Teodosić: I Duda je imao harizmu, veličinu, znanje... Pa su ga odbijali
Izvor: dsl
Datum: 01.01.2014
Srpski plejmejkeri nisu biljke koje uspevaju na ovim prostorima, sigurno ne kurentne vrste za konzumiranje na probirljivom, zahtevnom evropskom tržištu. Tako je već poduže, od igračkih vremena novoustoličenog selektora Aleksandra Đorđevića. Jedan je samo izuzetak koji potvrđuje ono što je, nažalost, postalo nacionalna realnost. Miloš Teodosić nije u poziciji da ispravlja jednu od „krivih Drina” naše košarke, niti bi da „pametuje”, pa toliki (ne)stručnjaci stalno na „istu temu” bez većeg pomaka... Jedan od najboljih kontinentalnih organizatora igre bi da zaboravi (eh, kada bi moglo) 2013. Da li zbog „maleroznog” dela „brojke”, tek neće nešto ostati u sećanju onog koji je prva zvezda nacionalne selekcije.
- Počelo je neuspehom na klupskom (CSKA) Fajnal foru u Londonu, produžilo se mojom povredom, a završilo neigranjem za A tim na Evrobasketu u Sloveniji. Dobro, nije svih 365 dana bilo da boli glava, ali, za mene je bilo dovoljno da kažem - ovu godinu neću pamtiti po lepom. Skupilo se malera, ma pun koš. Još kada se setim letošnje nade da ću uspeti da se oporavim i zaigram na EŠ, pa na kraju ništa, ne bih da ponovo prolazim - priznaje Teodosić za “Sport”.
Kad profesionalno nije „cvetalo”, možda je privatno bilo bolje?
- Na neki način jeste, ali sve se prepliće sa košarkom. Ne može takav „posao” da ne ostavi traga. Nadam se da ću mnoge stvari nadoknaditi u godini u koju smo tek zakoračili.
U Novu godinu, košarkaški deo Srbije ulazi sa novim selektorom. Promocija igračke legende Aleksandra Đorđevića poklopila se sa „odbrojavanjem” poslednjih decembarskih dana.
- Dovoljno je da kažem da su mnogi od nas počeli da treniraju ovaj sport baš zbog njega. Neću ni da pričam koliko je zadužio našu košarku, to je sve dobro poznato. Da li bi trebalo da dodam još i ono „nisu mogli boljeg da nađu”... Lično, biće mi malo neobično, s obzirom na to da sam dugo sarađivao sa Dudom Ivkovićem, samo u kontekstu, pretpostavljam, drugačijeg pristupa, ritma, ali ne smatram da će Saša biti manje zahtevan.
Slično je i sa nacijom, koja ne može da se oslobodi snova o medalji, pa makar jednog dana. Možda „taj dan” kucne već na Svetskom kupu u Španiji?
- Joj, nezahvalno je da pričam uopšte o rezultatu, a ne još o nečem više. Na prvom mestu, da vidimo kako će ko da stoji sa zdravljem, pa ko će uopšte da igra - ne izgovara Teo reč koja lebdi u vazduhu.
Mislite na otkaze?
- To uvek visi kao giljotina.
Teško da će neko odbiti poziv Đorđevića?
- Slažem se, ali i Ivković je imao harizmu, veličinu, znanje, pa je bivao odbijen. Istina, ne u meri kao neki prethodni selektori, ali... Iskren da budem, ne vidim razlog zašto su pojedinci u bliskoj prošlosti izgovarali „ne” reprezentaciji, ali bolje da se zaustavim, ne bih ja o tome. Najbolje je da govorim u svoje ime, nikada nisam bio u tim pričama, samo, ne daj Bože neke povrede.
Poslednje stoji, mada ne smatra da bi time trebalo da se hvali, a bije ga glas da baš voli da obuče nacionalni dres. Kao što ga mnogi doživljavaju kao „infant teribl” srpske košarke, može li talenat to da pokrije?
- Ma, nije to baš tako. Sebe ne doživljavam na taj način, trudim se da bacim neko drugo svetlo, da ne bude baš tako. Sad, zavisi šta neko pod tim terminom podrazumeva.
Da je „svoj” jeste, ali majstorstvo mu niko ne ospori, kao ni ono što bi rekao nekim novim klincima, koji bi pokušali njegovim putem.
- Da mnogo rade i odriču se svega i svačega. A to nije baš lako. Kad imaš 13-14 godina, pa uemsto druženja u kraju, gde tvoje društvo „visi”, a pet drugara te zove, a ti sportsku torbu na rame, pa na trening. Ni ja nisam preko noći postao „Teo”. Ne žalim se, sve se vratilo kasnije, ali trebalo je izdržati.
Pomenuto nije bilo dovoljno da se stigne do evropskih visina.
- Slušao sam i poslušao jednog Vujčića, Papalukasa, Nesterovića, bilo je još onih koji su mi pomogli da postanem to što jesam.
Koga sada slušate, da li takve osobe postoje?
- Ima ih, kako da nema, njih troje-četvoro čije mišljenje cenim, čak i onda kada mi se ne sviđa. Ali, uvek su uz mene, misle mi dobro, ma znam da su u pravu. Pitate, da li imaju veze sa košarkom, pa manje-više da.
Nekadašnji selektor Ivković, sa kojim je Teodosić prošao četiri od pet reprezentativnih akcija, svojevremeno je rekao da bi „morao drugačije da radi ako bi mu se NBA vrzmala po glavi”. Ima li uošte mesta u mislima za veliki izazov?
