|
|
 |
|
|
U kom pravcu će Srbija?
izvor : rse 21.11.2014.
Trenutna vlast u Srbiji nastavlja tradiciju neopredeljenosti između Rusije i Evropske unije, dok društvu nedostaje artikulisana politička snaga, sa jasnom ideologijom i programom, rečeno je na tribini pod nazivom: “Ima li neke nade za nas?" u Novom Sadu.
U kom pravcu će Srbija - pitanje na koje društvo još uvek nije dalo jasan odgovor. Ideja da je moguće istovremeno ići i prema Evropi i prema Rusiji je prisutna već duže na političkoj sceni Srbije. Dok je neopredeljenost zemlje između Istoka i Zapada dva veka stara dilema, smatra istoričar Milivoj Bešlin.
„Mi se ne opredeljujemo ponovo Istok – Zapad, ta dilema nije nova. Novac i materijalni interesi Srbiju vuku ka Zapadu jer ne može sebe da prehrani jođ od 19. veka, a srce stalno vuče ka Istoku. Ali Rusija je zapravo kroz čitav dvadeseti vek je bila ključna determinantna ne samo spoljne politike već i unutrašnjeg uređenja ne samo Srbije već i Jugoslavije. Meni je vrlo zanimljiv bio izjava premijera Vučića koji je rekao da je odlazak ka Evropi bitan zbog tipa društva koje se gradi. Samo je pitanje za koji će se tip društva opredeliti: da li idemo ka evropskom modelu ili idemo ka jednoj autokratiji, ka jednom diskriminatorskom društvu kakvo je danas rusko“, kaže Bešlin.
Politikolog Pavel Domonji ocenio je na tribini Nezavisnog društva novinara Vojvodine da Srpska napredna stranka nastavlja tradiciju društva koje se lomi između Rusije i EU.
“Srspka napredna stranka je politički kentaur koji nastavlja jednu liniju u srpskoj politici koja je na stalnoj klackalici. Ranije smo imali 'i Evropa i Kosovo' danas imamo 'i Evropska unija i Rusija', iako stalno dolaze više i manje diskreni predlozi da se Srbija konačno opredeli za jednu od te dve stvari. To će dosta teško da ide, pogledajte samo u poslednje vreme ko je sve tu bio, i Vladimir Putin i patrijarh Kiril. Znači, očigledno je da Rusija želi Srbiju da uvuče u svoju interesnu sferu što čvršće i da je pretvori u svoj satelit, što mislim da diže temperaturu u pojedinim zemljama u Evropskoj uniji ali i u Vašingtonu“, naglašava Domonji.
Novinar Miloš Vasić smatra da Srbiji nedostaje politička snaga sa jasnom ideologijom i programom.
„Pitanje ima li nam spasa ili nam nema spasa, zavisi od toga hoće li se ili se neće pojaviti artikulisana politička snaga u ovom društvu. Dajte mi artikulisanu poltičku snagu koja ima program i ima pogled na svet, da ima ideologiju. Opciju koja je više od ovih menadžeriskih daj da klepimo lovu i da begamo priče, od ovih uđi u stranku pa ćemo te zaposliti priče“, kaže Vasić.
Novinar Teofil Pančić kaže da je problem političke scene da vlast čine ljudi koji su bili istaknuti predstavnici ekstremizma, a da je građanska opcija slaba.
„Na vlasti imamo ljude koji su bili strahovito istaknuti predstavnici tog ekstremizma. Oni su bili ljudi na veoma visokoj poziciji kao minsitri, kao visoki funkcioneri u Miloševićevoj eri, da u međuvremenu nisu ni lustrirani niti su krivično odgovarali već su nakon nekoliko godina tihovanja u opoziciji se jednostavno vratili na vlast. Strašno je važno da učinimo sve da se ta pro građanska i pro evropska opozicija konsoliduje i da ne dozvolimo da nam se čitava politička scena svede na to da li ćemo da biramo Vučića ili ćemo da biramo Šešelja“, naglašava Pančić.
|
|
