Stranputicom do Oskara

izvor: novosti online  foto: vn                                                                                01.09.2016.

Bez podrške države AFUN Srbije započeo izbor našeg kandidata za najpopularniju svetsku nagradu

U bioskopu "Sinepleks Roda" danas počinju projekcije filmova za izbor srpskog kandidata za nagradu Oskar 2016. Naš predstavnik biraće se između pet ostvarenja - "Vlažnost" Nikole Ljuce, "Dnevnik mašinovođe" Miloša Radovića, "Dobra žena" Mirjane Karanović, "Igra u tami" Juga Radivojevića i "Isceljenje" Ivana Jovića.

Ovi filmovi prijavili su se na konkurs i ispunili uslove Akademije filmske umetnosti i nauke Srbije i američke akademije. Našeg kandidata u trci za najbolji film van engleskog govornog područja izabraće Stručni odbor AFUN-a - 19 akademika koji nisu u sukobu interesa sa nekim od pet filmova koji su u konkurenciji. Projekcije traju do 2. septembra, a odluka će biti doneta posle stručne rasprave, u skladu sa pravilima.

Tako je, posle mnogo neizvesnosti i apela Ministarstvu kulture da je izbor našeg kandidata za najpopularniju nagradu i ove godine pod znakom pitanja, AFUN ipak uspeo da ovaj projekat opet organizuje bez podrške države, i time sačuva licencu koju je dobio od američke akademije.

U praksi, kako su nedavno objasnili u javnom saopštenju, to izgleda ovako:

"AFUN, dakle, besplatno obavlja deo obaveza Ministarstva kulture koje, umesto da podrži ovu misiju, ono još i odmaže i sabotira, krijući se iza pravnih sofizama".

Tako dolazimo do svojevrsnog apsurda - s jedne strane, sam izbor našeg kandidata za ovu nagradu nebitan je projekat za državu, protiv čega je svojevremeno digao glas i glumac Velimir Bata Živojinović. S druge strane, posle svakog izbora našeg predstavnika podigne se visoka medijska "temperatura", iako je taj projekat "nebitan". Izabrani film, u proseku, dobija oko 50.000 evra podrške Ministarstva kulture, jer od njega očekuje da nas što bolje predstavi na najvećem filmskom takmičenju u svetu.

Po rečima reditelja Darka Bajića, člana SO koji učestvuje u izboru ovogodišnjeg kandidata, apsurd je i znak apsolutnog odsustva odgovornosti svih onih komisija pri Ministarstvu kulture, koje već godinama odlučuju da našoj akademiji ne dodele nikakva sredstva koja bi omogućila njenu delatnost.

- Ova marginalizacija i neodgovornost su očigledni, iako je AFUN jedini ovlašćen od strane američke akademije. Pojedinci, dakle, odlučuju o radu ove institucije kulture, koja broji dve stotine trideset istaknutih filmskih stvaralaca, među kojima su i oni sa najvećim svetskim priznanjima. Ali, odnos Ministarstva kulture prema AFUN-u ne dovodi u pitanje samo to da li će srpski film uopšte imati predstavnika u trci za Oskara, nego i sam njegov opstanak. Neko, izgleda, ne želi da istaknuti članovi akademije svojim znanjem i ugledom budu aktivni učesnici u stvaranju srpske kinematografije - ističe Bajić.

Kako  kaže generalni sekretar AFUN-a Mirko Beoković, "ako je izbor našeg kandidata za nagradu Oskar nebitan događaj za Srbiju i srpski film, ukinimo tu tradiciju samopregorno održavanu duže od pola veka, i neka pobedi nekulturna uravnilovka".

- Mislim da je učešće srpskog filma u ovoj svetskoj konkurenciji ipak važan događaj za našu kulturu. U nekim krugovima se devalvira Oskar, ističući da su festivali dovoljna supstitucija za najznačajniji međunarodni konkurs. Da je to zaista tako, mi bismo do sada Oskar već odavno imali - ističe Beoković.

SVI RADE BESPLATNO

Producenti koji prijavljuju film na konkurs za izbor kandidata za nagradu Oskar, plaćaju kotizaciju od 30 hiljada dinara, i to je jedini novac koji stiže u AFUN za čitavu organizaciju projekta - iznajmljivanje bioskopa za projekcije, štampanje obrazaca i glasačkih listića, korespondenciju sa američkom akademijom... Članovi Stručnog odbora koji biraju kandidata rade besplatno, pošto para nema - nekome se, eventualno, plati taksi do bioskopa, kafa, voda, jer projekcije traju i po pet-šest sati dnevno. Ali, AFUN nikada ne zna koliko će se filmova prijaviti na konkurs, pravi organizaciju kao da će biti bar sedam - osam, a često se prijave i samo tri, pa onda članovi akademije sami finansiraju ove troškove, baveći se "društveno korisnim radom".

POGUBNA PRAKSA

Minimalna finansijska podrška države, kako navodi Beoković, "pokriva" da se film našeg kandidata za Oskara predstavi u "Holivud riporteru" ili "Verajetiju" makar sa dva-tri oglasa, gde jedna strana košta preko pet hiljada dolara. Eventualno, i odlazak našeg predstavnika u Ameriku da tamo zastupa interese srpskog filma, što već već predstavlja uspeh.

- Potpuno je irealno očekivati nagradu ako se u "spinovanje" filma ne uloži znatno više dolara i maštovitiji pristup. Jasno je, dakle, da se mora drugačije raditi ako hoćemo da srpski film negde "dobaci". AFUN ima dovoljno i stručnosti i iskustva da pomogne kandidatu, i nadamo se da će novi ministar prekinuti pogubnu praksu i imati više sluha za zajedničko delovanje sa priznatim sineastima.

novosti.rs