Premijeri Srbije i Kosova Ivica Dačić i Hašim Tači nastavili su u ponedeljak u Briselu dijalog o Kosovu uz posredovanje visoke predstavnice Evropske unije Ketrin Ešton. Očekuje se da će se u novoj rundi pregovora nastaviti razgovori o predlogu Beograda da se na Kosovu uspostavi zajednica srpskih opština s izvršnim ovlašćenjem, što zasad u ključnim elementima odbija Priština.
Nakon odvojenih susreta Ketrin Ešton sa premijerima Srbije i Kosova, pre jednog sata počeo je sastanak Dačić-Ešton-Tači, javlja naš dopisnik iz Brisela Rikard Jozwiak, koji kaže da se ne znaju detalji tih razgovora, ali da diplomati bliski dijalogu nagoveštavaju da će verovatno krajem marta uslediti još jedan sastanak Ešton-Dačić-Tači u Briselu.
Upitan na kojim pozicijama stoje trenutno Priština i Beograd, šta su im crvene linije, kad je u pitanju zajednica srpskih opština na Kosovu i u čemu ne popuštaju, Jozwiak kaže:
“Pitanje na kome se trenutno lome koplja jeste koliko će uticaja i kontrole centralna vlast u Prištini imati nad zajednicom srpskih opština na Kosovu, odnosno, u kojoj meri će one morati da sarađuju sa Prištinom”.
RSE: Gospodin Tači ne prihvata da da ovlašcenja vlasti toj zajednici srpskih opština izvan onih koja opštine na Kosovu već imaju, kaže da neće treći nivo vlasti i da je Kosovo u svoj sistem već inkorporilalo Ahtisarijev plan. Šta zapravo EU i SAD, kad je zajednica srpskih opština u pitanju, očekuju od njega?
Jozwiak: Ono što očekuju jeste da ne blokira Srbiju u evrointegracijama. Takođe se očekuje da prihvati činjenicu da će srpske zajednice imati snažnu autonomiju. Stepen u kojem će one biti autonomne – da li će to biti na nivou koji već postoji ili će to biti viši stepen autonomije – o tome se da pregovarati i o tome se pregovara i to će se konkretno pretresati danas ili, što je verovatnije, krajem marta ili početkom aprila.
RSE: Kad je u pitanju srpska strana, gospodin Dačić je izjavio pre nekoliko dana da u Briselu vrlo često čuje da oni neće Republiku Srpsku na Kosovu. Da li je to najveći strah Brisela kad su u pitanju zahtevi Srbije u pogledu zajednice srpskih opština na Kosovu?
Jozwiak: Da, apsolutno. Oni imaju takav strah, ali ne boje se u Briselu samo takvih scenarija nego i situacije u kojoj će na Kosovu postojati regioni i mesta bezvlašća, koja se, dakle, neće moći kontrolisati i u kojima druge države ostvaruju previše uticaja. To je, u osnovi, najveći strah Brisela.
Premijer Srbije Ivica Dačić sastao se dan ranije u Briselu sa zamenikom pomoćnika državnog sekretara SAD Filipom Rikerom. Dačić je, kako prenose agencije, na sastanku sa Rikerom rekao da je u interesu Srbije da sva otvorena pitanja sa Prištinom budu rešena, ali da je za kompromis neophodno da postoji volja i želja jedne i druge strane.
Koliko je moguć kompromis ako Beograd insistira na izvršnim ovlašćenjima zajednice srpskih opština, što Priština ne prihvata. Politički analitičar iz Beograda i saradnik Instituta društvenih nauka Ognjen Pribićević kaže da mu se čini da se došlo u ćorsokak i da je teško prognozirati ishod:
“Zahtevi Beograda nisu ništa veći od onoga što postoji već u Evropi. Reč je o visokoj autonomiji koja postoji kad su u pitanju Nemci u Belgiji, koja postoji u Južnom Tirolu, u Kataloniji. Zato mislim da nema razloga da se to odbije i ne vidim kako će EU moći da bude protiv tih predloga. Naravno, oni se mogu preimenovati, možda zajednica opština nije najbolji predlog”.
Pred početak ove runde dijaloga najavljeno je da je Beograd spreman na kompromis, a Pribićević kaže da do njega neće biti lako doći.
“Priština je svesna da je Beogradu datum neophodan i da je za dobijanje datuma Beograd spreman puno toga da popusti u ovom pregovaračkom procesu, ali ono što mislim kako je moguće doći do rešenja jeste upravo ovo što sam rekao. Treba gotovo prepisati ono što je položaj Nemaca u Belgiji, Austrijanaca u Italiji….”
U prošloj rundi dijaloga premijeri Kosova i Srbije, Tači i Dačić, su se vratili bez ishoda a imali su isti dnevni red kao i danas. Zato sagovornik RSE smatra da je teško prognozirati ishod ove runde dijaloga jer on zavisi od mnogo faktora.
“Puno je tu stvari koje će uticati na to i procena EU da li je njoj u interesu ostane u ovom trenutku izvan evropskih integracija. Naravno zavisi i od procene da li će Beograd biti spreman da ide na dalje kompromise u odnosu na ono što je već učinio. Tu su u pitanju i unutrašnje političke situaciju i u Srbiji i u Prištini. Jako je teško prognozirati šta će se dešavati ali mislim da su sve opcije otvorene”.
Azem Vlasi Politički analitičar iz Prištine Azem Vlasi ne veruje da
će u ponedeljak biti rezultata jer je, po njemu, na dnevnom redu najteža tema razgovora:
“Iz Beograda će se insistirati da se na severu dobije neka vrsta samostalnog organizovanja te tri, četiri srpske opštine na Kosovu. Za kosovsku stranu je to neprihvatljivo jer je to otvaranje vrata da deo Kosova izaće iz institucionalnog i ustavnog sistema Kosova, a to je za Prištinu neprihvatljivo tako da će danas oko toga biti dosta natezanja i razgovora, ali je vrlo teško pretpostaviti da će se naći neki model razgovora.“
Odgovarajući na poređenje sa Južnim Tirolom i Katalonijom, Vlasi kaže da to zapravo krije pravu nameru Beograda.
“Beograd postavlja te usporedbe, međutim prava namera Beograda je da dobije minijaturnu Republiku Srpsku na teritoriji Kosova tako da onda učini Kosovo nefunkcionalnom državom, a inače problem uopšte nije te težine da se usporedi ni sa Tirolom ni sa Katalonijom. Ovde je reč o tri male male opštine, veličine jedne veće mesne zajednice u Srbiji, sa 30-ak hiljada stanovnika. Priština nije spremna da ide u bilo kakav kompromis koji dovodi u pitanje sadašnju ustavnu strukturu, a to znači da je i taj deo Kosova teritorijalno unutar ustavnog sistema Kosova.”
