Za nekoliko dana u Višegradu počinje posao od istorijske i životne važnosti za žitelje varoši na Drini. Neimari našeg doba, ovaj put iz Turske, zasukaće rukave na čuvenoj višegradskoj ćupriji, a sanacija monumentalne građevine, jedne od najznačajnijih i najlepših u balkanskoj arhitekturi, trajaće 600 dana. Zadužbina turskog vezira Mehmed-paše Sokolovića, srpskog dečaka odvedenog u janičare, 436 godina prkosi zubu vremena, ali pod teretom vekova načeti su noseći stubovi mosta.
Od kada je 28. juna 2008. godine most uvršten na listu svetske kulturne baštine Uneska, traju intenzivne aktivnosti na revitalizaciji i obnovi neprocenjivog vrednog blaga. Turska vlada je preko svoje razvojne agencije "Tika" sa 10 miliona konvertibilnih maraka finansira radove, a punih pet godina obavljana su istraživanja, crtani projekti, podnošene aplikacije za razne dozvole... Sada je sve završeno - tokom ove nedelje predstavnici "Tike" dolaze u Višegrad, da zvanično prezentuju projekat i otpočnu radove.
Ronioci iz Banjaluke otkrili su pod vodom oštećenja stubova, a februara 2008. godine reporteri "Novosti" zatekli su i prve istraživače na ćupriji. Stručnjaci "Geosonde" iz Zenice, specijalnom rotacionom bušilicom, sondom "janez 300" zavirili su pod temelje 11 kamenih lukova, tamo gde su prema legendi skrivene kosti blizanaca Stoje i Ostoje i odaja crnog Arapina. Na površinu su isplivale graditeljske tajne projektanta mosta Kodže mimara Sinana, uredno sortirani uzorci srca mosta od sedre, klesanika, šljunka i hrastovog kolja koje je služilo kao armatura - analizirani su u Zenici.
- Ovo je naš najveći projekat u BiH, mostu će biti vraćen originalan izgled, radove će obavljati oko 30 majstora iz Turske firme "Erbu" koji su već radili na obnovi mostova u Mostaru i Konjicu, a kasnije će biti uposlena i domaća radna snaga - kažu u agenciji "Tika". - U prvoj fazi radova saniraćemo zagatu, pregradu mosta i temelje tri stuba. Umesto naknadno ugrađenog, mostu će biti vraćen kamen kojim je građen pre skoro pet vekova, postojeća ograda od tucanika nije autentična, kao ni kaldrma. Sve će ponovo biti verno originalu.
"Novosti" saznaju da će biti saniran i tarih, natpis na portalu mosta, lepa posveta graditelju Sokoloviću, zapravo, srpskom dečaku Baju Nenadiću (1505-1579) odvedenom u janičare. Sanaciju čeka i kamena sofa, a ćuprija će dobiti i rasvetu. Višegrad je spreman za filigransku rabotu: u Višegradskoj banji je aktivirano nalazište sedre, iz ovog kamenoloma materijal je vađen pre više od četiri veka, prilikom gradnje ćuprije. Pronađen je i kameni majdan, za nove temelje dva načeta stuba. Reč je o kvalitetnom kamenu iz Klašnika, mesta na kome je pronađena nekropola sa 500 stećaka iz rimskog doba. Ovaj kamen poslužiće za pravljenje maltera, u vreme gradnje neuništivog mosta cementa, naravno, nije bilo. Pored puta u naselju Nezuci, kamenoresci će pre ugradnje u ćupriju, kamen obrađivati, na starinski način.
Između Butkove stijene i Pavlovića grada, na mestu gde reka celom težinom pritiska obale, kameni most dugačak 180 metara vekovima je bio jedini siguran prelaz na celom srednjem i gornjem kraju Drine. Do ratova, automobilima, autobusima, kamionima, preko ćuprije je leti prelazilo po 10.000 vozila iz cele Jugoslavije, pogledom su svi tražili tablu na kojoj piše Ustiprača - Sarajevo - Dubrovnik. Večita, podnela je lako sve, kao da nosi trunku prašine.
- Trećinu oštećenja napravila je Drina. Gradnja hidrocentrale i postavljanje raznih instalacija krivci su za 41 odsto oštećenja - ostalo je zabeleženo u istraživanjima beogradskog profesora dr Milana Gojkovića.
"Život je neshvatljivo čudo koje se neprestano troši i osipa, a traje viječno kao na Drini ćuprija", reči nobelovca Ive Andrića u Višegradu zna svako dete. Andrićev roman otkrio je svetu nestvarnu lepotu građevine u Višegradu, kada je veliki pisac primio Nobelovu nagradu za književnost, ćuprija je ovenčana globalnom, neprolaznom slavom.
POČIVA U CARIGRADU
Na planini Vardi je 2010. godine umro Ljubo Kiridžić, potomak Dimitrija Nenadića, oca Baje Nenadića, dečaka odvedenog u janičare koga svet pamti pod imenom - Mehmed-paša Sokolović. Kiridžić nije za života osetio blagodeti bogatog porodičnog nasleđa, proživeo je skromno, bez čestitog uhlebljenja. Njegov predak, Mehmed-paša Sokolović, veliki graditelj mostova, džamija i crkvi, uticao je i na obnovu Pećke patrijaršije. On počiva u Carigradu, a u Turskoj ima potomke, oni povremeno dolaze u Višegrad, da se dive zadužbini pretka.
