 |
Internet kampanja, stranke pale na dijalogu
|
Izvor: agencije
|
Datum: 20. 03. 2014
|
|
Društvene mreže bile su u prethodnim mesecima najjače internet oružje političkih partija. Da su svi "Fejsbuk" poštovaoci Čedomira Jovanovića otišli da glasaju, sigurno bi ušao u parlament. Na istoj mreži, SNS bi imala najviše poslanika. A prema "Jutjubu" i "Tviteru", Dragan Đilas bi bio mandatar za sastavljanje nove vlade.
Pobednici su u slatkim mukama sa kim će u vladu, a poraženi se presabiraju. I jedni i drugi su na ovim izborima dosta polagali na tzv. internet kampanju. Neki su čak očekivali da će naći dovoljan broj birača za cenzus isključivo na internetu. I pogrešili su.
Da su svi Fejsbuk poštovaoci Čedomira Jovanovića otišli da glasaju, sigurno je da bi ušao u parlament. Na istoj mreži, Srpska napredna stranka bi imala jednako poslanika i u virtuelnom i u realnom svetu - dakle najviše. A, prema Jutjubu i Tviteru, Dragan Đilas bi bio mandatar za sastavljanje nove vlade.
Društvene mreže bile su u prethodnim mesecima najjače internet oružje političkih partija.
Pored bilborda i reklama, i na njima su tvrdili da su najsposobniji, sa najboljim idejama, najpošteniji... Ipak, osim već postojećeg članstva, malo koga su u to uspeli da ubede. To govori istraživanje projekta Proceni web, koje pokazuje da je pet stranaka, od kojih se pre izbora očekivalo da će preći cenzus, svoje simpatizere gledalo sa visine. Na pitanja nisu odgovarali, za ideje i planove se nisu konsultovali.
"Svi padaju na testu dijaloga, interakcije sa ljudima kojima je bitno šta političke stranke rade", kaže Dragana Đermanović, istraživač projekta Proceni Web.
To nije ono što mi birači hoćemo, kažu istraživači.
"Želim da me čuju i da uvaže ono što govorim. Želim da me uključe u donošenje pravila i procedura, predloga zakona i inovacija. Želim da budem aktivan član, deo politike zemlje za koju ih biram, za sada to nisam", kaže Dragana Đermanović.
Ove želje ni na večerašnjem skupu u Ustanovi kulture "Parobrod" u Beogradu nije čuo skoro niko iz srpskih stranaka, jer se pojavio tek po neki predstavnik.
"Što se tiče nas iz DS-a mi pouzdano znamo da percepcija nas o nama, nije identična sa percepcijom koju ljudi imaju o nama, bez obzira na činjenice, i to se vidi u komunikaciji", kaže Gordana Čomić.
Pored toga što su mislili da je dovoljno da iskopiraju deo šturog saopštenja i postave ga na Fejsbuk stranici, partije se nisu dovoljno potrudile ni da objasne poštovaocima gde da tu informaciju potraže. Taman pomislite da vam se obraća stranka, kad ono citat njenog lidera.
Najviše poruka biračima slalo se upravo sa njihovih stranica. Možda zbog toga što kod svih, osim kod SNS-a, lider ima više pratilaca od same partije.
Jedinstveno za tu partiju je i to što samo na njihovoj Fejsbuk stranici nije dozvoljeno da postavite pitanje ili napišete poruku. To smeta i novinarima.
"Razlika između domaćih i stranih političara je u tome što većina naših političara kada ih kontaktirate preko interneta, socijalnih mreža uglavnom ne odgovore, dok strani političari ili odgovore ili se neko iz njihove službe u vrlo kratkom roku javi", kaže Veljko Miladinović, urednik web portala Nedeljnik.
Primeri iz sveta pokazuju da se birači ne pridobijaju tik pred izbore već tokom međuizbornog perioda. U Srbiji ima 3,5 miliona Fejsbuk korisnika, slučajnost ili ne, ali gotovo isto toliko je onih koji nisu izašli na izbore.
|
