Naučnici u Cernu „uhvatili“ su doskoro neuhvatljivu „božju česticu“. Preliminarni rezultati eksperimenata ATLAS i CMS potvrdili su postojanje Higsovog bozona za kojim se tragalo decenijama. Otkrivanje i razumevanje ove čestice moglo bi da nas približi razumevanju nastanka univerzuma.
Do otkrića koje je oduševilo naučnike doveli su eskperimenti koji se od 2008. godine izvode u velikom Hadronskom kolajderu koji je projektovan za kontrolisano sudaranje dva snopa protona, koji se kreću gotovo brzinom svetlosti i proteže se kružnim tunelom dugim 27 kilometara. U trenutku sudaranja u kolajderu nastaju uslovi kakvi su vladali u svemiru neposredno posle Velikog praska, kada je, pre 13,7 milijardi godina došlo do stvaranja univerzuma. Na eksperimentima radi ukupno 8.000 ljudi iz celog sveta.
Veruje se da Higsovi bozoni daju masu osnovnim česticama i mogu da ih učine teškim ili da ih ostave u potpunosti bez mase. Jedan od najvećih ciljeva savremene fizike bio je upravo otkriće ovih čestica. Reč je o prvoj, suštinski novoj čestici koju je čovečanstvo predvidelo, a posle više od milenijuma i otkrilo.
Filozofi i naučnici svet su svodili najpre na atome, zatim na sve manje čestice, ali kod Higsovog bozona nije reč samo o materiji od koje smo sastavljeni ili još jednom sloju sve manjih i manjih čestica. Reč je o otkriću koje će povesti na put saznanja zašto je univerzum takav kakav jeste i zašto su svetlost i materija to što jesu. Niko ne može da predvidi kuda će nas to odvesti u narednim decenijama i vekovima, pa je uzbuđenje koje je u sredu vladalo u Cernu, ali i u čitavoj naučnoj zajednici sasvim razumljivo.
- Analizirajući naše merne podatke primetili smo jasne znake postojanja nove čestice, na nivou poverenja od 5 sigma - rekla je portparol ATLAS eksperimenta Fabiola Đanoti.
Famoznih 5 sigma, prevedeno na običan jezik, znači da su šanse da je došlo do greške i da nije uočena „božja čestica“ već običan šum - tek jedan u 3,5 miliona.
U Srbiji na projektima u Cernu radi nekoliko grupa. Grupa Instituta Vinča učestvuje u veoma značajnom segmentu ATLAS eksperimenta koji se odnosi na pripremu eksperimentalnih podataka za analizu.
Dr Ivanka Božović Jelisavčić, predstavnik Instituta Vinča u ATLAS eksperimentu, objašnjava da rezultati eksperimenta zaokružuju i upotpunjavaju znanje zaokruženo u standardni model u fizici čestica.
- U medijima se često može steći pogrešan utisak da naše razumevanje počinje i prestaje otkrićem Higsovog bozona, ali često se dešava sasvim suprotan proces - objašnjava dr Božović Jelisavčić. - Zato što se često saznavanjem ne smanjuje nužno količina našeg neznanja, već se naprotiv, otvaraju dodatna pitanja. I ovo „skoro pa otkriće“ Higsovog bozona upućuje na jednu sliku prirode o kojoj i dalje mnogo toga ne znamo. Za sve nas koji radimo i na razvoju budućeg leptonskog kolajdera, a Institut Vinča je jedina institucija iz Srbije koja učestvuje u ovom projektu, ovaj rezultat je značajan i zbog toga što jasno trasira put u budućnost koja pripada leptonskim mašinama koje će dati odgovor na pitanja koja tek treba da budu postavljena.
Sledeći korak u proučavanju Higsovog bozona je precizno utvrđivanje prirode ove čestice kao i njenog značaja za razumevanje univerzuma. Da li su njene osobine u skladu sa onim što očekujemo od dugo traženog Higsovog bozona, poslednjeg nedostajućeg sastojka u standardnom modelu fizike čestica? Ili je u pitanju nešto mnogo egzotičnije?
HIGS ZAPLAKAO
Novinarima se u sredu obratio i Piter Higs, naučnik koji je šezdesetih godina prošlog veka predvideo postojanje bozona koji je postao poznat kao „božja čestica“. - Za mene je zaista neverovatna stvar da se ovo desilo za mog života - rekao je Higs, dok su mu se niz lice slivale suze.
STANDARDNI MODEL
Standardni model opisuje elementarne čestice od kojih je sačinjen sav vidljivi univerzum, kao i sile koje deluju između tih čestica. Međutim, vidljiva materija predstavlja ne više od četiri procenta ukupne mase univerzuma. Nešto egzotičnija verzija Higsovog bozona mogla bi da predstavlja most ka razumevanju preostalih 96 procenata univerzuma koji je još nerasvetljen
