BEOGRAD – U subotu se navršavaju 22 godine od prvog masovnijeg protesta protiv režima Slobodana Miloševića, 9. marta 1991. godine.
Taj datum je istovremeno bio i početak vaninstitucionalne političke borbe opozicije koja je 2000. godine rezultirala smenom vlasti i početkom konsolidacije demokratskog sistema u Srbiji.
Devetomartovski protest u Beogradu je organizovao i predvodio Srpski pokret obnove Vuka Draškovića, tada najjača opoziciona stranka, koja je zagovarala promenu sistema, i pozivala se na demokratizaciju i nacionalnu obnovu države.
U sukobima koji su se sa Trga republike gde je skup održavan proširili na nekoliko ulica u centru Beograda, život su izgubile dve osobe, učesnik protesta Branimir Milinović (18) i policajac Nedeljko Kosović (54).
Prva žrtva bio je Kosović koji je poginuo oko 15.30 časova u Masarikovoj ulici kod "Beograđanke". Bežeći od demonstranata, policajac je pokušao da preskoči zid terase ali je pao sa visine od pet metara udarivši glavom o trotoar.
Milinović je smrtno ranjen kada je grupa policajaca negde u visini Ulice admirala Geprata, u Ulici kneza Miloša otvorila vatru prema demonstrantima, a preminuo je oko 16 časova na Urgentnom centru Kliničkog centra Srbije.
U sukobima demonstranata i policije je povređeno 114 osoba - 58 policajaca i 86 građana, a uhapšeno je 158 ljudi.
Glavni zahtev protesta bila je smena tadašnjeg generalnog direktora RTS Dušana Mitevića i još četvorice urednika zbog uvredljivih komentara na račun opozicije.
Demonstracije su bile zabranjene, pa je policija od ranog jutra blokirala prilaze Beogradu u nameri da spreči dolazak pristalica opozicije iz unutrašnjosti zemlje.
Uprkos tome u centru Beograda okupilo se, prema procenama iz više izvora, oko 100.000 građana a oko podneva policija je krenula u akciju razbijanja demonstracija iz pravca Francuske i ulice Vase Čarapića.
Pred naletom policije, lideri opozicije i deo njihovih najbližih pristalica sklonili su se u Narodno pozorište a vrata im je otvorila tadašnja upravnica, dramski pisac Vida Ognjenović.
Na batinanje demonstranata, lider SPO Vuk Drašković je sa balkona pozorišta pozvao na "juriš" posle čega su počeli okršaji. U nameri da razbije demonstracije, policija je upotrebila suzavac, vodene topove i gumene metke, a u akciju je bila ukljucena i konjica.
HAPŠENJE I NEMIRI
Hapšenje lidera SPO koje se dogodilo kasno poslepodne bilo je okidač za nemire koji su pokrenuti u Studentskom gradu na Novom Beogradu, 10. marta, odakle je masa krenula put Terazija. Policija je studente dočekala na Brankovom mostu, ponovo su upotrebljeni suzavac i palice, a pošto su oni posedali na asfalt, akcija policije je ubrzo prekinuta. Protesti nekoliko hiljada studenata i građana nastavljeni su na Terazijama sve do 14. marta, kada su Drašković i svi uhapšeni oslobođeni, a Skupština Srbije usvojila ostavke direktora RTS-a Mitevića i dotadašnjeg ministra unutrašnjih poslova Radmila Bogdanovića. Te večeri, 09. marta 1991. oko 20 časova, na ulice Beograda izašla je i vojska, na osnovu odluke Predsedništva tadašnje SFRJ.
