|
Srbiju čeka OEBS-ova "vruća stolica"
izvor : agencije 30.11.2014.
Od 1. januara Srbija preuzima predsedavanje OEBS-u, najširom bezbednosnom organizacijom koju čini 57 zemalja. Preuzimanje te uloge za Srbiju će predstavljati veliki izazov jer je, prema oceni mnogih, na pragu novi hladni rat.
Nastala u vreme Hladnog rata, kako bi otoplili odnosi Istoka i Zapada, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju ponovo na istom zadatku. I baš u tom trenutku predsedavanje preuzima Srbija.
Zvanični Beograd svestan je da će zbog ukrajinske krize Srbija sesti u vruću stolicu u kojoj će veliki igrači pažljivo meriti svaki potez.
"Biće teška partija šaha, ali Tito je stvarao OEBS, prva konferencija održana je u Beogradu. Srbija, odnosno bivša SFRJ, mnogo je uradila u prevazilaženju podela između Istoka i Zapada, na takozvanom detantu, odnosno, popuštanju i mislim da je ta reč ponovo aktuelna", ističe šef diplomatije Ivica Dačić.
Srbija predsedavanje preuzima od Švajcarske, koja je, prema mišljenju mnogih, baš zbog svoje neutralnosti utrla dobar put koji Beograd treba da sledi.
"Ova pozicija koju imamo mislim da može da bude iskorišćena na pametan način, da se zaista posreduje između onih sila koji nemaju snage da prevaziđu rovove koje su iskopali", navodi Sonja Liht iz Beogradskog fonda za političku izuzetnost.
Ipak, uloga Srbije u OEBS-u mogla bi da donese i nove pritiske, posebno ako odnosi između velikih sila postanu još hladniji. Hoće li Srbija u takvoj situaciji doći u poziciju da preseče – Istok ili Zapad?
"Ne mislim da će uskoro da dođe taj trenutak. Ali, naglašavam, uspešno predsedavanje OEBS-u može da nam pomogne u tome da se ne nađemo pred takvim izborom", kaže Sonja Liht.
"To u ovoj godini kada Srbija predsedava OEBS-u nije moguće učiniti zato što u ovoj poziciji, sigurno ima veće šanse za uspeh nego ako bi promenila neke svoje pozicije", objašnjava ministar Dačić.
Osim bavljenja kriznim žarištima, Beograd će, kao predsedavajući OEBS-u imati i druge važne zadatke, poput organizovanja 40-godišnjice usvajanja Helsinškog završnog akta, kada bi trebalo da se donese i novi strateški okvir organizacije – Helsinki plus 40.
|
