|
Španska književnica i novinarka Rosa Montero: Saosećanje jedina vrednost koja nam ostaje u svetu bez morala. Tokom ekonomske krize u Španiji mediji među najvećim gubitnicima
Španska književnica i novinarka svetskog glasa Rosa Montero (68) bila je gošća Festivala novog stvaralaštva "Nova zemlja" i tom prilikom promovisala roman "Uputstvo za spasavanje sveta", nedavno preveden na srpski, u izdanju "Štrika". Rosa Montero, koja se godinama unazad nalazi na najužoj listi budućih španskih akademika, više od četiri decenije piše za ugledni dnevnik "El pais" i gradi značajnu spisateljsku karijeru, tokom koje je više puta nagrađivana.
- Metaforički rečeno, u novinarstvu ti pišeš o drveću, u romanu pišeš o šumi. Pisac je proizvod svog vremena, ali bez obzira na to da li piše o savremenim događajima ili onima iz prošlosti, on istražuje ljudsku prirodu, ponašanje, ide dalje od neposredne realnosti - kazala je Rosa Montero na početku razgovora, koji smo nastavili pričom o romanu "Uputstvo za spasavanje sveta". - Roman, naravno, ne daje takva uputstva, a ako ti neko kaže da ih ima, beži glavom bez obzira od te osobe, jer je ili lažov ili diktator.
Vaši junaci su nesrećni, razočarani, depresivni... Da li je to sve češća slika savremenog sveta?
- Žorž Brak je rekao: "Umetnost je rana koja je iznesena na videlo". To je tako divna misao. Pišemo, crtamo, komponujemo, kako bismo pokušali da patnji i zlu damo neko značenje. Verujem da nam male radosti, svakodnevna lepota, jedino mogu pomoći da prođemo kroz iskušenja. Mislim da je ovaj moj roman najpozitivniji od svih. Uprkos svem bolu i nesreći u današnjem svetu, život vas vuče napred, daje vam snagu. Upravo ta iskonska energija pomaže čoveku da se podigne onda kad padne na kolena. Život je najveće čudo!
Nagađajući identitet serijskog ubice, koga mediji zovu "srećni ubica", vaš junak Danijel kaže: "To mora da je žena, jer su žene prave ubice sreće." Šta to govori o svetu u kome živimo?
- On to kazuje sa stanovišta muškarca koji oseća da ga žena maltretira, da krade njegovu muškost. Danijel smatra da su za njegovu depresiju i osećaj neadekvatnosti kriva ženina visoka očekivanja. Njihova veza je primer jedne od onih nesreća koje sami stvaramo, ona vrsta toksične ljubavi u kojoj opstajemo bez valjanih razloga.
I vaša poslednja knjiga ima sugestivan naslov, "Vreme mržnje"?
- To je jedan realističan roman, iako pripada SF žanru. Smešten je u Madrid 2110. godine, a glavna junakinja je android Bruna Haski. Ovo je treća knjiga serijala sa njom, i volim da kažem da od svih mojih junaka, Bruna najviše liči na mene. Iako smešten u budućnost, roman reflektuje ono što nam se sad dešava. Živimo u vremenu mržnje, uspona fanatizma i netolerancije, ekstremizma i desnice i levice, vremenu neznalica... Demokratski sistem nikada nije bio u većoj krizi. Mnogo ljudi je izgubilo poverenje u demokratiju i, nažalost, veruje da su diktatori, demagozi, ljudi ekstremnih stavova i politike, poput Trampa ili Bolsonara, bolji, "jer su bar iskreni". Takva razmišljanja nas vode u veoma mračnu budućnost. Rođena sam i odrasla u jednoj diktaturi i znam veoma dobro, jer sam to osetila na svojoj koži, da je i najgora demokratija hiljadu puta bolja od svake diktature. Moramo da povratimo poverenje u demokratiju, da ona postane sistem koji štiti pojedinca, koji štiti narod, a ne ono što je danas, licemerna i puna korupcije i nepravdi.
U Srbiji je preveden i vaš roman "Priče o providnom kralju", koji, čine se, ima malo više optimizma.
- U tom romanu glavna junakinja u jednom trenutku kaže da joj se od svih velikih reči najviše sviđa reč - saosećanje, jer je to jedina reč koja ne može biti "prodata". Slažem se sa njom. Uzmimo, na primer, reč sloboda - koliko je ljudi ubijalo ili bilo ubijeno u njeno ime? Ili, pravda. Koliko ljudi je bilo nepravedno u ime pravde? Kada govorimo o saosećanju, tu nema mesta mučenju ili ubijanju, jer je njegova suština u tome da se staviš u ulogu žrtve. Zato je to jedina reč koja ne može biti "izvrnuta" i jedina vrednost koja nam ostaje u današnjem svetu gotovo bez morala. Moramo napustiti tu zaostalu ideju da cilj opravdava sredstvo. Ne opravdava. Nikad!
