Posle devet godina, u muzeju na Ušću niče gradilište

izvor: evn foto: vn                                                                                16.08.2016.

Oko zgrade Muzeja savremene umetnosti na Ušću, na čiju se rekonstrukciju čeka devet dugih godina, napokon je ošišana trava i uklonjeno šiblje. Oko skupltura u parku, skupljanih pet decenija da pod vedrim nebom svedoče o istoriji ovdašnjeg vajarstva, stavlja se zaštita. Sve je očišćeno kako bi radnici "Termoinžinjeinga", koji je sa svojim partnerima nedavno na tenderu dobio ovaj za našu kulturu kapitalni posao, mogli da otpočnu radove na zgradi "dijamntske fasade", za čiji projekat su svojevremeno Ivan Antić i Ivanka Raspopović dobili Oktobarsku nagradu.

- Počeli su pripremni radovi na gradilištu - potvrdio je za "Novosti" Slobodan Nakarada, v. d. direkora MSU. - Postavljena je ograda, a biće uskoro i tabla. Pripremni radovi će trajati još sedam do osam dana, jer je potrebno obezbediti "papriologiju" bez koje je nemoguće otvoriti gradilište.

Simbolički, za ovu ustanovu, glavni posao će početi kada se iz zgrade izmesti monumentalna skulptura Ivana Meštrovića "Velika udovica", koja je tu od otvaranja:

- Nije moguće izvoditi nikave unutrašnje radove dok je skulptura u zgradi - nastavlja naš sagovornik. - Teška je dve i po tone i jedino je moguće izvući je, kada se skine deo fasade, kako bi joj prišao kran. U koordinaciji sa Narodnim muzejem, čije je ona vlasništvo, pravimo plan kako da to uradimo. Uz prisustvo naših i njihovih konzervatora, ona će biti izmeštena za najmanje mesec dana.

Za zaposlene u muzeju trenutno je najbitnije, uvereva nas Nakarada, da se paralelno sa izvođenjem glavnog projekta rekonstrukcije odvijaju i svi ostali poslovi bez kojih muzej ne može da se vrati na svoju matičnu adresu.

- Neophodno je obezbediti spoljno uređenje, opremiti izložbeni prostor i kancelarije, za šta bi prvo trebalo raspisati takozvane male tendere, a predstoji nam i priprema za useljenje. Sve to mora sinhrono da se odvija, zato smo i formirali koordinaciono telo, u kome su predstavnici muzeja i građevinskih firmi. Tu raspravljamo o svim eventualnim problemima, dinamici radova, načinu izvođenja.

Kako su radovi na krovu i depoima u najvećem delu završeni, izazov će biti obnova izložbenog prostora, koji nije sređivan od 1965. godine, a i najviše je u međuvremenu stradao.

- Na petom spratu imali smo taj efekat "staklene bašte", gde su temperature leti premašivale 40 stepeni, pa su se boje topile, a stvarale su se i druge "bolesti slika" - otkriva sagovornik. - U obnovljenoj zgradi, koja će biti jedna pametna kuća, sve će moći kompijuterski da se kontroliše, pa i temperature neće varirati više od 10 stepeni, što je optimalno za sve evropske standarde. Na fasadi će biti postavljena specijalna stakla, a svetla će moći da se prilagođavaju potrebama postavke, tako da ćemo imati uslove da sarađujemo sa svim eminentnim kućama u Evropi, sa kojima inače imamo odlične odnose.

Želja Nakarade, kao i kolektiva sa kojim zajednički traži "svetlo na kraju tunela", od prošle godine i nemilih događaja vezanih za propali tender, jeste da ugovoreni rok od 275 radnih dana za građevinske radove bude i kraći, što kaže, odgovara i izvođačima.

- Računamo na porođajnih devet meseci, mada ne bi trebalo da budemo nestrpljivi, jer sada imamo jedinstvenu priliku da se muzej uradi po svim profesionalnim standardima. Narednog maja - juna radovi bi trebalo da budu gotovi, a onda je potrebno još mesec dana da se očisti muzej i da se uselimo.

Datum svečanog otvaranja će, kaže odrediti u koordinaciji sa Ministarstvom kulture i vratiti se misiji koju je ova institucija imala na Balkanu i Evropi tokom svoje slavne prošlosti:

- Svesni smo potrebe koju Srbija ima za vrhunskom kulturom, jer nije sve u rijalitijima i šundu, kao i da muzej čuva bogatstvo ove zemlje, godinama skupljano na mudar i lep način. Šteta je što su čitave generacije za to bile uskraćene. Samim činom otvaranja muzej će dobiti nešto važno za celu zemlju, a to je mogućnost obrazovanja publike, vraćanja mladih izvornim, normalnim kulturnim zbivanjima, kao što su muzejske izložbe - zaključuje Slobodan Nakarada.

DRUGAČIJI SISTEM

Prvi čovek MSU veruje da sa novim izvođačem neće imati problema kao sa prethodnim:

- "Termoinžinjering" je jedna veoma ozbiljna firma, a sada i sistem funkcioniše potpuno drugačije - uverava nas Nakarada. - "Montera" je dobila taj famozni avans od 100 posto i više nije bilo načina da motivišete ljude i kontrolišete tok radova. Mi sada imamo ugovornu obavezu da isplatimo deset odsto avansa za pripremne radove, a onda će, po fazama, stručni nadzor i sve naše službe odobravati završen posao, pa će tek onda ići isplata.

PROPALI REGALI IZ DEPOA

Od kada je izgrađen MSU, nikada u naše depoe nije ušla ni kap vode, jer imamo reni-bunare koji ih štite - objašnjava Nakarada. - Depoi su bili na drugi način neadekvatni, jer je u njima propao mobilijar. Problem je nastao zato što je firma "Montera", u prvobitnoj fazi rekonstrukcije, preuzela obavezu da regeneriše 250 regala u kojima su držane slike. Oni su to uradili samo sa pedeset. Ostalih 200 je propalo, jer su stajali napolju na kiši i snegu. Mi smo se sa njima i svađali i tužili, ali ništa od toga nismo dobili, jer je "Montera" otišla u stečaj. Stečajni upravnik nije prihvatio naša potraživanja, pa sada moramo da pravimo nove regale.

novosti.rs