Više od 600 radova stalo je u retrospektivnu izložbu Andreja Tišme Communication : Art, a to je tek deo onoga što je ovaj naš poznati multimedijalni "art mejl" umetnik stvorio u periodu od 1972. do 2012. godine.
Muzej savremene umetnosti u Novom Sadu, od petka uveče pa do 15. decembra, biće Tišmi svojevrstan drugi dom jer će ljubitelji avangarde ovde moći svakog petka da se susretnu s njim, pogledaju njegove slike, kataloge, pečate, kompletan njegov veb-art opus, zvučne i performans radove, ali i slike koje je prvi put izložio.
Umetnik čije slike putuju internetom do najudaljenijih krajeva sveta, a koje su bile izložene u prestižnim galerijama u Milanu, Bremenu, Njujorku, Napulju, Njujorku, San Francisku i Tokiju, odlučio je da četiri decenije svog stvaralaštva obeleži u rodnom gradu.
* Šta je presudilo da po završetku klasične Akademije umetnosti u Pragu krenete trnovitim pravcem avangardnog izraza?
- Jednostavno sam postao svestan da me sputava taj dugotrajan proces nastanka slike nanošenjem boja na platno. Ta vrsta umetnosti mi se činila presporom. Fotografija me je oduvek privlačila, i čim sam diplomirao, počeo sam da se bavim video-artom. Fotografija odmah daje rezultat, taj proces je mnogo brži, snažniji i ubedljiviji način praćenja realnosti, a pruža mnogo načina umetniku da istražuje i eksperimentiše.
* Zašto se na ovu vrstu umetnosti kod nas i u svetu još uvek gleda kao na periferni umetnički izraz?
- Avangardni pokreti su uvek bili osuđeni na neku vrstu izolacije. Treba da prođe nekoliko decenija, pa i čitav vek, da ta umetnost zauzme mesto koje joj pripada... Mi tek sada otkrivamo draži avangarde s početka 20. veka. Jednostavno, publika je naklonjenija tradicionalnoj umetnosti, ona se izučava u školama.
* Veliku pažnju na otvaranju izazvale su slike iz ciklusa "Gubitak nevinosti". Reč je o autentičnim slikama koje je načinio NATO tokom bombardovanja Novog Sada u koje ste umontirali slike dečjih igračaka...
- U te slike umetnuo sam svoje igračke, sačuvane iz detinjstva, iz vremena kada sam naivno verovao da je svet raj, da među ljudima caruju ljubav i drugarstvo... NATO je mene na neki način potpuno otreznio, oduzeo mi dečje naivan i nevin pogled na život koji sam sve do te 1999. godine u sebi uspevao da očuvam.
* Na najnovijim slikama osvrnuli ste se i na našu gorku realnost na Kosovu i Metohiji. Zašto na tim slikama oko miniranih srpskih manastira šetaju duhovi Indijanaca?
- Ciklus sam ironično naslovio "Civilizovano usekovanje". Posvećen je iščezavanju srpske kulture, a može se odnositi i na svaku drugu malobrojnu naciju koju ugrožava trend globalizacije. Indijanci su simbol istrebljene, ugašenog naroda. Oni danas u Americi egzistiraju na nivou turističke atrakcija, plešu oko vatre za neki bedni bakšiš. Upoređujem to sa našom pozicijom u svetu, upozoravam da bi i nas mogla da zadesi takva sudbina.
* Na svakom od tih radova, pored devastiranog pravoslavnog hrama, nalazi se i panj...
- Panj je stari simbol mučeništva, mesto na kojem se odseca glava i jedna kultura... Ala globalizacije danas na civilizovan način usekuje, obezličuje male narode, na primer pomoću vakcina koje prouzrokuju sterilitet. Sve se to dešava pred očima raznih "kforova", "ujedinjenih nacija", "unicefa" i ostalih humanitaraca koji ako ne učestvuju direktno u ratovima, onda žmure na sve te događaje.
IZLOŽBA NA DVA MESECA
Najneobičniju izložbu Tišma je imao u Bremenu pre dve godine. Reč je o izložbi printova pod naslovom "Hrana u kontekstu" istovremeno u Galeriji "Vili Ikson" i u Gradskoj "Stadtbibliotek". O našem umetniku tada je poznata bremenska umetnica i kustos Marike Hajnc-Hok snimila film koji sadrži i intervju sa umetnikom. Tamošnji kritičari ocenili su da tako neobične i sugestivne radove, posvećene degradaciji statusa hrane u savremenoj civilizaciji, nemačka publika do tada nije imala priliku da vidi.
* Mnogo ste izložbi imali u inostranstvu, ranije ste i putovali, ali sada sve ređe. Zašto?
- Samo u posebnim prilikama, u poslednje vreme, pojavljujem se na svojim izložbama jer ne volim da putujem. Dovoljno mi je što putuju moje slike. One su prisutne u stanovima širom sveta. Jednostavno, pronađete moju sliku na internetu, odštampate je u veličini koja vam odgovara i ukrasite svoj zid. Na izložbe pošaljem svoj CD, oni radove odštampaju i izlože. To je prednost interneta i savremenih komunikacija.
UZ OČEV BLAGOSLOV
* Koliko je vaš otac, ugledni književnik Aleksandar Tišma, uticao da se posvetite umetnosti, a ne medicini?
- Ostavio je meni da odlučim, ali gurnuo me je i nesvesno u svet umetnosti već u ranom detinjstvu. Već kao četvorogodišnjak umesto slikovnica listao sam njegove luksuzne monografije Renoara i drugih slikara, koje su mu stizale iz inostranstva. Kasnije, za razliku od mene, koji ne volim da stan ukrašavam svojim slikama, on je u svojoj sobi do poslednjeg dana držao moja dva akvarela i ulje na platnu na kojem su naslikane masline. Interesovao se i za avangardni pravac, dolazio je na moje izložbe i tako mi pružao podršku.