Postoje li neke univerzalne vrednosti koje će preživeti sve?
- Istorija nam je pokazala da je sve prolazno. Ruše se imperije. Znanja i istine su s vremenom prevaziđene... Sve može da ide unazad. Ono što imamo možemo izgubiti u svakom trenutku. Borba između dva tipa ljudi, onih koji imaju razumevanja i onih koji samo žele da pobede po svaku cenu, postojala je oduvek. Nekada je pobeđivala ona mračna, loša strana, a nekad ona svetla, ali u suštini, istorija čovečanstva je trijumf ove dobre, saosećajne strane, razumevanja. Verujem u ono što je Kant nazvao kategorički imperativ, u moral koji nas "tera" da činimo dobro. Ali, da odem i korak dalje, da govorim sa stanovišta genetike: imamo više šanse da preživimo kao vrsta ako smo dobri.
Dobili ste velika priznanja za svoj višedecenijski novinarski rad. Kako ocenjujete novinarstvo današnjice?
- Svi mediji na svetu trenutno "prelaze pustinju", odnosno, pokušavamo da se adaptiramo na savremene tehnologije, na nova medijska i tržišna pravila, ali još ne znamo kako. U početku se verovalo da digitalne novine mogu da se izdržavaju od reklama, ali sada je jasno da ne mogu. U Španiji su tokom ekonomske krize mediji, uz građevinsku industriju, bili najveća žrtva. Na desetine hiljada ljudi je ostalo bez posla, ugašeni su mnogi mediji... Izbacuju iskusne, starije novinare, a unajmljuju mlade, koji rade za robovske plate. U poređenju s vremenom od pre četiri decenije, danas i najozbiljniji magazini objavljuju senzacionalističke vesti. Tako se ne čuva novinarstvo i tako sigurno neće opstati.
Vraćate se u Španiju gde se spremaju opšti izbori. Šta očekujete?
- Situacija je trenutno očajna. Živimo "dan mrmota". U novembru su novi izbori, sa rizikom da u vladu uđe ekstremna desnica. To je zajednički problem u celom svetu, ali se činilo da smo mi dugo bili van toga. Još su nam sveža sećanja na diktaturu, pa mi se čini da je desnica kod nas slabija nego u ostatku Evrope. Ali pre samo desetak godina bilo je nezamislivo da je uopšte imamo, a sada je, eto, na pragu ulaska u vlast.
ŠPANCI SU LOŠI FILOZOFI
- U doba frankizma, Španija je godinama bila na začelju Evrope, i još se borimo da zauzmemo ono mesto koje mislim da nam pripada. Mislim da je naše najveće bogatstvo naš prelepi jezik, koji je drugi po rasprostranjenosti maternji jezik na svetu, odmah posle kineskog. Imamo neverovatan kulturni kapital, vrhunske umetnike, slikare, pisce, muzičare, ali smo loši mislioci. Retki su filozofi i naučnici iz naših redova.
NEPRIJATNOST SA ARAFATOM
Nedavno ste objavili knjigu odabranih intervjua. Koje razgovore pamtite?
- Ne pamtim ih sve jer sam, po nekoj proceni, tokom više od 40 godina novinarstva uradila oko 2.000 intervjua. Neke pamtim kao izuzetno neprijatne, a najgori među njima bio je sa Jaserom Arafatom, palestinskim liderom. Bio je pravi monstrum. Sve na njemu je bilo lažno. Počevši od vojne uniforme, preko toga kako je glumio zaposlenost dok smo mu prilazili, do odgovora koji su običan pamflet. Ako nastaviš da ga pritiskaš, počinje da besni i već kod petog "pogrešnog" pitanja izacuje te napolje. Svi oko njega su drhtali, zvaničnici su stajali pognute glave...
novosti.rs
Abramović : Balkan je u meni i u mojim radovima
Marina Abramović se vraća kući
53. BITEF: Teško se gradi, lako se urušava
Kusturica na čelu žirija za najbolji debitantski film u Veneciji
Festival glumačkih ostvarenja: Nagrada za životno delo Gorici Popović
Svečano otvoren 25. Sarajevo Film Festival
Rastko Petrović - Veliki putnik sa beležnicom
Preminuo Gordan Mihić
Nišvil obeležava četvrt veka dobre svirke: Na 20 bina hiljadu umetnika
Završen 26. Festival evropskog filma Palić
Grlić: Ne znam da li me strah ili veselje tera da snimam
Počeo praznik filma na Paliću
|
