Najviša priznanja za srpsko zdravstvo

izvor: agencije    foto:                                                                                                          15.12.2015

BEOGRAD - Klinički centar Srbije dobio je još jedno priznanje - Dijamantsku diplomu Evropske agencije za ispitivanje kvaliteta u radu, a to priznanje, prema rečima direktora Klinike za kardiohirurgiju KCS-a Miljka Ristića, menja sliku Srbije i srpskog zdravstva u Evropi.

Ristić, inače koordinator za razvoj transplantacije srca i karidohirurgiju u Srbiji, primio je to priznanje u Beču 9. decembra.

"To je jedno vredno priznanje, za uspešan rad KCS, jednim i najvećim delom zbog transplantacija jetri i srca i na to treba da budemo ponosni", rekao je Ristić Tanjugu.

Nakon Zlatne, a zatim i Platinaste diplome dobijene tokom 2014. i 2015. godine, dijamantska diploma je došla kao treće i najviše priznanje za kvalitet u radu Kliničkog centra.

"Ovakva priznanja menjaju sliku o Srbiji i srpskom zdravstvu", rekao je Ristić.

Za priznanje je velikim delom zaslužan tim lekara koji su angažovani u KCS na programu transplantacije bubrega, jetri i, kaže Rostić, naročito srca, na čelu sa njim.

Pokrenuta je akcija da se program transplantacije srca, koji se radi samo u KCS proširi i u druge univerzitetske centre - Sremsku Kamenicu, Niš i Kragujevec.

Kragujevac, prema njegovim rečima, za sada nema mogućnost da se u njemu radi ta vrsta hirurgije, ali se profesor nada da će do kraja godine biti urađena prva operacija ugrađivanja srčanih pumpi za potporu rada leve komore u Nišu i Kamenici.

Kako objašnjava, način lečenja temeljne srčane insuficijencije se mnogo izmenio s pojavom tehnologije i pumpi koje zamenjuju srčani mišić koji je oslabio.

Tehnologija je skupa, ali je Ministarstvo zdravlja procenilo da je taj način lečenja veoma efikasan, naročito kod mlađih ljudi, kod kojih srce oslabi, ili zbog prisustva nekog drugog virusa, ili zbog nekon drugog oboljenja.

"Ministarstvo je odredilo značajna sredstva da se nabavi određen broj pumpi i ugradi ljudima kojima je život ugrožen i koji ne mogu doceckati transplantaciju s obzirom da donora u Srbiji ima malo", rekao je Ristić ukazujući na jedan od problema sa kojima se suočava srpsko zdravstvo.

"Niko od pacijenata nije čekao duže od šest meseci na presađivanje srca, ali prve godine bilo ih je sedam ili osam i očekivali smo da će taj broj rasti. Međutim, prošle godine bilo ih je pet, ove isto toliko. Nema pomaka", rekao je Ristić.

Prema njegovim rečima, mora se raditi na edukaciji lekara koji održavaju donore i razgovaraju sa porodicom, ali mora se mnogo raditi i da se svest građana promeni, kako bi pristajali da se organi njihovih preminulih upotrebe za produžetak života osoba kojima su potrebni.