 |
Srpski paradoks "belih mantila"
|
Izvor: agencije
|
Datum: 03. 02. 2014
|
|
Male plate i ograničenje zapošljavanja u javnom sektoru naterali mnoge lekare da traže posao u inostranstvu. Srbija, pritom, već sada ima nedovoljno određenih specijalnosti. Podaci pokazuju da će za pet do sedam godina 60 odsto lekara većine specijalnosti otići u penziju.
Nemogućnost zapošljavanja i male plate naterali su mnoge lekare da traže posao u inostranstvu. Zbog toga, ali i zbog Zakona koji ograničava zapošljavanje u javnom sektoru, preti opasnost da u Srbiji neće biti dovoljno belih mantila. Neki specijalisti su već sada deficitarni.
Novi zakon o zapošljavanju samo je potencirao i stavio u žižu javnosti problem zapošljavanja lekara.
Taj problem je postojao i ranije, naglašava Miljko Ristić, direktor KCS, kojem trenutno nedostaje 105 lekara - 50 su zaposlili iz svojih sredstava, ali im Fond ne dozvoljava da prime više od pet lekara.
U KCS-u, kaže, godinama postoji nedostatak lekara, pre svega u radiologiji, anesteziologiji.
"Broj postelja se nije menjao godinama, a obim posla se povećao u nekim klinikama i za deset puta. Onda je logično da se promeni princip zapošljavanja. Mislim da je krajnje vreme da se sada izmene ta pravila koja su na štetu i pacijenata i lekara koji završavaju i koji čekaju na birou rada", ističe profesor Ristić.
A dok se princip zapošljavanja ne promeni - u Srbiji posao čeka više od 14 hiljada medicinskih tehničara i lekara, među kojima je šezdesetak specijalista.
Zbog toga sve veći broj odlazi u inostranstvo, posao najčešće dobiju u Nemačkoj i Sloveniji, ali i u skandinavskim zemljama i na Bliskom istoku. Samo prošle godine, potvrdu o licenci iz Lekarske komore uzelo je čak 800 lekara.
"Sve je to počelo pre otprilike godinu dana, kada su sertifikati dobre prakse koji su im neophodni za odlazak u inostranstvo, počeli da se traže na dnevnoj bazi. Njima više ne treba nostrifikacija diploma", kaže direktorka Komore doktorka Tanja Radosavljević.
Trenutno u Nemačkoj, u dvadeset bolnica, traže se pulmolozi. Odlaze mladi lekari, odmah dobijaju specijalizacije i počinju da rade.
Srbija, s jedne strane, ima dve i po do tri hiljade nezaposlenih lekara dok, s druge strane, već sada ima nedovoljno određenih specijalnosti.
"Ako se nastavi ovakva politika sigurno je da ćemo tražiti lekare, a da ih neće biti, iako ih je sada u izobilju. Trebalo bi, izbori su tu pred nama, da nova Vlada, pitanje zapošljavanja lekara reši što je pre moguće", istakao je Ristić.
Doktorka Tanja Radosavljević kaže da ima podataka da će za pet do sedam godina, 60 odsto lekara većine specijalnosti otići u penziju.
"Sa zabranom zapošljavanja u javnom sektoru, teško ćete naći zamenu. Sa druge strane, da biste napravili jednog lekara specijalistu vama je potrebno preko deset godina", ističe Radosavljevićeva.
Osim preko Nacionalne službe za zapošljavanje mnogi lekari u inostranstvo odlaze i preko privatnih agencija.
Više od 150 mladih lekara i medicinskih radnika prijavilo se na konkurs za posao u jednoj od najvećih svetskih klinika za sportsku medicinu - ASPERAT iz KATARA - na osnovu sporazuma koje je Ministarstvo omladine i sporta potpisalo sa tom klinikom.
Lekari: Izuzeti zdravstvo iz zabrane zapošljavanja
Lekarska komora Srbije i sindikati koji okupljaju bele mantile, zatražili su od Vlade Srbije da izuzme zdravstvo od zabrane zapošljavanja u naredne dve godine, kao i da izuzme zaposlene u zdravstvu od solidarnog poreza na zarade.
Oni su u otvorenom pismu premijeru Ivici Dačiću, prvom potpredsedniku Vlade Aleksandru Vučiću, ministarki zdravlja Slavici Đukić Dejanović i ministru finansija Lazaru Krstiću naglasili da zabrana zapošljavanja u zdravstvu može imati dugoročne posledice po zdravstveni sistem, pacijente i zaposlene.
U pismu se navodi da će u suprotnom biti prinuđeni da preduzmu druge zakonom predviđene mogućnosti delovanja, o čemu će obavestiti javnost.
|
