Majstor gitare, i to - veliki majstor. Kod njega su sjedinjeni visoka tehnika i muzički temperament, a za jednog velikog umetnika to je najvažnije - govorio je slavni Andres Segovija za svog srpskog učenika Jovana Jovičića.
Svuda gde je nastupao, a gostovao je širom sveta, dobijao je jednodušno priznanje za istančanu muzičku kulturu i lirsku osećajnost, kojom je prenosio zvuke svoje gitare. Njegovu samouku pesmu prvi su čuli pitomi fruškogorski vinogradi pored rodnog Vrdnika, a onda je svojim, kao dah nežnim i razigranim sviranjem, bez daha ostavljao publiku u najpoznatijim koncertnim salama od Španije do Rusije, od Danske do Grčke...
Često je govorio kako je od malih nogu voleo muziku. Počeo je od violine, ali nešto ga je snažno vuklo ka harmonijskim instrumentima, ka njegovoj gitari:
- Osvojio me je već prvi susret sa gitarom. Tada nisam znao šta je to što me je neodoljivo privuklo. To sam saznao mnogo docnije. Oduševila me je boja tona gitare i mogućnost za harmonske kombinacije - govorio je Jovičić o svojim počecima.
Održao je više od 2.000 koncerata. Osnivač beogradske škole gitare, autor mnogobrojnih udžbenika za ovaj instrument, neumorno je radio na popularizaciji muzike i obišao je stotine sela i varošica u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Nezaobilazna priča sa Jovičićem bila je o njegovoj trajnoj vezi sa fizikom. Bio je redovni profesor Elektrotehničkog fakulteta, sa doktorskom tezom o akustičkim osobinama gitare. Jednako strasno voleo je oba životna koloseka - gitaru i fiziku.
- Od prvog dana bilo mi je jasno kako ne mogu od gitare jesti hleb, i diplomirao sam fiziku na Prirodno-matematičkom fakultetu u Beogradu - rekao je jednom prilikom ovaj virtuoz, čiji je životni moto bilo stalno usavršavanje.
Među najpoznatije Jovičićeve kompozicije ubrajaju se "Balkanska igra", "Koncertna etida", "Makedonska rapsodija", folklorne teme za solo gitaru, kao i muzika na Lorkine, Servantesove i Gogoljeve tekstove...
Jedan mali instrument, jednostavan. Jedan majstor svirao je na njemu. Od toga je nastajao veliki čas svetske muzike.
PRIZNANjA
Na takmičenju u Moskvi 1947. godine, iako samouk, osvojio je zlatnu medalju u konkurenciji 3.400 mladih, akademskih muzičara. Dobitnik je nagrade na međunarodnim konkursima za interpretaciju 1957. godine u Moskvi i kompoziciju 1958. godine u Rimu. Dobio je Oktobarsku nagradu, Zlatnu značku KPZ, Orden rada sa crvenom zastavom, kao i Sedmojulsku nagradu za životno delo.
