Srbija mora više da brine o bezbednosti u sajber prostoru

izvor: evn  foto:                                                                                                        15.02.2016

Danas se oružane pljačke banke dešavaju uglavnom u holivudskim ostvarenjima. Mnogo je efikasnije napasti banku u onlajn svetu nego organizovati oružanu pljačku.

"Loši momci" nisu nestali, već su se samo prilagodili novim tehnološkim trendovima. Dodatna otežavajuća okolnost je što im sajber prostor pruža dostupnost do svake banke, pošte, kompanije, državne institucije, vaše prodavnice sa ćoška... jer je danas sve onlajn, te su svi dostupni i niko nije imun.

Ovo za "Novosti" poručuje Dejan Vuković, menadžer sektora za informacionu bezbednost IBM-a za područje jugoistočne Evrope i ističe da Srbija mora da povede znatno više računa o bezbednosti u sajber prostoru.

Kakav tip sajber pretnji je najopasniji za region jugoistočne Evrope? Čega najviše treba da se plašimo u Srbiji?

- Korisnici u Srbiji svakodnevno se susreću s različitim vrstama napada, kao što su Phishing Campaign, Malicious PDF, SQL Injection, Crypto Virus, Infected Website, Brute Force, Misconfigured Firewall, Botnet Communication, 0day Exploit... Međutim, uočljiv je trend u kojem se sajber kriminalci ne fokusiraju samo na jedan tip pretnje ili grupu pretnji, jer ne očekuju da će takav pristup dati željeni rezultat. Napadi se obavljaju uporno dok ne pronađu slabu tačku i tako dođu do željenog cilja - ukradu novac, vredne informacije, šifruju podatke, traže otkup i slično.

Organizacije u jugoistočnoj Evropi koriste manje efikasnu i zastarelu IT infrastrukturu, što ih čini ranjivijim na sajber napade. Kompanije često nemaju razvijenu sveobuhvatnu dugoročnu strategiju informacione bezbednosti, a ona treba da bude na vrhu agende svakog menadžera.

I studija IDC Executive Brief, koju je sproveo IBM, pokazala je da su u jugoistočnoj Evropi pretnje po sajber bezbednost posebno izražene tamo gde su prisutna manje efikasna sigurnosna rešenja, a čak 50 odsto kompanija ima samo osnovna. Manja je i svest o rastućim opasnostima i rizicima.

Koliko je u Srbiji zastupljena svest o potrebi zaštite od sajber napada?

- Svest sigurno postoji, ali pravo pitanje je koliko su se korisnici u Srbiji prilagodili novim tehnološkim trendovima iz perspektive bezbednosti i zaštite. Svedoci smo velikih promena u svetu komunikacija, kako među pojedincima tako i među kompanijama, dominacije novih tehnologija, novih platformi, cloud usluga, mobilnih uređaja i aplikacija, društvenih mreža... Aksiom koji je primenljiv u celom svetu jeste da "svi oni koji su zaduženi za očuvanje informacione bezbednosti moraju da budu u pravu u svakom trenutku, dok je hakeru dovoljno da bude u pravu samo jednom".

Koji su glavni nalazi studije IDC Executive Brief?

- Mobilna rešenja, računarstvo u oblaku (cloud computing), društvene mreže i velike baze podataka(big data), zajedno sa brzim razvojem IoT (Internet of Things) drastično menjaju IT okruženje. Do 2020. broj uređaja koji će biti povezani na internet u jugoistočnoj Evropi premašiće broj stanovnika više od četiri puta. To sve ukazuje da će i broj pretnji i izazova po bezbednost rasti.

Na osnovu nalaza istraživanja, koja je najbolja strategija u borbi protiv ranjivosti kompanija u našem regionu?

- Strategija mora da podrazumeva holistički pristup u borbi protiv navedenih pretnji, gde su obuhvaćeni hardver, softver i usluge i koja je osmišljena tako da pomogne organizacijama da detektuju pretnje i odgovore na njih, odrede prioritete i tako spreče narušavanje sigurnosti. Investicija u informacionu bezbednost vraća novac, a poslovanje čini sigurnim.

novosti.rs