|
 Nova državna komisija Kosova za obeležavanje državne granice izneće nove nalaze u vezi demarkacije sa Crnom Gorom, kao pojašnjenje kosovskim vlastima kako dalje delovati u vezi sa tim procesom - rečeno je na prvom zasedanju Vlade Ramuša Haradinaja, kada jerazrešena Državna komisija koja je radila na demarkaciji sa Crnom Gorom.
Odmah nakon razrešenja Komisije, profesor Špejtim Bulići, bivši poslanik Demokratskog saveza doskorašnjeg premijera Ise Mustafa, zadužen je da formira i vodi novu ekipu Državne komisije za demarkaciju.
Haradinaj je rekao da je cilj da se ovo pitanje reši kako bi zemlja mogla da krene napred.
"Ne možemo mnogo toga danas da prejudiciramo jer to nije naš zadatak, ali je naš zadatak da više ne gubimo vreme za Kosovo...Ne želimo da da kompliciramo ovu temu, već je cilj da se ona reši i da to bude u funkciji države", kazao je Haradinaj, koji se u prošlom mandatu, kao opozicija, oštro protivio demarkaciji sa Crnom Gorom, uz obrazloženje da je Kosovo njime izgubilo 8.000 hektara.
Premijer Haradinaj je kazao i da je uveren da su šefovi relevantnih kosovskih institucija u dobroj komunikaciji sa Crnom Gorom.
Njegov zamenik Enver Hodžaj, iz Demokratske partije Kosova (DPK) koja je do sada podržavala raniji Sporazum o demarkaciji, kazao je da je važno da nova komisija okonča ovaj proces.
"Ovo je stara tema ali je vlada nova, tako da ovaj izazov mora da se reši. Svi znamo da je to uslov Evropske komisije za viznu liberalizaciju Kosova. Verujem da će nova komisija ponuditi novu dinamiku i brzinu i da ćemo mi, kao Vlada Kosova, dati nova rešenja kako bi građani Kosova što pre bez viza putovali u Evropu", kazao je Hodžaj.
Profesor međunarodnog prava u Prištini Afrim Hoti ocenjuje da su pred rešenjem pitanja demarkacije dve stvari. Prvo, vlasti u Prištini moraju da razgovaraju sa Crnom Gorom o spornim tačkama.
"Najpre kontakt sa Crnom Gorom, kako bi se utvrdilo da proces treba da se ponovo razmotri u vezi spornih tačaka. Ukoliko se Crna Gora složi, mislim da bi onda procedura bila kraća i lakša za obe strane", istakao je on.
U suprotnom, ukoliko Crna Gora to ne prihvati, što je takođe moguće, ovo pitanje treba uputiti Međunarodnom sudu za arbitražu sa sedištem u Hagu, smatra Hoti.
Iz Podgorice je više puta saopštavano da se ne razmatra mogućnost ponovnog razgraničenja sa Kosovom, te da je sada još samo preostalo da Sporazum potvrdi i Skupština Kosova. Ministarstvo vanjskih poslova Crne Gore još nije reagovalo na odluku novoizabranog premijera Kosova.
S druge strane, bivši ministar pravde u Vladi Crne Gore, advokat Dragan Šoć je za Radio Slobodna Evropa ocenio da je potez kosovskih vlasti protivpravan, a da je za Crnu Goru linija razgraničenja sa Kosovom - završena stvar.
"Oni su imali komisiju koja je radila svoj posao. Na osnovu toga je potpisan Sporazum o razgraničenju koji je jedna od strana i ratifikovala. Vlada Kosova je taj dokument podnijela parlamentu na ratifikaciju. Znači i njihova izvršna vlast se sa tim saglasila. Sada, kada bi to prihvatili kao legitimno – da ako jedna strana nije zadovoljna nečim što je potpisala i sada mijenja komisije, navodno, da ispravi greške, onda to vodi u pravnu nestabilnost", komentariše Šoć.
Što se tiče Crne Gore, prema njegovim rečima, njena pozicija je vrlo jednostavna.
"Postoji Sporazum koji je parlament ratifikovao i sa stanovišta Crne Gore, to je završeno pitanje. Naravno, parlament uvijek može da pristane da ga otvori, ali ne vidim nikakav razlog da to i uradi", ocenjuje Šoć.
Inače, profesor Špejtim Bulići koji će biti na čelu nove komisije u prošlom sazivu bio je poslanik Demokratskog saveza Kosova (DSK) bivšeg premijera Ise Mustafa. On se, za razliku od njegove partije, protivio sporazumu o demarkaciji, navodeći da tim sporazumom Kosovo gubi teritoriju, a Crna Gora dobija.
Bulići je takođe inicirao raspravu o tom procesu, koja je okupila predstavnike institucija i civilnog društva. Komisija je tada, predstavljajući brojne dokaze, uz punu odgovornost tvrdila da je teritorija Republike Kosova nepromenjena, dok je Bulići, kao stručnjak, istakao da je predstavljeni materijal tadašnje Komisije lažan i da je pripremljen nakon postizanja sporazuma o granici. Sada, kako je rekao, nema komentar u vezi ove teme.
Crna Gora i Kosovo su avgusta 2015. potpisali u Beču sporazum o razgraničenju. Kako je tada rečeno, granica između Crne Gore i Kosova je ona koja je utvrđena Ustavom nekadašnje Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ) iz 1974. godine i duga je 80 kilometara.
Sporazum je izazvao mnoge reakcije opozicije i meštana sela duž granice, koji su tvrdili da je Kosovo tim sporazumom izgubilo nekoliko heljada hektara zemljišta. Dok je Crna Gora taj sporazum ratifikovala, Kosovu to do sada, zbog protivljenja opozicije, ni jednom nije pošlo za ruku.
Ratifiakcija Sporazuma o demarkaciji jedan je poslednjih uslova EU za liberalizaciju viza Kosovu.
S obizrom da je Crna Gora u međuvremenu postala članica NATO-a, smatralo se da je time pitanje demarkacije granice Kosova i te zemlje zatvoreno. Iz NATO-a su, međutim, prethodno za RSE saopštili da ova organizacija nema direktnu ulogu kada je u pitanju demarkacija granica - ni među svojim članicama, ni između drugih država, te da je linija razgraničenja bilateralno pitanje zainteresovanih strana.
slobodnaevropa.org
Male tajne crnogorske 'Srpske kuće'
Vraća li se Demokratski front u parlament?
Bjegunci od crnogorske pravde na 'liječenju u Srbiji'
Zašto se ponovo otvara srpsko pitanje u Crnoj Gori?
Samit Američko-jadranske povelje
Američki potpredsednik u najmlađoj članici NATO-a
Iz vrućeg ljeta u vrelu političku jesen?
Požar i politika
Suđenje u slučaju 'Državni udar' odgođeno za septembar
Dan državnosti CG: Patriotizam u srcu ili džepu?
Istraživanje: Većina Crnogoraca neće u NATO
Policija pretresa Medojevićev stan i prostorije stranke/Ukinut poslanički imunitet Nebojši Medojeviću
Kako se biraju crnogorske diplomate: Preko plagijata do ambasadora?
|
