" - bilo da su u pitanju sukobi između ljubavnika, prijatelja ili naroda?
- Pravo da vam kažem, ja ne vidim da je takva varijanta uopšte moguća. Mi smo povodljiv narod, pa kad nam se nešto dopadne, mi odmah to prisvojimo kao uzor za ponašanje ili za pamćenje. Tako je, eto, to jednom neko rekao i nama je lepo zazvučalo. "Opraštam, ali ne zaboravljam". Ja, kad već nisam zaboravio, onda sigurno nisam ni oprostio.
* Bajić ne krije da ga je povredio ignorantski odnos države prema njegovom projektu i, kako kaže - iz straha, svi su se kao strine držali po strani. Imate li vi više sreće sa filmom "Čarape kralja Petra"?
- Ne znam detalje, ali verujem da će on posle uspeha ove serije sve oprostiti, ali neće zaboraviti. Ha, ha, ha. Ovo će biti njegova velika pobeda. Ja se spremam kao da će sutra početi snimanje filma i serije o "narodnom kralju". Petar Prvi je to zaslužio. Srpski narod je to zaslužio. Da li su toga svesni oni koji treba da finansiraju taj projekat, još uvek ne znam. Bojim se samo da ćemo kukati sledeće godine i žaliti što nismo svetu mi kazali istinu o Velikom ratu, a ne neko drugi.
* Moraju li glumci, pogotovo ako ulaze u producentski posao, da budu pomalo političari?
- Svako ko se bavi produkcijom, mora biti spreman na sve i svašta, pa i na "politiku".
* Šta, uprkos godinama i iskustvu, i dalje ne razumete?
- Ne razumem zašto se ti vanzemaljci već jednom ne pojave.
DOK PADAJU BOMBE
Radnja prve epizode pod nazivom "Napad" počinje 5. aprila 1941. godine, dan pred bombardovanje Beograda koje je označilo početak invazije Nemačke na Jugoslaviju. Videćemo kako se u novim okolnostima snalaze obični ljudi, ali i generali Bora Mirković i Dušan Simović, kao i kralj Petar Drugi Karađorđević koji je tada imao samo 18 godina.
