|
Balkan prvi na udaru prekida snabdevanja ruskim gasom
izvor: euractiv 17.10.2014.
Članice EU na istoku i zemlje Energetske zajednice čija je članica Srbija biće najviše pogođene eventualnim prekidom snabdevanja ruskim gasom u dužem periodu, pokazala je prva analiza Evropske komisije o posledicama prekida snabdevanja gasom. Balkanske zemlje bi u slučaju dužeg trajanja krize mogle da se suoče sa smanjenim prilivom gasa od 40%, ali bi posledice, ako bi evropske zemlje sarađivale i preduzele neophodne mere, bile znatno manje, navodi se u analizi. Ruski predsednik Vladimir Putin je rekao 16. oktobra u Beogradu da će Rusija, ako Ukrajina bude uzimala gas namenjen evropskom tržištu, biti primorana da za te količine smanji isporuke gasa.
U analizi, objavljenoj 16. oktobra, predstavljena su dva scenarija od kojih se jedan odnosi na potpuni prekid uvoza ruskog gasa u EU i članice Energetske zajednice a drugi na prekid snabdevanja preko teritorije Ukrajine u periodu jesen-zima sa projekcijama za jedan mesec i šest meseci trajanja krize.
Ističe se značaj saradnje među evropskim zemljama na tom planu i upozorava da bi u odsustvu te saradnje i dodatnih mera na nacionalnom nivou Bugarska, Rumunija, Srbija, Makedonija i BiH mogle da se pri kraju šestomesečnog kriznog perioda suoče sa smanjenim prilivom gasa od 40%, pa i znatno većim nedostatkom.
Ta projekcija je data i u slučaju potpunog prekida uvoza ruskog gasa i u slučaju prekida tranzita preko Ukrajine.
Sa sličnom nedostatkom gasa suočile bi se i Litvanija, Estonija i Finska u slučaju da dođe do potpunog prekida uvoza ruskog gasa, dok bi Mađarska i Poljska, takođe, bile znatno pogođene ali u manjoj meri, odnosno suočile bi se sa nedostatkom gasa od 30 odnosno 20%.
Ističe se da, ako bi evropske zemlje sarađivale, posledice prekida snabdevanja bi bile znatno manje i u većoj meri bi se odrazile samo na Finsku.
"U slučaju saradnje znatno se smanuju posledice prekida u najteže pogođenim članicama EU i zemljama Energetske zajednice, posebno u Bugarskoj, Estoniji, BiH, Makedoniji i Srbiji", navodi se izveštaju.
Komisija je istakla da EU i zemlje Energetske zajednice moraju da sarađuju u slučaju prekida snabdevanja gasom i podseća da su te zemlje povezane gasnom infrasturkturom.
Kada je reč o Ukrajini, koja godišnje troši 50 milijardi kubnih metara gasa od čega proizvodi 20 milijardi, analiza je pokazala da bi domaća proizvodnja i rezerve mogle da pokriju 50 do 70% potražnje ako se primene neophodne mere, kao i da bi uvoz iz EU mogao delimično da nadomesti potrebe za gasom u toj zemlji.
Ističe se da su rezerve ključne za održavanje ravnoteže između ponude i tražnje i da je početkom otkobra nivo popunjenosti skladišnih kapaciteta u EU bio oko 90%.
I pored dobre popunjenosti skladišta, dugotrajna kriza ili hladna zima mogli bi da ih isprazne, upozorila je Evropska komisija i navela da zemlje treba da razmotre punjenje skladišta iznad uobičajenih nivoa, kao i tempo kojim će koristiti rezerve.
Takozvani stres test ili test otpornosti na krizu je pokazao da zemlje treba da se rukovode tržišnim principima i da pribegavaju intervencijama, poput puštanja rezervi u promet, obaveznog prelaska na druga goriva ili ograničavanje potražnje, samo ako tržište posustane.
Ocenjuje se da na će na tržištu koje dobro funkcioniše cene privući nove snabdevače gasom, pre svega tečnim prirodnim gasom (LNG) koji je izdvojen kao energent koji bi mogao da zameni ruski gas.
U slučaju krize zemlje bi mogle da smanje upotrebu gasa i pređu na druga goriva, poput biomase, gde god je to moguće, navodi se u izveštaju i dodaje bi sistem daljinskog grejanja koji se uglavnom bazira na gasu, mogao da pređe na naftu.
Konstatuje se da Srbija i BiH, iako trećina toplana u tim zemljama može da pređena sa gasa na naftu, nemaju dovoljno zaliha nafte.
Komisija poziva i da se ubrza izgradnja infrastrukture koja povezuje zemlje, poput gasnih interkonektora između Srbije, Bugarske, Grčke, Rumunije i Moldavije.
Komisija će na osnovu analize predstaviti preporuke Evropskom savetu koji se sastaje 23. i 24. oktobra.
|
