BANjALUKA - Rezolucije Evropskog parlamenta o stanju u BiH detektuju ključne probleme u zemlji, podstiču na dijalog i rešavanje spornih pitanja, ali nemaju obavezujući karakter niti mogu da predlože bilo kakve sankcije. Pomoć EU je uvek dobrodošla, ali napredak BiH na putu ka Uniji zavisi, pre svega, od dogovora domaćih političkih partija.
To je stav srpskih poslanika u Parlamentu BiH o novoj rezoluciji o BiH koju je Evropskom parlamentu predstavila izvestilac Doris Pak.
U dokumentu se ukazuje na političke, ekonomske i ostale probleme u BiH i upozorava da bi zemlja mogla dodatno da zaostane za zemljama regiona.
Izražena je zabrinutost zbog “nedostatka zajedničke vizije o opštem pravcu države, što preti daljim zaostajanjem BiH za zemljama regiona”.
Politički lideri u BiH pozvani su da sarađuju i da se fokusiraju na primenu “mape puta” iz dijaloga na visokom nivou sa Evropskom komisijom, kako bi Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju stupio na snagu i da bi BiH mogla da podnese kredibilnu prijavu za članstvo u EU.
Poslanik SNSD u parlamentu BiH Lazar Prodanović kaže za “Novosti” da bi domaće institucije i političari morali odgovornije da se ponašaju kada je reč o stalnim zahtevima Brisela i apelima iz Evropskog parlamenta.
- Rezolucija može da podstakne domaći dijalog, ali ne može da nameće rešenja. Ubrzanje evropskog puta zemlje je isključivo u rukama domaćih institucija i političkih predstavnika. I ranije smo imali brojne rezolucije evropskih institucija o BiH, ali nisu dale velike rezultate - rekao je Prodanović.
On je dodao da je činjenica da BiH zaostaje najviše od suseda kada je reč o evropskoj integraciji.
- Brisel traži hitan dogovor o primeni odluke Suda u Strazburu u predmetu “Sejdić-Finci” i uspostavljanju efikasnog mehanizma koordinacije svih nivoa vlasti za rešavanje evropskih pitanja - rekao je Prodanović.
U dokumentu je pozdravljen napredak postignut u prvoj polovini 2012. godine, a posebno usvajanje važnih zakona o popisu stanovništva i sistemu državne pomoći, te budžeta za 2011, 2012. i 2013. godinu.
U nacrtu rezolucije o BiH ponovljena je potreba za pojednostavljenjem strukture Federacije BiH koja se, kako se ističe, još temelji na Vašingtonskom sporazumu iz 1994. godine, te se podstiče specijalni predstavnik EU Peter Sorensen da pomogne ovom entitetu u tom poduhvatu.
Šef Delegacije EU Peter Sorensen rekao je u sredu da EU neće predložiti političarima u BiH nikakav plan niti odraditi njihov posao.
- Mi ćemo pružiti pomoć i podršku u vođenju niza razgovora kako bi se pronašao konsenzus i usaglasili stavovi, a sve s ciljem izvršenja preuzetih obaveza - kazao je Sorensen.
On veruje da će političko rukovodstvo, koje je prisustvovalo sastancima u Briselu i prihvatilo na sebe da do kraja marta ispuni preuzete obaveze, u tome biti i uspešno.
Navodeći da je Evropa pozvala BiH da joj se pridruži pod uslovom da uradi ono što se od nje očekuje, Sorensen je istakao da veruje da BiH ima kapacitete da to i ostvari.
REFORMA ADMINISTRACIJEI PRAVOSUĐA
Evropski parlament “poziva vlasti u BiH da ostvare napredak u reformi javne administracije i pojačaju administrativne kapacitete na svim nivoima vlasti koji sarađuju sa EU”. Traži se i reforma pravosuđa. Na kraju dokumenta, BiH je dobila pohvale zbog “konstruktivne uloge” u regionalnoj saradnji, a njene vlasti su pozvane da se pripreme za ulazak Hrvatske u EU.
ODGOVORNOST
- Odgovornost za ispunjenje obaveza je u rukama domaćih političara - ponovio je Sorensen i dodao da je jasno da nejednakost koju je utvrdio i Evropski sud za ljudska prava u Strazburu treba u potpunosti eliminisati.
