|
Evropski parlament o Šešelju: Tribunal da preispita odluku, Srbija da se ogradi
izvor : rse 27.11.2014.
Evropski parlament većinom glasova usvojio je rezoluciju o lideru Srpske radikalne stranke Vojislavu Šešelju u kojoj se Haški tribunal poziva da preispita uslove njegovog puštanja na slobodu, a srpske vlasti da se ograde od njegovih izjava.
Parlament upozorava da su Šešeljeve provokativne izjave otvorile "ratne rane i da bi mogle da podriju napore na regionalnom pomirenju i napredak koji je postignut poslednjih godina".
Evroparlamentarci su izrazili zabrinutost što je izostala primerena politička i pravna reakcija Vlade Srbije na Šešeljevo ponašanje. Zato se vlasti Srbije i demokratske snage u zemlji ohrabruju da osude Šešeljevu javnu demonstraciju govora mržnje i ratne retorike i da podstiču zaštitu manjina i njihova kulturna prava.
Od srpskih vlasti traži se i da istraže da li je Šešelj prekršio domaće zakone, da ojačaju i sprovode zakone koji zabranjuju govor mržnje, diskriminaciju i pozive na nasilje, kao i da podrže pojedince i sve političke stranke i nevladine organizacije koje se bore protiv govora mržnje.
U raspravi pre usvajanja rezolucije su svi poslanici osudili Šešeljevo ponašanje, a samo mali broj njih su se od nje ogradili. Među njima je bio i Eduard Kukan, predsednik parlamentarne grupe Evropskog parlamenta za Srbiju, koji smatra da tekst rezolucijepovećava tenzije u regionu umesto da ih spušta.
u potpunosti razume zlo ratnohušačke retorike i govora mržnje uperenog u susedne zemlje u manjine, posebno na zapadnom Balkanu i da će se stoga uvek boriti za politiku mira i pomirenja, ali je dodao:
„Šešeljevi javni nastupi su direktno protiv tih ciljeva. Međutim, naša reakcija ne treba da kreira više tenzija, posebno ne time što će pridavanjem više značaja ovom optuženiku za ratne zločine nego što zaslužuje. Mislim da nije dobro što je Šešeljevim nastupima u medijima dat tako nepotreban publicitet. Ostaje mi samo da se nadam da to neće biti korišćeno kao instrument podizanja dodatnih političkih tenzija u regionu. Uveren sam takođe da ovom rezolucijom ne treba da se daju instrukcije Haškom sudu. To je nezavisan tribunal koji su osnovale Ujedinjene nacije i on ima jasan mandat. Iz tih razloga. Iz ovih razloga ne bih podržao ovu rezoluciju“, rekao je Kukan.
Bugarski poslanik Angel Džambaki izrazio je sličan stav, ukazujući da su se po njegovom mišljenju srpske vlasti već ogradile od Šešelja, te je rezolucija nepotrebna.
Većina poslanika, međutim, podržala je tekst rezolucije, a u tome su prednjačili hrvatski poslanici, na čiju je inicijativu rezolucija stavljena na dnevni red.
Hrvatska poslanica Ruža Tomašić je rekla da se o ovoj temi ne bi raspravljalo da su se srpske vlasti odmah ogradile od Šešelja i izrazila razočaranje u rad Tribunala, za koji je rekla da je “neefikasan i pristrasan”.
Poslanik iz Hrvatske Tonino Picula rekao je da je na delu vanredna situacija i da je zato pred poslanicima Evropskog parlamenta ova hitna rezolucija.
“Nažalost, na Zapadnom Balkanu stabilnost i mir još uvek nisu redovno stanje. Zato slučaj optuženog za ratne zločine Vojislava Šešelja ima dimenziju hitnosti s obzirom na prostor i vreme. Šešelj nije promenio svoju retoriku, a sada je ponovo traumatizovao region. Njegove izjave vode nas ponovo u rane devedesete. Mislim da Srbija treba da proveri da li Šešelj govorom mržnje krši domaće zakone, a da mi treba da obezbedimo podršku njenim demokratskim snagama da pruže otpor idejama koje su do nedavno toliko koštale srpsek susede i samu Srbiju. Evropski parlament, koji je jučer uručio nagradu Saharov dr. Mukwegeu, treba uporno da reaguje reagirati na podsticanje mržnje i na svom kontinentu”, rekao je Picula.
Slovenački poslanik Ivo Vajgl je rekao da je Šešelj “metafora za zločine na prostoru bivše Jugoslavije” i da će podržati rezoluciju, jer se govor mržnje u današnjoj Evropi ne sme tolerisati.
Evropski parlamentarci su zatražili od Haškog tribunala da preispita uslove pod kojima je Šešelj privremeno pušten iz pritvora, ukazujući da takvo odstupanje od standarda šteti ciljevima Tribunala i podriva poverenje u međunarodnu pravdu.
“Pozivamo Tribunal da odlučnom akcijom povrati poverenje koje je oslabljeno Šešeljevim javnim nastupima i uloži dodatne napore da se tekući i žalbeni procesi ubrzaju”, piše u rezoluciji.
Antonijević: Pravosuđe Srbije mora reagovati na Šešeljeve izjave
Direktor Komiteta pravnika za ljudska Milan Antonijević kaže u izjavi za RSE da očekuje da pravosudni organi preispitaju izjave koje je Vojislav Šešelj davao po povratku u Srbiju.
„Postoje razna krivična dela koja su bliska onome što je izricano u javnosti i tužilaštvo može ozbiljno da sve to pregleda i vidi da li ima elemenata rasne ili druge diskriminacije, zbog čega bi i tužilaštvo i sudovi mogli reagovati. To je neophodno uraditi jer je to nastavak onoga što smo viđali tokom devedesetih godina, na šta smo zaboravili i nadam se da efekti neće biti isti kao tada. Oni moraju reagovati, jer te izjave imaju specifičnu težinu i mogu pogodovati raspirivanju mržnje u Srbiji i regionu“, istakao je Antonijević.
Kada je reč o rekacijama domaćih političara na Šešeljeve istupe, Antonijević ocenjuje da je neophodna jasnija ograda od stavova koje zastupa vođa radikala.
„Njihove izjave su bile previše blage, bavile su se političkim posledicama ovakvog govora, međutim kada pogledate koje su posledice i same reakcije zemalja u regionu, mislim da je neophodno da se na jasan način ograde od toga. Političari moraju biti osetljiviji i prepoznati svaku mogućnost da se odnosi u regionu naruše, te stoga moraju delovati preventivno“, objašnjava Antonijević.
|
