Sunce probija ispod oblaka, iz rastinja koje je nabujalo od dugih prolećnih kiša, izbijaju toplina i - tišina. Ispred kućice za granična dežurstva dva pripadnika MUP Crne Gore i jedan carinik međusobno čavrljaju.
Na graničnom prelazu Kobila s crnogorske strane, prema Prevlaci, posla je malo.
- Dol ispod je hrvatska rampa (na Konfinu) i situacija je slična, kažu nam policajci, uz napomenu da „nisu ovlašćeni za izjave“ i da im imena ne pominjemo. - U stvari isti je tempo kao i kod nas: koga mi pustimo, oni ga proveravaju i obrnuto. A nekog prometa i nema. Uglavnom ovuda prolaze meštani sela Konavala, oko Prevlake, na hrvatskoj strani, i Bokelji koji idu kod prijatelja u ta sela. Oni koji stižu iz Dubrovnika i idu ka tom gradu, koriste, naravno, magistralni put preko Debelog brijega. I tamošnjeg graničnog prelaza gde je promet veliki.
Tako je ovih promenljivih dana juna. A kako će biti od jula, kada Hrvatska i zvanično postane članica EU?
- E tada će u Herceg Novi, pravo iz EU dolaziti na posao meštani sela Vitaljina, koje je na hrvatskoj strani,smeši se „posada“ na prelazu Kobila. - Uistinu biće tako:mnogi iz tog i drugih sela susedne države rade u Institutu Igalo, ali i drugde u Herceg Novom. Svakodnevno prelaze granicu s ličnom kartom, a kako će biti kada i zvanično budemo susedi Evrope, zasada se ne zna. Možda s pasošem,možda opet s ličnom kartom. Tek iza naše rampe, to je sigurno, biće Evropa.
Naši sagovornici, ipak, voljni za priču, kažu da je na Prevlaci mirno, da ima radoznalaca koji obiđu poluostrvo, vrate se bez naročitih utisaka. Jer tamo se ništa i ne događa. Do daljeg.
A Prevlaka ili rt Oštro, „kapija Boke“ koja je svetsku javnost zatalasala prve godine poslednje decenije prošloga veka, opet je u centru pažnje. I Crne Gore i Hrvatske, kao i Brisela. Još uvek, naime, nije završeno razgraničenje između dve države nekadašnje Jugoslavije na tom delu. A hoće li ono biti obavljeno dogovorima, ili će Prevlaka na međunarodnu arbitražu, i dalje je otvoreno pitanje.
I Zagreb i Podgorica, naime, već dugo emituju poruke o tome da između dve države nema otvorenih pitanja. No poneki evropski zvaničnici, kao što je recimo Dirk Lange (direktor Odeljenja za Hrvatsku i Crnu Goru Evropske komisije), kažu da je nužno skidanje s leda zamrznutog pitanja zvanog Prevlaka.
Iz Ministarstva vanjskih poslova i evropskih integracija Crne Gore „Novostima“ je rečeno da „prostor Prevlake funkcioniše bez problema na osnovu Privremenog sporazuma o Prevlaci, potpisanog 2002. godine“.
- Taj protokol je ocenjen kao značajan uspeh međunarodne zajednice. Dve vlade su se pre dve godine saglasile da otvore proces dogovora o trajnom rešenju, jer u članu 2.Privremenog sporazuma stoji da odredbe protokola ni na koji način ne prejudiciraju razgraničenje između dveju država, saopštavaju u pomenutom ministarstvu.
A rt Oštro je postao sporna granična priča 1991, kada se oko njega i ratovalo. Prevlaka se nalazi između sela Vitaljina u Konavlima i Oštrog rta, s leve strane na ulazu u Bokokotorski zaliv. Poluostrvo je dugo 2.600 metara, široko izmeđju 150 i 500 metara, površine stotinu hektara. Oduvek je, prema crnogorskim izvorima, bilo vojna baza i na Prevlaci su bili oni kojima pripada Boka. Čak i u vreme NDH,nije pripadala Hrvatskoj, već su na njoj bile italijanske okupacione snage. Hrvatski izvori pak kažu da je bila u sastavu Dubrovačke republike do početka 19. veka. Bila je u sastavu Kraljevine Jugoslavije, a od 1945. u Hrvatskoj. U jesen 1991, pred sam raspad SFRJ, izbila je u žižu javnosti.Prevlaka je, naime, bila jedina kasarna na hrvatskoj obali, koju nisu očistili od jedinica JNA. Počele su čarke, a onda i rat JNA i hrvatskih snaga. U tom, po mnogima nepotrebnom, ratu poginulo je 160 vojnika i dobrovoljaca iz Crne Gore i nešto više pripadnika Zbora narodne garde, MUP i civila Hrvatske. Vojska je pre dve decenije napustila Prevlaku. Stigli su „plavi šlemovi“ koji nisu imali mnogo posla i deceniju kasnije su napustili poluostrvo. A onda je stupio na snagu Protokol o privremenom režimu. I tako sve do danas.
Šta će biti znaće se uskoro. No, gotovo je izvesno da će Hrvatska ući u EU a da će pitanje razgraničenja s Prevlakom biti rešeno, ipak, kasnije. Neki analitičari u Crnoj Gori uglavnom se slažu da je slučaj najbolje prepustiti međunarodnoj arbitraži. No, ukoliko Prevlaka uđe u međunarodnu sudnicu, pitanje je koliko će proces trajati. Ima i onih koji smatraju da će se spor brže rešiti ako Crna Gora uđe u NATO, gde je već i Hrvatska. Dobar deo opozicije u Crnoj Gori smatra da je Prevlaka već predata Hrvatskoj i to tajno od strane aktuelnog crnogorskog režima, i da je stoga to pitanje zaključano u domaćim ladicama. Ne i u međunarodnim.
GRANICA
Pre nego što će početi sukob oko Prevlake, tek poneko je znao kuda prolazi uska granica po kojoj je Prevlaka u Hrvatskoj. U Crnoj Gori je uveliko bila u opticaju samo jedna priča: Prevlaka je bokeljska i crnogorska. Oduvek. Prevlaka se, istina, našla u Hrvatskoj u avnojevskim granicama, koje će Badinterova komisija predložiti za državne. A meštanima Vitaljine i drugih sela Konavala, Herceg Novi je bio najbliži. Tu su radili, iznosili svoje proizvode na pijacu.Čine to i dan-danas jer im je Dubrovnik daleko. Ni za njih decenijama tu nije bilo granice.
PODELE I NA MORU
Pored granice na kopnu, što je kažu lakši deo posla, treba povući i granicu na moru. Taj složeni posao zadire u interese, pre svega Crne Gore. Veoma je važno čijim vodama će se kretati brodovi, i vojni i putnički i teretni, ko će to dozvoljavati, ko naplaćivati takse. To područje je s druge strane označeno kao bogato nalazište prirodnog gasa, možda i nafte, pa je granica na moru zbilja veoma važna. A ona treba da se povuče u moru daleko ispod Prevlake.
