Od deset krivičnih dela na internetu, devet nekažnjeno

izvor: agencije  foto:                                                                                                     09.02.2016

BEOGRAD - Od deset krivičnih dela koja se počine na internetu, čak devet izvršilaca ne bude otkriveno, kaže šef odseka u Odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala MUP-a Srbije Vladimir Urošević.

Urošević zato poručuje, povodom svetskog Dana bezbednog interneta, da korisnici te mreže moraju da povedu računa kakve podatke dobrovoljno ostavljaju jer, kako ističe, sve sutra može postati predmet izvršenja krivičnog dela.

Kako je objasnio, Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije ima mogućnosti i kapacitete da se protiv toga uspešno bori, ali da je poražavajuća statistika na svetskom nivou upravo zbog skrivanja identiteta izvršilaca i infrastrukture interneta, gde se servisi nalaze po čitavom svetu.

Statistika tog ministarstva pokazuje da su najčešći slučajevi zloupotrebe na internetu seksualna zloupotreba maloletnih lica u pornografske svrhe.

"Najviše pažnje posvećujemo suzbijanju tih krivičnih dela, ali tu su i računarske prevare, pravljenje i širenje računarskih virusa, DDOS napadi, neovlašćeni pristup zaštićenoj mreži i računarima, zloupotreba platnih kartica u elektronskom obliku i ugrožavanje sigurnosti na internetu", podvukao je Urošević.

MUP Srbije pokrenuo je 2010. akciju "Armagedon", u okviru koje je više od 120 osoba uhapšeno, dok je zaplenjeno više desetina terabajta nedozvoljenog materijala.

"U 2015. podnete su 44 krivične prijave iz te oblasti što predstavlja svojevrstan rekord u odnosu na prethodne godine. Verujemo da će se taj trend nastaviti", istakao je Urošević.

Ipak, kako je dodao, zabrinjavaju sve češći napadi na pravna lica, posebno putem prevara gde se ulazi u komunikaciju između poslovnih partnera, kada izvršioci krivičnih dela daju lažne profakture za uplatu novca.

"Tada dolazi do štete, od kojih su pojedine iznosile i više od milion evra, a u pitanju su bila mala i srednja preduzeća. Ta šteta je za njih zaista bila u mnogim slučajevima nepodnošljiva, a čak je dovela u pitanje i njihov rad", rekao je Urošević.

Prema njegovim rečima sve više je i računarskih virusa koji enkriptuju sadržaj zaraženog računara, a koje njihovi autori koriste za ucenjivanje i zahtev za otkupom od žrtve.

"Traži se otkup u bitkoinima, kriptovalutama, da bi se dobio ključ da se taj sadržaj otključa na računaru. To predstavlja veliki problem za firme, jer su tada onemogućene da posluju", rekao je Urošević.

Informaciona bezbednost u Srbiji svakako da bi mogla da bude bolja, smatra Urošević, ali dodaje da nema razlike između Srbije i ostalih država u okruženju.

Srbija je potpisnica Konvencije o sajberkriminalu koja je doneta 2001. i, kako je rekao, predstavlja osnov za uspešnu saradnju u toj oblasti.

"Konvencije primenjujemo i taj deo je kod nas prilično dobro uređen. Imali smo priznate rezultate i u međunarodnim okvirima. Imamo partnerski odnos sa mnogim stranim policijskim službama, s kojima razmenjujemo informacije o novim trendovima. Pratimo dešvanja i o tome obaveštavamo kako javnost tako i naše organizacije koje se bave zašittom kako fizičkih tako i pravnih lica", objasnio je Urošević.

Urošević je naglasio da se država, odnosno MUP, ostala ministarstva i organizacije, trude da zajedničkim aktivnostima podginu nivo informacione bezbednosti, poput predavanja u školama gde se podiže svest mladih, ali i njihovih roditelja i nastavnika.

Međutim, on primećuje da država može da odradi jedan deo posla, ali svaki korisnik je odgovoran za svoju bezbednost i podatke koje će dobrovoljno ostaviti na internetu.

"Veoma je važno da svaki građanin zna da sve ono što objavi na internetu, javno je dostupno i može sutra postati predmet izvršenja krivičnog dela, od krađe identiteta, pa na dalje", rekao je Urošević.

Krađa identiteta je veoma česta i, dodaje on, nastaje krađom fotografija, ličnih podataka sa raznih profila, zbog čega oštećeni građani kasnije moraju sami da dokazuju da je došlo do izvršenja krivičnog dela i načina na koji je ono izvršeno.

"Utoliko više oni moraju da paze na sve što na internetu postavljaju upravo da ne bi dolazilo do takvih stvari", zaključio je Urošević.