- Nije da me ne zanima da probam, osetim kako bih se snašao, ali... Jednostavno, nije bilo prave prilike, u Evropi sam imao dugoročne ugovore i, to je to. Ne znam nikog ko je bio ambiciozniji, a ko nije maštao da zaigra u NBA.
Zato tvrdi da nije ni pomišljao da letos dres CSKA zameni za onaj Fenerbahčea, ozbiljnog konkurenta za evropsku titulu.
- Jesam čitao, ali se nisam opterećivao, pa to su bile samo spekulacije. Imam ugovor i najbitnije mi je bilo da se oporavim i budem spreman za početak klupske sezone. I, srećan sam što sam ostao u Moskvi.
Da li vas takve vesti nasmeju?
- Ne posebno, važno mi je da ja znam pravu istinu, kao i okolina do koje mi je stalo.
U profesionalnom životu, „armejci” su realnost do kraja sezone, treće po redu, u isto toliko pokušaja da se osvoji kontinentalna kruna sa njim na čelu kao prvom zvezdom.
- CSKA nije favorit za završni turnir Evrolige, volim što je tako. Ima drugih, pa neka se „guraju”. Real na prvom mestu, pa Olimpijakos kao branilac trofeja, nisam zaboravio Fenerbahče. A, mi? Kada je počela sezona, nismo igrali na način na koji smo želeli, novi igrači, vreme adaptacije, povrede... Ali, čini mi se da sve više ličimo na tim. E, sad, ne bih da prognoziram koliko će potrajati proces stvaranja, ali sam optimist.
U prvoj fazi elitnog takmičenja, u priči su bili i srpski večiti rivali, a u TOP 16 fazu je produžio samo Partizan.
- Veliki uspeh za našu klupsku košarku, a bilo bi lepše, ma mnogo lepše da je uspela i Crvena zvezda. Ipak, posle toliko godina odsudstva, mogu da budu zadovoljni. Mada, tako im je malo nedostajalo, kao i crno-belima u suprotnom pravcu. Imaju mlad, talentovan tim, nije lako, ali su prošli.
Kao i CSKA, koji se zbog srpskog šampiona vraća u Beograd, već u januaru. I nova (ne)očekivana prilika da Miloša Teodosića „ogreje sunce rodne grude”. A oni, koji mogu da budu jači od klupskih ljubavi, ponovo na delu vide i pozdrave istinske čarolije majstora...
EH, KADA BI MOGLA DVA ZLATA
Karijera na dva koloseka, klupskom i reprezentativnom.
- Šta da krijem, konstantno razmišljam o evropskoj kruni. A u reprezentaciji, pa o zlatu, to sanjam, valjda imam pravo, iako verovatno nije realno. Nije Srbija velesila kao pre deceniju. Ma, bio bih zadovoljan i sa bilo kakvom medaljom, kao što sam bio „lud” od sreće zbog evropskog srebra 2009.
ZDRAVLJE I SREĆA, OSTALO VEĆ DOĐE
- Na ličnom i „globalnom” planu, puno zdravlja, a ostalo će već samo po sebi da „dođe”. Verujem i u bolja vremena, više osmeha. Za ovo poslednje, možda se i srpski sport pobrine, a posebno bih voleo da to bude košarka.
PARKER, PA SPANULIS
Prvi mesec Nove godine je tradicionalno vreme proglašenja najboljih za prethodnih 12 meseci.
- Toni Parker je sigurno zaslužio da bude broj jedan na Kontinentu. Odlična sezona u San Antoniju, pa konačno i titula sa „trikolorima” na EŠ u Francuskoj. Nisam zaboravio ni Vasilisa Spanulisa, iako sa grčkom selekcijom nije najbolje prošao na EP, ali je mnogo pomogao Olimpijakosu da odbrani evropski naslov.
NIJE FENER STRAŠAN, ALI JE SJAJAN
CSKA je dva puta u prvoj fazi Evrolige morao da potpiše kapitulaciju u sudaru sa Fenerbahčeom, istim onim koji je letos „dovodio” Teodosića.
- Nisu strašni, ali imaju sjajan tim, fenomenalnog trenera (Obradovića), dobro su ukomponovani i sigurno su favoriti za Fajnal for.
VIŠE PUTA ISTANBUL
Teodosić teško zaboravlja Istanbul, osećanja su pomešana...
- Za grad na Bosforu me vežu najlepše i najbolnije uspomene. Sa reprezentacijom, nezaboravna je trojka Špancima u četvrtfinalu, ali, istovremeno i polufinalni poraz od Turske na SP 2010. Boli me i Fajnal for, na istom mestu, finale, poraz od Olimpijakosa 2012. Da se ne sećam dalje...
ODNOS SA MESINOM
Dosta se pričalo o vašem „specifičnom”odnosu sa trenerom Etoreom Mesinom u CSKA?
- Korektan, profesionalan. Sve je počelo od njegove ideje da proba sa mnom na mestu „dvojke”, što je zanimljivo u svakom slučaju. Uostalom, u savremenoj košarci, sve je manje razlike po pozicijama, traži se univerzalnost. Znate, sa trenerima je kao i sa saigračima. Sa nekima ste bliski, sa drugima ostanete zauvek „samo” na profesionalnom nivou. Ne vidim ništa loše u tome.
