Medjunarodna putujuća izložba „Imaginarni Balkan. Identiteti i sećanje u dugom 19. veku“ biće otvorena u ponedeljak u Istorijskom muzeju Srbije. Reč je o izložbi, pod okriljem Uneska, koja je u fokus stavila stvaranje i razvoj modernih nacija u jugoistočnoj Evropi. Prvi put svi nacionalni istorijski muzeji iz jugoistočne Evrope zajedno izlažu.
U izložbi učestvuju istorijski muzeji iz Albanije, BiH, Bugarske, Crne Gore, Grčke, Kipra, Hrvatske, Makedonije, Nemačke, Rumunije, Slovenije i Srbije. Pored kustosa iz muzeja, u projektu su sarađivali i međunarodni stručnjaci i univerzitetski profesori, a specijalni konsultant je dr Marija Todorova. Njena studija „Imaginarni Balkan“, koja je prikazala mehanizme stvaranja negativnih stereotipa o ovom podneblju, poslužila je kao vrsta idejne okosnice izložbe. Preuzimajući njen naslov, izložba se oslanja na Balkan kao ideju, kao otvoreni konstrukt koji može da se uvek iznova redefiniše i dopunjuje.
- Okupljajući predmete iz 12 zemalja, ova izložba prvi put pokušava da prikaže istoriju regiona kao celine, stavljajući akcenat na fenomene koji su bili zajednički društvima ovog podneblja i na čije formiranje je presudno uticao proces stvaranja nezavisnih država u 19. veku - kaže Nenad Beljanac iz Istorijskog muzeja Srbije. - Tadašnja stvaranja nacije su temelji i današnjih identiteta, pa je samim tim ovakav projekat predstavljao veliki izazov.
Izložba je podeljena u nekoliko tematskih celina, koje prikazuju zajednička iskustva, osobine i istorijska prožimanja. One se odnose na život u „starom svetu“, putovanja i komunikacije, novi društveni poredak i uspon građanske klase, stvaranje heroja, javne svetkovine... Jedan deo izložbe posvećen je kulturi ispijanja kafe.
Publika će moći da vidi kako je izgledao makedonski svadbeni barjak, čas klavira u Tirani, kafanski nameštaj u Sloveniji. Takođe će biti izložena kopija čelične krune sa krinisanja rumunskog kralja Karola Prvog, portret Vuka Karadžića, litografija „Riga od Fere i Korais podižu Grčku iz ruševina“, skice sa Kipra... Iz Srbije su, osim predmeta iz Istorijskog muzeja, predstavljeni eksponati iz Narodnog muzeja u Beogradu, Narodnog muzeja u Nišu, Muzeja grada Beograda i Muzeja Jugoslovenske kinoteke. Kustosi izložbe ispred Istorijskog muzeja su dr Ana Stolić i mr Katarina Mitrović.
- Uobičajeno je da se ekonomski zaostali Balkan optuži za nasilje, autoritarizam, hirovitost, dok napredne države i same sprovode takav tretman na svoje kolonije, da ne pominjemo slučajeve varvarstva za vreme oba svetska rata koji su, u velikoj meri, produkti Zapadne Evrope - navodi Filipos Mazarakis-Ainian iz Nacionalnog istorijskog muzeja Grčke, inače kustos ove izložbe. - Sama pojava nacionalizma za koji se optužuju narodi Balkana je zapadna ideologija uvezena u region.
Priređivači izložbe pokušali su da obnove poljuljanu sliku o Balkanu, prikazujući da različiti narodi imaju mnogo zajedničkog, a da su njihovi pravci razvoja vrlo slični onima iz drugih delova Evrope.
- Eksponati nisu izloženi hronološki, niti prate pojedinačne nacionalne storije. Fokus počiva na predstavljanju niza opštih društvenih fenomena koji su doveli do tranzicije iz starog imperijalnog multinacionalnog i autokratskog društva 18. veka - posebno osmanskog i habzburškog - u republikansko društvo 20. veka - ističe Mazarakis.
Izložba se nakon Beograda seli u Bukurešt, a planirano je da putuje u sve zemlje čiji su muzeji učestvovali u projektu.
RUSE KOSE
Posetioci Muzeja će moći tokom trajanja izložbe da pogledaju nagrađivani dokumentarni film, Adele Pejeve „Čija je ovo pesma?“, o melodiji koju svi narodi Balkana smatraju svojom. Rediteljka iz Bugarske za temu je uzela melodiju, koje se seća iz detinjstva, ali joj ne zna poreklo. Reč je o pesmi, kod nas poznatoj kao „Ruse kose curo imaš?“. Pesma je prepoznata i u Turskoj, Grčkoj, Albaniji, Bosni, Makedoniji i Bugarskoj, a mogućnost da je to bilo čija pesma osim njihova je žučno negirana. Film zapravo prikazuje svu banalnost i besmisao mržnje među narodima koji su slični daleko više nego što im se sviđa da priznaju.
