|
"Južni tok" odnosi milione
izvor : agencije 03.12.2014.
Iako je Rusija saopštila da na "Južni tok" stavlja tačku, zemlje na trasi gasovoda nadaju se, ipak, da toj investiciji nije kraj. Istovremeno, preračunavaju se koliko gube. Srbija je do sada na "Južni tok" potrošila 30 miliona evra.
Zvanična Moskva, kako prenose ruski mediji, najavljuje poništavanje međudržavnih sporazuma o projektu "Južni tok". Ruski ambasador u Beogradu, Aleksandar Čepurin, okrivljuje Brisel za obustavljanje projekta i poručuje da će Srbija imati dovoljno gasa ove zime.
Međudržavni energetski sporazum Srbije sa Rusijom obuhvata tri posla. Prodaju NIS-a i taj deo, iako dat ispod vrednosti, u Vladi kažu, ne može se menjati. Drugi je skladište Banatski dvor a treći gasovod "Južni tok". Posle objave o zaustavljanju projekta "Južni tok", otvorila su se i pitanja: Postoji li mogućnost revizije tog sporazuma i naknada štete?
"Ne treba da se uvlačimo u spekulacije koje su izmišljene i predstavljaju pokušaj jeftine propagande. 'Gasprom' je sve platio o svom trošku i predsednik Putin je predložio da Evropska unija plati nadoknadu štete, ali mislim da je to vrlo teško", kaže Aleksandar Čepurin, ruski ambasador u Srbiji.
Prema njegovim rečima, Rusija i Srbija će se dogovoriti na prijateljski način.
Procenjena vrednost gasovoda je oko šesnaest i po milijardi evra, a srpske deonice 2,1 milijardu. Srbija je od "Južnog toka" očekivala najmanje 250 miliona evra godišnje prihoda od tranzita gasa ali i da povuče druge investicije.
Računalo se da će samo izgradnja, što direktno što indirektno, uposliti oko 25.000 ljudi. Najviše nade imala su domaća preduzeća koja se uveliko pripremaju za gradnju gasovoda.
"Šteta je naneta našoj građevinskoj operativi, metalnom sektoru i elektrosektoru, koji se inače nalazi u teškoj situaciji. Podizali su ne samo stručni kadar koji bi mogao da učestvuje u gradnji gasovoda – već i svoju operativu su podizali na nivo koji zahteva investitor", rekao je Ljubinko Savić iz Odbora za energetiku PKS.
Pored ekonomske još je važnija energetska bezbednost. "Južni tok" je za sve balkanske zemlje bio alternativni pravac snabdevanja gasom. Analitičari smatraju da priča o "Južnom toku" ipak nije konačna i da će o gasovodu Moskva i Brisel još razgovarati.
"Evropa u ovom trenutku ima potrebe za ruskim gasom, Rusija ima alternativu što EU neće da gradi 'Južni tok', oni se okreću prema istoku i to jača njihove pregovaračke pozicije", kaže ekonomista Ljubodrag Savić.
Prema njegovim rečima, za sada je jedino "Severni tok" siguran, a što se za gasovod preko Ukrajine ne može reći.
"Evropa za sada nema alternativu ruskom gasu. Čak i ako je budu napravili u narednim godinama, pitanje je hoće li taj gas dopremati iz Amerike, Katara ili nekih drugih izvora i koliko će biti jeftiniji od ruskog gasa", kaže Jelica Putniković, urednica časopisa Balkan magazin.
I druge zemlje na trasi gasovoda brinu se zbog zaustavljanja projekta, jer pokušavaju da dugoročno osiguraju svoje energetsko tržište.
"Slovenija mora da odgovori tako što će tragati za drugim energetskim izvorima kojima ćemo ovo kompenzovali. To je energetska politika ove vlade", kaže Miro Cerar, premijer Slovenije.
Najveći ceh odustajanja od "Južnog toka" platiće evropske kompanije. Direktna šteta se već sada procenjuje na blizu tri milijarde evra.
|
