Nova američka ofanziva oko "pitanja Kosova", po svemu sudeći već u startu najavljuje odgovor na pitanje šta Srbija može da očekuje u pregovorima oko srpskih opština na severu. Samo nekoliko dana posle izjave ambasadora SAD u Beogradu Majkla Kirbija da je za Vašington apsolutno neprihvatljiva nova Republika Srpska na Kosovu, najavljeno je i da u južnu pokrajinu iz Amerike stiže i 525. borbeno-izviđačka brigada, obučena za ratovanje u najtežim uslovima.
I pored toga što je ova jedinica prvobitno trebalo da ode u Avganistan, odlučeno je da se pošalje na Kosovo i postane deo Kforove brigade Istok, gde će zameniti pripadnike američke nacionalne garde i rezerviste. Ova vest je među kosmetskim Srbima protumačena kao američka podrška mogućoj oružanoj akciji Prištine na severu pokrajine.
Prema rečima komandanta ove američke brigade Savijera Brunsona, njegova jedinica će na Kosmetu ostati devet meseci. Ipak, Srbi strahuju da Amerikanci dolaze da ih, zajedno sa Nemcima, koji su prošle godine poslali svoje oklopne jedinice za uklanjanje barikada, silom nateraju da se integrišu u nezavisno Kosovo.
S druge strane, Danijel Server, američki stručnjak za Balkan i profesor međunarodnih studija na Univerzitetu “Džon Hopkins” za "Novosti" kaže da 525. borbeno-izviđačka brigada na Kosovo dolazi pre svega da prikuplja određene obaveštajne podatke.
USTAVNI SUD
Srbi sa Kosmeta i dalje se nadaju odgovoru Ustavnog suda Srbije, koji još nije izneo mišljenje o usklađenosti sporazuma sa Prištinom, kosovskih pregovora i Ustava Srbije.I dok traje već šesta runda briselskih pregovora, Ustavni sud i dalje ostaje nem, a predstavnici državnog vrha sve češće najavljuju i promenu Ustava u kojem se eksplicitno navodi da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije.
- Koliko sam upućen, više im je to specijalnost, nego dejstovavanje protiv neprijatelja. S druge strane, potencijalni sukob na Kosovu je svakako moguć, sve dok Beograd i Priština ne postignu konačan dogovor i uspostave diplomatske odnose. Uostalom, zato je Kfor i neophodan - ističe Server.
Na procenu da je "sukob moguć", srpski političari su od bivšeg ministra odbrane Dragana Šutanovca do predsednika Srbije Borisa Tadića odgovarali: "Srbija neće ratovati... već će sve probleme da reši diplomatskim putem". Nove vlasti nastavljaju kontinuitet tih odnosa.
Iz obnovljene politike pritisaka, omiljenog načina ophođenja Vašingtona sa Beogradom, naslućuje se da će Srbija i posle briselskih pregovora, kao i mnogo puta do sada dobiti - ništa. Tako naš sagovornik poručuje da je ambasador Srbije u Beogradu Majkl Kirbi apsolutno u pravu kada kaže da je za Vašington neprihvatljiva nova Republika Srpska na Kosovu i da je "primena Ahtisarijevog plana najviše što Srbija može da dobije" od Amerike u pregovorima.
- Ne razumem zbog čega ne želite da prihvatite taj plan. Po ovom pitanju neće popustiti ni Vašington, a ni Berlin. Dogovor između premijera Ivice Dačića i Hašima Tačija su preduslov za dobijanje evropske karte. Naravno, Srbiju čeka ispunjenje i mnogih drugih kriterijuma ako želi članstvo u EU, koje doduše nije moguće u narednih deset godina - prognozira Server.
Po mišljenju Obrada Kesića, stručnjaka za američko-srpske odnose, angažovanje 525. odreda vojske SAD nije toliko sporno, već činjenica da je srpska pregovaračka pozicija potpuno pogrešno postavljena.
- I pored svih pritisaka, bez pristanka Srbije, Priština i Vašington ne bi mogli da ostvare svoje ciljeve. I zato nije problem što se Amerika aktivnije uključila u kosovsko pitanje, već što vlast u Beogradu nije pokazala da može dosledno da brani interese zemlje. Šta očekivati od Vašingtona, ako mi već u startu stavljamo do znanja da nam je ulazak u Evropsku uniju najveći cilj. Jednostavno, nema više ni politike i Evropa i Kosovo, već samo Evropa po svaku cenu - objašnjava Kesić.
Otežavajuća okolnost po Srbiju je činjenica da u Americi vlada uverenje da je "politika uslovljavanja nezamenljiva u odnosima sa Beogradom", kao i da je za američke interese bolje da nezadovoljni budu Srbi nego Albanci.
- Nemaju ni razlog da menjaju politiku uslovljavanja prema Srbiji, kada je ona do sada davala rezultate. Greška Srbije je što je mnogo puta postavljala ciljeve i crvene linije, a zatim ih olako kršila. Pred početak aktuelnih pregovora između Dačića i Tačija, predali smo tri aduta. Prvi je da ćemo ispuniti sve što je dogovorila prethodna vlada Srbije. Drugi je stav da u EU želimo po svaku cenu, a treći što smo u pregovore uključili premijera i tako ih nepotrebno podigli na viši nivo - objašnjava Kesić.
Sagovornik "Novosti" smatra da Srbija ne može da očekuje od Amerike da je poštuje kao državu, ako nastavi sa sprovođenjem aktuelne, ali i politike prethodne vlade u kosovskim pregovorima.
