Donedavni članovi Upravnog odbora Narodnog muzeja, akademik Branislav Mitrović (predsednik) i Marina Andrić, istoričar umetnosti, uputili su pismo najvišim predstavnicima države i rukovodstvu Narodnog muzeja u kom ih obaveštavaju o onome što je urađeno za vreme njihovog mandata, kao i o razlozima zašto se stalo sa rekonstrukcijom zgrade na Trgu republike.
U pismu, koje su poslali predsedniku Tomislavu Nikoliću, premijeru Ivici Dačiću, vicepremijeru Aleksandru Vučiću, ministru kulture Bratislavu Petkoviću, Bojani Borić Brešković, v. d. direktoru Muzeja i Darku Tanaskoviću, novom predsedniku UO Muzeja, između ostalog, predlažu kako da se što racionalnije izvede obnova Muzeja.
Kako su u razgovoru za "Novosti" potvrdili, oni, pre svega smatraju da je neophodno nastaviti izradu projektne dokumentacije po arhitektonskom konkursu, jer bez nje nije moguće pristupiti bilo kakvom radu na sanaciji ili rekonstrukciji. Istovremeno, ta dokumentacija "otvara vrata" evropskih fondova, što bi moglo da donese deo sredstava za rekonstrukciju. Oni, takođe, predlažu da se shodno obezbeđenim sredstvima uđe u faznu rekonstrukciju, kako bi deo muzeja što pre bio otvoren za publiku.
- Potrebno je razmotriti sa projektnim timom mogućnost odustajanja od ugradnje teretnog lifta i stvoriti kao mogućnost direktan ulaz kamiona u depo Muzeja većom intervencijom na fasadi. Ovaj postupak je racionalniji, skraćuje vreme radova i pribavljanje posebnih dozvola - ističe Mitrović i dodaje da bez toga Muzej neće moći da primi svetske izložbe.
Na listi prioriteta bi trebalo da budu i bezbedni depoi, a veoma je važno i uraditi knjigu stalne postavke.
- Bez knjige stalne postavke nije moguće pravilno i funkcionalno uraditi knjige detalja i projekat enterijera, što može biti veliki funkcionalni i finansijski rizik - kaže Marina Andrić.
U proteklom periodu kamen spoticanja za početak radova bilo je izmeštanje eksponata, dok traje rekonstrukcija. Naši sagovornici su uvereni da je moguće sanirati muzej, bez dramatičnog i potpunog iseljenja:
- Moguće je po uzoru na evropske muzeje, od kojih su mnogi u rekonstrukciji pojedinih delova i godinama, da se deo eksponata premesti po sigurnim delovima muzeja, uz pomoć namenski napravljenih skela i konstrukcija, bezbednih, pokretnih i zaštićenih.
Doskorašnji članovi Upravnog odbora su objasnili i razloge zašto se odustalo od projekta arhitekte Milana Rakočevića, koji je plaćen milion evra, a za pribavljanje potrebnih dozvola je dato bezmalo još toliko novca. Taj novac usmeren na rekonstrukciju (o tome su "Novosti" ranije pisale), praktično je zauvek izgubljen.
- Formirana je nezavisna stručna komisija koja je utvrdila da je projekat hipotetički i neupotrebljiv, jer mu nedostaju temeljna statička ispitivanja - podseća Mitrović. - Nedostaje i projekat fasade, enterijera, knjiga detalja i stalne postavke. Ima nejasnu i nepotpunu finansijsku konstrukciju, a i ozbiljno ugrožava postojeću arhitekturu zaštićene zgrade Narodnog muzeja.
Ideja UO i ekspertskog tima bila je da se projekat dopuni, a tamo gde mora i promeni, ali je Rakočević pismeno odbio saradnju i razgovor sa njima. Posle toga je raspisan javni konkurs i izabran je rad Vladimira Lojanice, rađen u "Mašinoprojektu".
- Dok je ministar kulture bio Nebojša Bradić, stvoren je ambijent za realno pokretanje ovog projekta - kaže Marina Andrić. - Naš cilj je bio suštinsko, makar i u više ministarskih mandata, dugoročno rešavanje ovog problema.
Doskorašnji članovi UO ukazuju na to da je ozbiljan zastoj nastao tokom mandata Predraga Markovića, a da je potpuno zaustavljen tokom mandata Bratislava Petkovića:
- Razlog ovom potonjem vidimo pre svega u formiranju takozvanog Građevinskog odbora (koji je u međuvremenu raspušten), čiji je inicijator bio tadašnji državni sekretar Miroslav Tasić. Članovi ovog tela, arhitekte Dragomir Acović, Stevan Mićić, Miladin Lukić, sadašnji pomoćnik ministra kulture, koji je to bio i u vreme Dragana Kojadinovića, na izvestan način su bili involvirani manje ili više u promociji Rakočevićevog projekta. Njihove primarne ideje i aktivnosti nisu se odnosile na nastavak rada na prethodno započetom i već poodmaklom poslu, nego na vraćanje na prethodni nerealni, nekompletni i već odbačeni Rakočevićev projekat. Opstrukcija započetog posla na novom projektu nažalost još traje - zaključuju Mitrović i Andrić u pismu.
FASADA
Upravni odbor je insistirao na izradi projekta konzervacije i restauracije fasade Narodnog muzeja, jer je Grad Beograd obećao njeno finansiranje u okviru akcije uređenja fasada, a kao doprinos rekonstrukciji Narodnog muzeja. Taj projekat je u potpunosti izveden, kao i neophodno istraživanje fasade.
BEZ NOVCA
Marina Andrić i Branislav Mitrović ukazuju na to da su se više puta u pisanoj formi obraćali Vladi Srbije i Ministarstvu kulture, ali nikada nisu dobili odgovor. U ovom pismu ih mole da, ipak, razmotre njihove navode, pre nego što preduzmu racionalne i razložne korake u pravcu završetka rekonstrukcije ili fazne dinamike kod obnove Narodnog muzeja. Oni još ističu da je UO radio bez novčane nadoknade i njegov rad nije ni na jedan način opteretio Narodni muzej, Ministarstvo kulture ili Republiku Srbiju.
