|
Kačarevo – Tri decenije i još tri godine preko. Četiri dana, hiljade posetilaca, desetine štandova, tone i tone slanine i drugih mesnih proizvoda – južnobanatski, a svetski vašar, posvećen je, kažu ovde, najlepšem delu svinje, to je – „Slaninijada” u Kačarevu. Kapije sportske hale u centru biće otvorene od 20 do 23. februara, da prime goste, mušterije, one samo radoznale, ali i takmičarske komade banatske sapunjare, pančete, „adidaske”, potrbuše i porebruše, od gronika i mangulice, s prljenom kožicom i preko alevom paprikom... Sve će to ponuditi oko 250 izlagača, na probu, prodaju i ocenu struke. Biraće se najbolja domaća, zanatska i industrijska, najdeblja i ona slanina od mangulice. Na više od dve stotine uzoraka naći će se zastavice zemalja Evrope, našeg Balkana, i prvog komšiluka, Rumunije i Mađarske, odakle stižu izlagači već četvrt veka.
Recept za pravu domaću slaninu
Dobra slanina se pravi tako što se dobro odmeri komad, dobro usoli, stavi u pac i tako stoji oko pet nedelja. Onda se pere i kači u pušnicu na bar mesec dana, a ima i takvih recepata da završi na kućnom krovu, na vazduhu i poželjnoj banatskoj košavi još dva do tri meseca.
Ne znamo kako rade drugi, ali se ovde sprema već mesecima, jer kvalitet traži dobre komade svinje, vreme i vreme… Tu se slažemo, a recept svako ima svoj, naglašavaju meštani, posvećeni još od kasnih 80-ih prošlog veka građenju savremene legende o slanini, ali i suvom mesu, ostalim „dimljenim mesnim kolačima”. To je u Banatu, pa još južnom, način života. Slanina je najbolji antibiotik i deo svetog trojstva dobrog zdravlja – ona daje snagu, al’ diže i pritisak, beli luk ga snižava, a rakija masti razlaže.
Za četiri dana „republika slaninara” uveća se bar desetak puta i postane mesto susreta dve tradicije – starosedelačke i one dođoške, kolonističke. Lale čuvaju svoju, a ovi drugi kažu, dodali ponešto iz svog zavičaja, naročito onog takmičarskog i inadžijskog. Zato će se predstojećeg vikenda sudarati kotlići slaninskog paprikaša i od istog materijala čorbastog pasulja, praviti ručni mesni radovi – kobasice i „svinjske bombone”, čvarci, rariteti u varoškim kasapnicama i mirisi od kojih voda na usta polazi, apetit raste, a novčanik se nezadrživo prazni.
Nikad dosta para da se pazare jestivi suveniri širokog dijapazona – od igle do ručno rađenih kuhinjskih potrepština, frulica, glinenog posuđa, belog mrsa, slatkiša iz domaće radinosti... Za ozbiljnije igrače, megdan polja „Zlatni kotlić” i „Zlatni čvarak”, prateći program svinjokolj na tradicionalan način uz svinjsku daću jeste i trka prasića. Biće i izložbi, neizbežne degustacije zaboravljenih jela i koncerata, smotri folklornog umeća nacionalnih zajednica Vojvodine.
Stižu odavde i raznorazne poruke neodlučnima da se zapute u ovaj deo Banata: „Za svakoga ponešto, slanina za sve”, „Slanina se topi kad se mora, a jede uvek”, „Nema lepše planine, od banatske slanine”, „Od Slaninijade starija je samo Olimpijada”. Opevana je ona i među koricama knjiga, svojevremeno je imala i svoju „Sataru”, skulpturu tešku pet tona, džinovsku pušnicu od 12 metara, minute na Si-En-Enu i inicijativu da se „sajam holesterola”, koji žale se Kačarevci, traje tek nekoliko dana, produži na čitavu godinu. „E, to je nešto što niko ne radi.”
Bilo kako bilo, zvanično, privredno-turistički brend, pokrenut je 1988. godine, iz čiste šege i za opkladu među meštanima. O tome je prvu vest donela „Politika”. U međuvremenu se delio pelcer po Srbiji, za kloniranje najrazličitijih „ijada”, ali dileme ovde nemaju – jedna je Slaninijada.
Medijska nepismenost na Zapadnom Balkanu
Vreme da se zaštiti rimska grobnica kod Grocke
Bela kuga i odlazak mladih katastrofalni su po Srbiju
Zeleni dogovor za budućnost Evrope
U Srbiji hrana najveći trošak, u Evropskoj Uniji – računi
Srbi traže Igru prestola, Zadrugu i fudbal
U Srbiji više od 600 registrovanih proizvođača rakije
Hrvatska „Vikipedija” postala „sramotni slučaj”
U Srbiji zagađen vazduh odnese 3.600 života godišnje
Stari i novi praznici: Od Dana Republike do Sretenja
Zaustavimo Fejsbuk dok ne uništi demokratiju
Gradnja i zemljotresi na Balkanu: (Ne)naučene lekcije
|
