|
Mađarska vlada finansira kapitalne projekte srpske zajednice
izvor: rts foto: rts 12.02.2016.
U Službenom glasniku objavljeno je, pored ostalog, i da će mađarska Vlada izdvojiti finansijska sredstva kako bi pomogla Budimskoj eparhiji da vrati u svoje vlasništvo ranije podržavljene nekretnine, odnosno da obnovi one koje je potrebno hitno renovirati.
Vlada će, izdvajanjem višemilionskih budžetskih sredstava, omogućiti prostorno proširenje zabavišta pri Srpskoj školi u Budimpešti i obezbeđenje uslova za otvaranje srpske škole u Segedinu, uključujući potrebnu zgradu za tu namenu. Na osnovu projekta koji je podneo Smer za srpski jezik i književnost budimpeštanskog Univerziteta Etveš Lorand, Vlada je odlučila da sufinansira sastavljanje i štampanje velikog srpsko-mađarskog i mađarsko-srpskog rečnika.
Put do ovakvog, izuzetno povoljnog ishoda za srpsku zajednicu u Mađarskoj, nije bio ni lak ni dug. Na tom polju posebno je bio angažovan srpski predstavnik u Mađarskom parlamentu Ljubomir Aleksov koji, u razgovoru za Srpske nedeljne novine, nije krio zadovoljstvo što se višegodišnji trud da se dođe do ovakvog rezultata, najzad isplatio.
- Nije reč samo o finansiranju projekata, mada je to najvažniji deo, već i o principijelnim odlukama da Vlada realizaciju naših projekata smatra prioritetnim pitanjem. Neka od ovih pitanja, poput zahteva Budimske eparhije da joj budu vraćene pojedine nekretnine ili formiranje obrazovne institucije u Segedinu, prisutna su već više godina.
Za nas je prelomna tačka bila zajednička sednica mađarske i srpske vlade, održana 1. jula prošle godine, kada je, u pripremnom periodu, bilo moguće obaviti konsultacije sa resornim ministrima. Sada je, na sto mađarske Vlade, bilo moguće staviti one probleme čije je rešavanje bilo podržano na toj zajedničkoj sednici, što je tada ušlo i u zapisnik - kaže gospodin Aleksov.
U periodu od zajedničke sednice dve vlade, pa do 9. februara ove godine, kada je objavljena pozitivna odluka mađarske Vlade, funkcioneri i stručni saradnici Ureda mađarskog premijera su intenzivno radili na analizama projekata srpske zajednice, odnosno na formulisanju odluka Vlade. Naš sagovornik kaže da je bilo potrebno veoma mnogo raditi na ovom polju, jer je reč o odlukama u kojima svaka reč ima osobeno značenje i težinu.
- Pre svega treba zahvaliti zameniku državnog sekretara u Uredu mađarskog premijera Čabi Latorcaiju, a takođe i nadležnima u Ministarstvu za ljudske resurse, odnosno finansije, bez čije podrške ne bismo uspeli da dobijemo zeleno svetlo za realizaciju projekata. Pregovori se sve vreme vode uz veliko angažovanje državnog sekretara Mikloša Šoltesa i njegovog zamenika Atile Fulepa - ističe Ljubomir Aleksov i objašnjava da se od pet prihvaćenih projekata, dva odnose na potrebe Budimske eparhije.
- U jednoj odluci govori se o tome da će putem EU konkursa biti obezbeđena sredstva za obnovu crkvenih nekretnina koje je država još ranije vratila eparhiji, a u drugom da će mađarska država finansijski učestvovati u procesu vraćanja zgrade u Vaci ulici 66, koja je nekada bila vlasništvo budimpeštanske Srpske pravoslavne crkvene opštine, a kasnije podržavljena i prodata privatnim licima.
Pošto ovu zgradu sada nije moguće vratiti starom vlasniku jednom odlukom i u celosti, eparhiji ostaje da periodično otkupljuje stanove od sadašnjih vlasnika, uz obavezu države da joj nadoknadi uložena sredstva. Fond iz kojeg država namerava da refundira sredstva eparhiji, biće na raspolaganju do 2020 godine, što nije kratak rok. Za to vreme bi trebalo postići dogovore sa stanarima, da eparhiji prodaju svoje nekretnine - kaže naš sagovornik.
Vlada je donela odluku i da finansira prostorno proširenje zabavišta koje funkcioniše pri Srpskoj osnovnoj školi i gimnaziji Nikola Tesla u Budimpešti.
O tome da li će proširenje podrazumevati dobijanje drugog dela zgrade u kojoj se nalazi škola, a koji se već decenijama koristi za potrebe mađarskog zabavišta, ili će pak Srbima biti dodeljena zgrada na drugoj lokaciji, biće odlučeno u pregovorima sa Samoupravom sedmog kvarta Budimpešte, u čijem je vlasništvu spomenuta školsko-zabavišna zgrada na Trgu ruža. Prema procenama Vlade, ovaj problem bi mogao biti rešen sumom od 200 miliona forinti.
- Za nas bi bilo najpoželjnije da zabavište ostane u zgradi gde se nalazi i škola, odnosno da nam bude dodeljen i drugi deo tog zdanja, gde se nalazi mađarsko zabavište. Kvart, koji je vlasnik zgrade, nije odbacio tu mogućnost, ali je ponudio i alternativu u vidu jedne druge nekretnine, nešto dalje od škole.
Međutim problem u ovom drugom slučaju je praktične prirode, jer se tada otvara pitanje funkcionisanja dislociranih segmenata naše obrazovne ustanove. Postoji i teoretska mogućnost izgradnje novog zabavišta u blizini, ali je o tome još rano govoriti, jer mi i nadalje insistiramo na prvoj mogućnosti.
S obzirom da je Segedin grad u kome je, posle Budimpešte, registrovan naveći broj pripadnika srpske nacionalnosti u Mađarskoj, pre dve godine je pokrenuta inicijativa da se tamo formira srpska osnovna škola. Sadašnji nivo obrazovanja na srpskom jeziku u tom gradu podrazumeva nastavu u zabavištu koje pohađa tridesetak mališana, kao i fakultativne časove srpskog jezika za školarce.
Pošto su potrebe značajno veće od ovog obima nastave, srpska zajednica je preko svojih predstavničkih tela pokrenula inicijativu za osnivanje osnovne škole, što je svojom najnovijom odlukom podržala i mađarska Vlada.
- Nelogično je da u Segedinu funkcioniše zabavište, za koje vlada veliko interesovanje, kao i studijski program srpskog jezika na univerzitetu, a da ne postoji mogućnost da se zainteresovani učenici školuju u srpskoj osnovnoj školi. Vlada je svojom najnovijom uredbom izrazila nameru da pomogne rešavanje ovog pitanja i dala nalog nadležnim službama da ispitaju sve mogućnosti u tom cilju.
Pretpostavljamo da će neka od trenutno praznih zgrada, koje su nekada služile za slične namene, biti ponuđena srpskoj zajednici. Mi bismo želeli da to bude nekretnina u centru grada, kako bi se iz različitih delova grada brzo moglo stizati u buduću školu.
Zadatak je da se ove godine izradi stručni elaborat i pronađe zgrada, a potom će biti odlučeno koliko sredstava će biti potrebno za realizaciju ovog kompletnog projekta - ističe Ljubomir Aleksov.
|
