Iako se o Srbiji govori kao zemlji preopterećenoj istorijom, u kojoj se i o najdaljoj prošlosti živo i žučno raspravlja od kafane do akademije nauka, i gde svaki pedalj tla čuva uspomenu na velike civilizacije, nas nema na mapi kulturnih ruta Evrope kojima prolaze milioni turista i hodočasnika - rezignirano konstatuje profesor dr Miomir Korać, direktor Arheološkog parka Viminacijum.
- Obeležavanje godišnjice Milanskog edikta, ukaza kojim je rimski imperator Konstantin, rođeni Nišlija, svet uveo u hrišćansku eru poslednja je šansa da podsetimo taj svet da su se na ovom prostoru začinjale i civilizacijske revolucije, a ne samo krvoprolića, kako to trenutno predstavlja jeftina holivudska produkcija - upozorava profesor Korać
- Država pod hitno, kao da je reč o saniranju elementarne katastrofe, mora da podigne kulturnu rutu „Putevi rimskih imperatora“ i pozove hrišćanske dostojanstvenike i vernike iz celog sveta da se okupe u Nišu i tako vrate na izvorni hrišćanski kod iz 4. veka. Ukoliko to ne učinimo do juna 2013, ma kako se zdravo i makrobiotički hranili, nećemo doživeti sledeću veliku godišnjicu i priliku da se vratimo na svetsku kulturnu mapu. Ni mi kao pojedinci, ni Srbija.
Sagovornik „Novosti“ kaže da je zbog neažurnosti države u prezentovanju svog kulturnog blaga počeo da izbegava i svoj donedavno omiljeni putnički internet-sajt „Vija Mišlen“.
- Svakog puta se iznerviram kad otvorim sajt i odem na deo gde milioni ljudi iz celog sveta traže savet kuda treba da odu i šta da vide. Na toj mapi Srbija je pustinja u kojoj ne postoji nijedna registrovana kulturna ruta. To je neoprostivo s obzirom na to da su baš ovuda prolazili važni putevi širenja života i civilizacija.
Korać konstatuje da nam kulturno bogatstvo malo vredi ako nismo obavestili svet da ono postoji. Priznaje da odgovornost leži ne samo na državnoj administraciji, već i na kulturnim institucijama koje često vode i sujetne lokalne rasprave sebično prisvajajući deliće slagalice svetske civilizacijske baštine. Posledica je da se ta slagalica nikada nije sklopila u sliku koja bi predstavila Srbiju potpuno drugačije od nesimpatičnog iskrivljenog lika koji joj nameću politički interesi.
- Pre nekoliko godina brujalo je od najava da će se u Konstantinovom Nišu održati svetski skup hrišćanskih velikodostojnika i vernika, a sad nespremni dočekujemo godišnjicu. Država mora brzo da pronađe snagu i sredstva i preseče ovaj muk, jer još imamo vremena da, rokerski rečeno, u Srbiji organizujemo „hrišćanski Vudstok“ na koji će doći ceo svet.
Profesor Korać naglašava da za tu priliku ne treba da pravimo neke velelepne građevine, već samo da odvedemo goste u ranohrišćanske grobnice Naisa ili Viminacijuma, gde mogu da vide najstarije predstave Hristovog monograma, poznatog i kao Konstantinov krst. One su načinjene baš u vreme kad ga je Konstantin video u viziji pred bitku na Milvijskom mostu i čuo Božji glas koji mu poručuje: „Pod ovim znakom pobeđuj“.
- Naš čovek, Konstantin, naredio je legionarima da Hristov monogram iscrtaju na štitovima i - pobedio je. Posle toga je 313. doneo edikt kojim je ozakonio hrišćanstvo i uveo čovečanstvo u novu eru. Svedočanstva o tom vremenu, kao retko gde, nalaze se u Srbiji. Na nama je da iskoristimo tu šansu ili da ostanemo skrajnuti i zaboravljeni.
Sagovornik „Novosti“ podseća da je rimska provinicija Gornja Mezija, koja se prostirala na teritoriji današnje Srbije, pored Konstantina dala Rimskom carstvu još 17 imperatora i da toliko vladara, osim Italije, Svetskom carstvu nije dala nijedna druga zemlja.
Naravno da Srbija treba da napravi kulturne rute neolita, i mamuta, i srednjeg veka, ali ako govorimo o brendu koji ceo svet razume i koji može da nas munjevito lansira na svetsku turističku pijacu, onda su to „Putevi rimskih imperatora“. Rim je prepoznatljiv i razumljiv na globalnoj turističkoj i civilizacijskoj pijaci. On nam može pomoći da predstavimo ne samo Niš kao grad koji je iznedrio imperatora Konstantina, već celu Srbiju.
SREMSKI MUČENICI
Iako je Srbija zaboravila da je ona jedan od prvih prostora kojima se širila hrišćanska vera, arheolozi o tome nalaze mnoštvo dokaza, ističe profesor Korać. - U Viminacijumu su pronađene najlepše ranohrišćanske grobnice kasne antike i relikvijar s moštima nekog zaboravljenog mučenika na kome se nalazi verovatno najstarija predstava krsta kakvog danas poznajemo. Sirmijum nije samo grad sedam rimskih imperatora, već i grad mučenika. Najčuveniji među njima su „kvatrokoronati“, koji se igrom sudbine ne slave u Sremskoj Mitrovici već u okolini Ravene i Rima. Nauka tek treba da odgovori kako se taj izvorni kult odavde preselio u Ravenu, gde se i danas slavi, posle 1.600 godina!
RIMSKI OKLOPI, SRPSKI RATNICI
Onima koji misle da Srbija i Rim nemaju ama baš nikakve veze, profesor Korać savetuje da obiđu naše srednjovekovne manastire, na primer Manasiju, i obrate pažnju na freske Svetih ratnika, junaka Kosovskog boja. - Nije teško uočiti da oni nose rimske vojničke odore, oklope i karakteristična koplja pilume. Iako je 476. Zapadno rimsko carstvo zauzeo i uništio Odoakar, njegov istočni deo se uzdiže i utvrđuje naročito za vreme našeg Justijana, transformiše se i širi svoj civilizacijski uticaj novih 1.000 godina. Zato nije čudo da na našim srednjovekovnim freskama imamo srpske ratnike u rimskim uniformama.
I navodi primer:
- Koliko je dama koje vole rimske sandale, frizure i nakit čulo za Justinijana i njegov velelepni grad Justinijanu Primu kod Lebana?
Imperator ga je podigao na temeljima rodne kuće. A upravo je taj naš Justinijan doneo je čuveni zakon kojim su prvi put u istoriji žene dobile pravo građanstva, čime možemo da se podičimo.
Naš sagovornik ipak veruje da ćemo dokazati da smo dostojni naslednici i baštinici svih civilizacija sa ovog tla, od Lepenskog vira do danas.
- Sve te civilizacije su utkane u nas, njihov genetski kod je živ. Počev od fascinantne grupe ljudi koja je pre 10.000 godina u Lepenskom viru počela da stvara umetnost, prvu monumentalnu skulpturu čovečanstva.
Posle nekog vremena pojavila se nova neolitska kultura, koja se prostirala od Nemačke do Rumunije i Grčke, ali joj je središte bilo u Vinči kod Beograda.
Da ne govorimo da su četiri milenijuma pre naše ere ovde radili prvi rudari i metalurzi sveta. Kad se sve to sabere, šta drugo da pomislite osim da ovo podneblje ima neki kod, esenciju koja rađa velike i dobre stvari.
