|
 Posle rada u nekoliko nesređenih zemalja, čovek poželi da živi u nekom uređenijem, normalnijem društvu gde ga neće svaki put kada dolazi na svoju predstavu dočekati stotinu, dvesta demonstranata… izjavio je nedavno reditelj Oliver Frljić koji na jesen nastavlja svoj novi, u ovom slučaju rediteljski nemački ciklus koji će trajati naredne tri godine. Zašto i ne bi, konstatuju pozorišni hroničari, kada Frljiću nemačka karijera i te kako cveta. Sve ovo ne bi imalo toliki odjek da Frljić u Splitu nije „proglašen” nepoželjnim, u Varšavi je „pod istragom”, odnosno da njegove predstave na Balkanu ali i u Poljskoj prate „gužve” uvrede, pretnje, obezbeđuju ih kordoni policije…
Oliver Frljić trenutno boravi u Motovunu kao član žirija tamošnjeg filmskog festivala, a od septembra ga čekaju brojni pozorišni izazovi – u reprezentativnom berlinskom pozorištu „Maksim Gorki” radiće, pored ostalog predstavu na temu Berlinskog zida. To nije sve. Frljiću su u poslednje vreme stigle primamljive ponude da radi i nove predstave u Minhenu, Kelnu, Hanoveru, Štutgartu… Ne bez razloga, ako se zna da je poslednja u nizu Frljićevih predstava „Mauzer”, po delu Hajnera Milera, čija premijera je bila proletos na sceni Residenztheatera u Minhenu, naišla na odličan prijem i nemačke publike i kritike. Prestižni nemački pozorišni časopis „Hojte”, pored ostalih, objavio je pozitivan prikaz predstave „Mauzer”.
Krajem juna u pozorištu „Maksim Gorki” sa velikim uspehom gostovala je dve večeri zaredom i Frljićeva kontroverzna poljska predstava „Kletva”. Berlinska publika, kako saznajemo, Frljićevu „Kletvu” pozdravila je ovacijama. Zanimljivo je da na istoj sceni kancelarka Angela Merkel dala intervju za nemački magazin Brigite u kojem je najavila da bi poslanici njene partije mogli da podrže istopolne brakove.
„U Nemačkoj mogu da radim, mogu da stvaram egzistenciju. Nisam tu ništa dobio, nikoga ne poznajem, postojim samo preko svog rada. Sada je došlo vreme da vidim gde dalje. Ne bih želeo kao neke moje kolege da 20, 30 godina drvim po istom, meni samom treba da bude izazov ono što radim. Svoj prvi egzil imao sam 1992. kada sam napustio Travnik i krenuo prema Austriji. Zaustavio sam se u Splitu jer nisam imao dokumente sa kojima bih prešao granicu. Drugi mi se događa sada: ne mogu kontinuirano da radim u Hrvatskoj, a ni u većini zemalja u takozvanom regionu”, izjavio je nedavno Frljić.
Oliver Frljić radio je svoju prvu predstavu u Nemačkoj još 2013. godine, kada je u Dizeldorfu postavio delo „Black Box Schule”. U Drezdenu je režirao predstavu „Rekvijem za Evropu”, u Minhenu „Balkan Macht Frei”...
Na prostoru bivše Jugoslavije Oliver Frljić je imao poslednju premijeru u Sloveniji gde je radio „Medeju”. Uporedo sa radom na novim predstavama u Nemačkoj, Frljića čekaju i obaveze u Hrvatskoj. Već odranije je dogovoreno da na sceni „Kerempuha” radi Pirandelovo delo „Šest lica traži autora”, a planira i da se ponovo vrati temi porodice, kao svojevrsni nastavak svoje nagrađivane predstave „Mrzim istinu”. Frljić ima obaveze i u Rijeci, budući da je deo tamošnjeg pozorišnog tima za projekat Evropska prestonica kulture.
Muzej savremene umetnosti važan za Vladu Srbije
Miloš Latinović: Ugušićemo se u samoživosti
„Zlatna arena” Glogovcu, za režiju koprodukcija Radoviću
Umro Predrag Gojković Cune
Bogdan Diklić: "Majstore" sam igrao u svom odelu
Nova uloga festivala srpskog filma u svetu
Otvoren festival „Boljšoj“ u Drvengradu
"Misterija organizma" i dalje izazov
Na Pulskom festivalu 88 premijera, na programu i „Dnevnik mašinovođe“
Završen najposećeniji „Egzit“ do sada
|
