|
Predstojeći lokalni izbori u Hrvatskoj prvi su pravi test za Vladu desnog centra premijera Andreja Plenkovića iz Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), a njihovi rezultati mogli bi da budu presudni za odluku o tome hoće li uskoro biti i vanrednih parlamentarnih izbora. Kampanja za lokalne izbore, koji će se održati 21. maja, bila je u senci krize vlasti pošto se neočekivano raspala vladajuća koalicija HDZ i Mosta, pa nije jasno postoji li uopšte parlamentarna većina.
Politički analitičar Žarko Puhovski rekao je za agenciju Beta 19. maja da preslagivanje većine u parlamentu čeka upravo rezultate lokalnih izbora, što je najavio i premijer. Na čekanju je i izbor četiri nova ministra koji treba da dođu na mesta smenjenih ministara iz Mosta.
"Obično na lokalnim izborima, koji su test za Vladu posle godinu dana, vladajući prođu lošije. HDZ, međutim, na ovim izborima ne može da izgubi, jer je (glavni konkurent) Socijaldemokratska partija (SDP) izuzetno slaba. Pitanje je samo hoće li opoziciona Hrvatska narodna stranka (HNS) biti dovoljno jaka da se odvaži i da krene u koaliciju s HDZ na državnom nivou", ocenio je Puhovski za Betu.
Iako je lider HNS Ivan Vrdoljak više puta odbacio takvu mogućnost, u javnosti se od raspada koalicije HDZ i Mosta spekuliše o tome da bi dosadašnji partner SDP, uz poslanike nacionalnih manjina, mogao da bude ključni faktor za spas Plenkovićeve vlade.
Kao jedan od problema za lidera HDZ i premijera, Puhovski navodi situaciju u Zagrebu, odnosno mogućnost da njegov kandidat za gradonačelnika, umereni Drago Prgomet prođe lošije nego nezavisna kandidatkinja Bruna Esih uz koju je stao sada već bivši HDZ-ovac i jedna od ikona hrvatske desnice, kontroverzni Zlatko Hasanbegović. Zbog toga što se njegovo ime našlo na listi Brune Esih, Hasanbegović je isključen iz HDZ, a u javnim istupima oštro je kritikovao dojučerašnjeg stranačkog šefa.
Puhovski, međutim, smatra da bi čak i u slučaju da lista Brune Esih ostvari značajniji rezultat, Plenković to mogao da iskoristi za svojevrsno odvajanje HDZ od desnice i lakše okretanje stranke prema političkom centru.
Što se tiče izbora u Zagrebu, Puhovski smatra da u ovom trenutku i dalje najviše šanse za osvajanje gradonačelničkog mandata ima aktuelni gradonačelnik Milan Bandić, kojem bi to bio šesti mandat. Najveće šanse za ulazak u drugi krug s Bandićem ima kandidatkinja HNS, Anka Mrak-Taritaš, uz koju je stao SDP.
"U ovom trenutku Bandić je u jačoj poziciji, osim ukoliko u drugom krugu HDZ ne bi podržao Anku Mrak-Taritaš", ukazuje Puhovski.
O tome spekulišu i mediji, pa se nagađa da bi eventualnu podršku svojoj kandidatkinji u drugom krugu lokalnih izbora HNS mogao da "plati" podrškom HDZ na nacionalnom nivou.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnenja, ukoliko bi Bandić i Mrak-Taritaš ušli u drugi krug, 4. juna, bila bi to mrtva trka.
Na poslednjim lokalnim izborima pre četiri godine, tri od četiri najveća hrvatska grada osvojila je tada vladajuća koalicija levog centra na čelu sa SDP, odnosno njihovi kandidati osvojili su mesta gradonačelnika u Splitu, Rijeci i Osijeku, dok je bivši SDP-ovac Milan Bandić i tada dobio najviše glasova u Zagrebu.
Što se tiče drugih gradova, i na ovim izborima se očekuje drugi krug u gotovo svim većim, uključujući i Split i Rijeku.
Uz borbu za osvajanje velikih gradova biće zanimljivo i u dalmatinskim županijama, Splitsko-dalmatinskoj i Dubrovačko-neretvanskoj, gde se očekuje glavna bitka između doskorašnjih koalicionih partnera – HDZ i Mosta.
Građani Hrvatske biraće članove predstavničkih tela jedinica lokalne i regionalne samouprave, opštinske načelnike, gradonačelnike i župane, kao i njihove zamenike. Takođe će se birati i zamenici opštinskih načelnika, gradonačelnika i župana iz redova pripadnika nacionalnih manjina.
Za oko 9.500 mesta takmiči se 47.601 kandidat, što je 9.000 manje u odnosu na izbore pre četiri godine. Na lokalnim izborima ne može se glasati van mesta prebivališta, a pravo glasa ima oko 3,7 miliona birača.
|