- Premijer Dačić je pokazao nepoštovanje prema Ustavu i državi, a ista je situacija i sa ostatkom političkog vrha, koji pozva na ukidanje zvaničnih srpskih institucija na Kosmetu. Postavlja se pitanje kako političari koji izjavljuju da je laž da je Kosovo srpsko, mogu iskreno da brane interese zemlje? Možemo samo da zamislimo na kakve ćemo sve ustupke biti spremni sledeći put kada nas pritisne Amerika, ako smo samo za datum početka pregovora bili ovako široke ruke - konstatuje Kesić.
* * * * * * * * * * *
PETAR ISKENDEROV, RUSKI BALKANOLOG, O AMERIČKOM VOJNOM PRITISKU
SRBIMA SAMO PRETE SILOM
MOSKVA - OD STALNOG DOPISNIKA
Najava dolaska 525. borbeno-izviđačke brigade na Kosovo jedino može da se tumači kao pritisak na rukovodstvo Srbije i na Srbe sa severa Kosmeta. To što je tako velika jedinica iz Avganistana preusmerena na Kosovo nije slučajno, smatra Petar Iskenderov, naučni saradnik Instituta za balkanistiku Ruske akademije nauka.
- Srbija stalno išla na ustupke Prištini i za to je Hilari Klinton javno pohvalila koperativnog srpskog premijera Dačića. U očima Amerikanaca i dela evropskih političara Srbi su dobri samo dok popuštaju na štetu svog naroda. Čim energičnije počnu da brane svoju zemlju, Zapad, a pre svega Amerika, počinje s pritiscima i ucenama - kaže Iskenderov.
Poslednja runda razgovora Dačića i Tačija, ipak, pokazuje da srpska vlada ipak ne može ili ne sme zbog svog naroda da do kraja popusti.
BOMBARDOVANJE
Mnogo pažnje nedavno je izazvalo i predavanje američkog ambasadora Majkla Kirbija na Pravnom fakultetu u Beogradu. U odgovorima na pitanja studenata, ambasador je između ostalog naglasio i da je bombardovanje Srbije bila ispravna odluka, "slagali se mi sa tim ili ne" i kako se zbog toga nikome neće izvinjavati. Takođe, Kirbi je tom prilikom izjavio da "ne vidi kako Rusija može ponovo da postane supersila, kao i da se ruska ekonomija bazira na resursima koji će pre ili kasnije presušiti."
- Čim je Dačić prestao da popušta Tačiju, on se požalio gazdama i mentorima u Vašingtonu - objašnjava Iskenderov.
Na pitanje može li se na KiM ponoviti krvavi scenario sukoba tamošnje policije i vojske sa golorukim Srbima Iskenderov kaže:
- Ako se Dačić i beogradsko rukovodstvo dogovore sa Prištinom, ne uvažavajući želje Srba u pokrajini, ili tačnije na severu Kosova, oni sigurno neće prihvatiti postignuti dogovor. Tada će se upotrebiti sila, a u svemu tome bi mogli učestvovati Amerikanci. To što su ljudi na severu Kosova videli bespilotne letilice takođe je simptomatično. Amerikanci snimaju kompletan teren - ističe Iskenderov.
Iskenderov, kao i drugi moskovski balkanolozi, tvrdi da bi bilo naivno poverovati kako je Vašington uputio jedinicu na Kosovo kako bi ona sprečila da dođe do novog sukoba Albanaca i malobrojnih preostalih Srba.
- Izjava američkog ambasadora u Beogradu da neće dozvoliti, da se na severu Kosova stvori nova Republika Srpska, samo je još jedan dokaz toga - kaže naš sagovornik. (B. Vlahović)
* * * * * * * * * * * *
USTAVNI SUD
Srbi sa Kosmeta i dalje se nadaju odgovoru Ustavnog suda Srbije, koji još nije izneo mišljenje o usklađenosti sporazuma sa Prištinom, kosovskih pregovora i Ustava Srbije.I dok traje već šesta runda briselskih pregovora, Ustavni sud i dalje ostaje nem, a predstavnici državnog vrha sve češće najavljuju i promenu Ustava u kojem se eksplicitno navodi da je Kosovo i Metohija neotuđivi deo Srbije.
VIMEROVO PISMO NEMAČKOM KANCELARU GERHARDU ŠREDERU IZ APRILA 2000.
SRBIJU TRAJNO ISKLJUČITI
Kakav su strateški odnos Sjedinjene Države imale prema Srbiji kao "balkanskoj Rusiji", najbolje pokazuje pismo bivšem nemačkom kancelaru Gerhardu Šrederu, koje je 2000. uputio Vili Vimer, tadašnji potpredsednik Parlamentarne skupštine OEBS.
U pismu, koje je Vimer napisao posle učešća na konferenciji u organizaciji američkog ministarstva inostranih dela u Bratislavi stoji: "Organizatori konferencije su zahtevali da se u krugu savezničkih država što je moguće brže izvrši međunarodno priznavanje nezavisne države Kosovo..."
Rat protiv Savezne Republike Jugoslavije vođen je da bi se ispravila pogrešna odluka generala Ajzenhauera iz doba Drugog svetskog rata. Zbog toga se iz strateških razloga tamo moraju stacionirati američki vojnici, te da se tako nadoknadi ono što je propušteno godine 1945... Srbija (verovatno zbog obezbeđivanja nesmetanog vojnog prisustva SAD) trajno mora da bude isključena iz evropskog razvoja.
Na kraju pisma, Vimer zaključuje i upozorava svog kancelara:
"Američka strana, izgleda, svesna je i spremna da u globalnom okviru, zbog ostvarivanja svojih ciljeva, potkopa i ukine međunarodni pravni poredak koji je nastao kao rezultat Drugog svetskog rata u prošlom veku. Sila ima da stoji iznad prava. Tamo gde međunarodno pravo stoji na putu, treba ga ukloniti."
