Romčević: Možda ćemo iz Evrope bežati u Siriju

izvor: evn  foto: vn                                                                          09.10.2016.

Da li terorizam može biti tema komedije, pitanje je koje postavlja dramski pisac Nebojša Romčević i svojim komadom "Pasivno pušenje", čije je premijerno izvođenje bilo sinoć (u režiji Egona Savina) na sceni Zvezdara teatra, odgovara - sve može biti tema komedije! Da nije reč o pravom terorizmu već paničnom strahu od njega, gledaocima je jasno već na početku predstave. Glavni junak je Srbin Radiša, zadržan na francuskom aerodromu sa torbom u kojoj je sumnjiv sadržaj: sarme za ćerku i "jarac" za krečenje ćerkinog iznajmljenog stana u Parizu... Pisac je imao i tu (ne)sreću da ovu dramu, delimično, piše iz sopstvenog iskustva. Pre desetak godina i sam je bio uhapšen na aerodromu "Šarl de Gol" zbog zamene identiteta.

- Pasivno pušenje je, što se kaže, pušenje iz druge ruke. Kad sam greškom dopao u francuski zatvor, najveći strah tamošnje policije bio je da slučajno ne zapalim cigaretu - kaže na početku razgovora Nebojša Romčević, objašnjavajući naziv predstave. - Pa i u ovom mom komadu, američki general kaže: "Jesam bombardovao kolone izbeglica, ali nikad nisam zapalio na javnom mestu. Moja savest je mirna". U Srbiji vladaju dva zakona: zakon gravitacije i zabrane pušenja. Naravno, naziv predstave je i metafora međunarodne političke situacije u kojoj se naše zemlja nalazi. Što bi se reklo, Evropa iz druge ruke...

A i metafora opšteg licemerja u kojem svet funkcioniše?

- Kad sam bio uhapšen u Francuskoj, imao sam priliku da vidim kako izgleda Evropa iza zavese. Komad govori upravo o tome. O nesposobnosti tamošnje policije, rasnim i drugim predrasudama, ogromnim razlikama između "diskursa" i stvarnosti. Inače, "diskurs" i "narativ" neke su od mojih "omiljenih" reči koje su danas u upotrebi.

U kom smo mi danas položaju, dok čekamo ispred zavese?

- Od 1820. godine i uspostavljanja Kneževine Srbije, pokušavamo da udovoljimo svima kao i sve druge male države. Svi naši političari bili su prinuđeni da zvuče šizoidno. Da budu i za Istok i za Zapad, i za demokratiju i za čvrstu ruku, i za levo i za desno. Takva je situacija i danas. Male države imaju osećaj niže vrednosti. I u pravu su. Na velikoj, svetskoj tržnici mi smo sitniš, petoparci. Ali, mi smo petoparac koji misli da je novčanica od 500 evra.

Verovatno svi "petoparci" na Balkanu isto misle?

- Balkan je veoma zanimljiv mitski prostor. Nevolja je što mi živimo mitove, a ne istoriju. Sebe doživljavamo u realnosti koja nama odgovara i koju sami izmislimo. Ako se izuzmu krvoprolića, Balkan je i jedan čaroban prostor, sa spletom prelepih kontrasta koji bi bili u drugim okolnostima veliko bogatstvo različitih religija, kultura, kuhinja, muzike. U njemu je sve u strasti, puno i ljubavi i mržnje. Ovdašnje zemlje udišu taj isti mitski vazduh. Počev od Grka do Hrvata koji bi da budu Srednja Evropa, ali tu više gube nego što dobijaju. Jer, Srednja Evropa je beskrajno dosadna saher torta. Njena osnovna karakteristika je to što nije ni Istočna ni Zapadna. Dakle, bez svojstava.

Šta Balkan čini tako osobenim?

- Bio je jedan od najopevanijih prostora i pre dolaska Slovena. Ovde su se smenjivala značajna carstva i kulture. Makedonci, Tračani, Rimljani, Vizantinci, Sloveni, Turci, Austrougari. Svako carstvo ostavljalo je temelje, mešali su se tragovi, a na sve to smo došli mi... Danas, generalno, globalizacija je donela isti ukus na svim meridijanima. "Mekdonalds" uz "koka-kolu", prvi je globalni proizvod. Ideja globalizacije je da se ponište razlike, da ceo svet pleše na istu melodiju. Ulazak u složenu strukturu kao što je EU, značajni je gubitak nacionalnog identiteta. Divan primer je odnos humora i političke korektnosti. Više ne možete da se šalite na račun bilo kakvih karakteristika - nacionalnih, polnih, verskih, manjinskih, većinskih. Nema šale koja bi "izdržala" kriterijume političke korektnosti. A samo zamislite svet bez vica i humora...

Čemu onda mi da se nadamo?

