|
Izbrisani traže svoja prava
izvor: agencije foto: rts 25.02.2016.
Povodom dvadesetčetvorogodišnjice od dana izbrisa građana SFRJ, danas državljana Republike Srbije, iz evidencije stalnog prebivališta Republike Slovenije, Društvo izbrisanih prebivalaca Republike Slovenije-udruženje za ljudska prava iz Srbije (DIPSS) 26. februara organizuje protestni skup ispred ambasade Republike Slovenije u Beogradu.
Povodom dvadesetčetvorogodišnjice od dana izbrisa građana SFRJ, danas državljana Republike Srbije, iz evidencije stalnog prebivališta Republike Slovenije, društvo DIPSS će 26. i 27. februara ove godine organizovati dva događaja, saopštavaju organizatori.
U petak, 26. februara od 11 časova održaće se skup ispred ambasade Republike Slovenije u Dositejevoj 41 u Beogradu.
U subotu, 27. februara u 16 časova počeće tribina koju udruženje DIPSS organizuje u Medija centru Beograd, Terazije br. 3. Na tribini će učestvovati gosti iz Slovenije, general vojske Republike Srbije i član DIPS-a Milan Aksentijević, predsednik DIPS-a Irfan Beširević i njegova zamenica Mirjana Učakar. Pored izlagača iz Slovenije, na tribini će učestvovati i članovi DIPSS-a kao i Milan Ćulibrk, jedan od izbrisanih i proteranih iz Slovenije tokom 1994. godine.
Društvo izbrisanih prebivalaca Republike Slovenije-udruženje za ljudska prava iz Republike Srbije (DIPSS) ističu da je njihova namera da podstaknu nadležne institucije Republike Srbije da pomognu i zaštite ljudska prava svojih državljana.
Izbris iz registra stalnog prebivališta je bilo samovoljno postupanje upravnih organa Republike Slovenije, koje nije imalo osnove u zakonu, što je utvrdio i Ustavni sud R. Slovenije. Pogodio je ljude koji su većinom (ne svi) rođeni u drugim republikama SFRJ, imali jugoslovensko državljanstvo i republičko državljanstvo neke od drugih socijalističkih republika a živeli u SR Sloveniji gde su imali prijavljeno stalno prebivalište.
Po proglašenju nezavisnosti Slovenije 25.06. 1991. godine oni koji su imali republičko državljanstvo SR Slovenije automatski su dobili državljanstvo nezavisne države, Republike Slovenije. Svi koji su imali republičko državljanstvo drugih socijalističkih republika SFRJ, a stalno prebivalište u Sloveniji, imali su pravo da u roku od šest meseci zamole za prijem u državljanstvo Slovenije.
Onima koji nisu u tom roku primljeni u državljanstvo Slovenije (jer iz bilo kakvog razloga nisu podneli molbu, ili im je molba bila odbijena a postupak obustavljen) bio je oduzet status stalnih prebivalaca. Stalno prebivalište su im oduzeli organi lokalne uprave na osnovu centralnog internog uputstva Ministarstva za unutrašnje poslove Slovenije na čijem čelu je bio ministar Igor Bavčar.
|