- Ne znači da sam protiv Evrope u svakom smislu, naravno. Bilo bi dobro da i na Balkanu postoji nezavisno sudstvo, tužilaštvo, tolerancija u dijalogu. Nažalost, nismo u mogućnosti da od Evrope odaberemo samo ono što bi nam koristilo. Uz hranljive materije, dobićemo mnogo i "džanki fuda" - prezasićenih masti i šećera.

Ulaskom u svaku "veliku porodicu", gubi se deo individualnosti i specifičnosti. Bez čega ćemo ostati?

- Nije nam mnogo toga preostalo što već sami nismo uništili u pokušaju da izgledamo lepo na fotografiji ispred briselske vlade...Ali, ništa i nije vrednost samo po sebi. Ćirilica je važna samo ako se na njoj nešto vredno piše. Šta dobijamo u duhovnom i moralnom smislu od onoga što pripada našoj tradiciji, mera je vrednosti te tradicije. A mi smo imali lojalnost prema državi, etičnost ljudi koji državu vode, poštovanje rada i autoriteta, ozbiljno školstvo i akademski život. Dakle, neke elemente patrijarhalnog reda - uz sve one ravnopravnosti koje su postignute do naših dana.

Kakva je evropska budućnost?

- Izlazak Velike Britanije iz EU, svakako nije stvar kaprica, bez obzira što su u njoj ostale značajne proevropske snage. Iako je kod Britanaca evroskepticizam bio jak, i iako su u Evropi ostali samo dok su od nje imali više koristi nego štete, ja veći znak upozorenja od njihovog izlaska ne vidim... Ako ti se žena iseli iz kuće moraš se pitati šta je sa domom. Za mene je izlazak Velike Britanije značajniji od pada Berlinskog zida! Jer, pad Berlinskog zida je bio samo signal skore propasti SSSR, a ovo je pokazatelj procesa dezintegracije EU koji je počeo i neće se zaustaviti. Uostalom, Grčka pokazuje pravo lice evropske zajednice. Ona je referendumom rekla da neće da pristane na ekonomske ucene, pa je opet niko ništa nije pitao. Sada u vlasništvu nema ni jedan aerodrom na sopstvenoj teritoriji. Više se ne dogovaraju narodi nego elite, odnosno upravni odbori banaka - "bangangsteri". Niko me ne može ubediti da Litvanija, Letonija, Hrvatska mogu biti u istom položaju kao Danska, Holandija, Belgija. Uostalom, Holandija je sama imala veći bruto nacionalni dohodak nego sve novoprimljene članice EU zajedno.

Mapa Evrope se menja iz dana u dan, u svakom pa i demografskom smislu?

- Nemamo na osnovu čega da predviđamo budućnost, ostaje nam samo istopljeno olovo ili bacanje pasulja. Ne možemo ni s čim da uporedimo ovu situaciju. To što je milion Arapa došlo u centar Evrope, može da znači sve, a ne mora da znači ništa. Da li će se integrisati veliko je pitanje. Stvara se neka nova vrsta ljudi, pa i rasa. Šta to znači, ne znam. Da li će taj novi svet pristati na stara pravila ili postaviti nova, videćemo. Možda ćemo mi iz Evrope bežati u Jordan ili Siriju...

Nema mnogo razloga za optimizam?

- Sve ovo o čemu sam govorio, može da izađe i na dobro. Ko zna? Ta zaoštrena bipolarnost između Rusije i Kine s jedne, i Zapada s druge strane, može svašta da izrodi. Jeste da smo trenutno svi u kataklizmičkom očekivanju, ali mi smo ljudska bića i zbog toga što imamo snagu da se nadamo i verujemo u sutra.

VIZIONARI PLAĆAJU CENU -

U našoj istoriji izdvajaju se dva vladara: despot Stefan Lazarević i Mihailo Obrenović. Činjenica da je jedan ubijen, a drugi proživeo veoma nesrećan život, cena je koju su morali da plate da bi ostvarili svoje ideje. Despot Stefan je bio melanholik i privatno nesrećan čovek, a ni dan-danas se ne zna ko je ubio kneza Mihaila. Jedino su njih dvojica, po mom mišljenju, bili vizionari vredni pamćenja.

PREMIJERA "STADA"

 - Upravo je završen film "Stado" za koji sam pisao scenario, a režirao ga je, producirao i igra glavnu ulogu Nikola Kojo. Odavno nismo imali ovakvu političku satiru. Fantastična je glumačka podela, a film je bezobrazno iskren: govori o položaju pojedinca koji ne želi nigde da pripada, pa se na kraju proda da bi preživeo. "Stado" je u fazi montaže i postprodukcije, a premijera će biti krajem novembra - otkriva Romčević. - Početkom narednog meseca očekujem i premijeru dečjeg mjuzikla "Tesla" u nekadašnjem Domu pionira. Podnaslov je "Bitka na magnetnom polju", a mjuzikl je režirao Đorđe Makarević. Takođe, moj stari komad "Brod ljubavi" uskoro će premijerno biti izveden u niškom pozorištu.

novosti.rs