|
Od crvenog do crnog Splita: Kako je grad ponosne prošlosti postao pojam za neofašizam
izvor: evn, foto: vn 03.07.2015.
Sramota sa kukastim krstom na Hajdukovom stadionu "Poljud" lansirala je Split, drugi najveći grad u Hrvatskoj, na evropski stub srama. Dioklecijanov grad ponosne prošlosti postao je pojam za neofašizam, a dug je spisak mučnih incidenata sa crnokošuljašima u glavnoj ulozi. Ne tako davno u samom srcu grada postavljen je spomenik "Devete bojne HOS-a Rafael Boban", uz povike "Za dom spremni", a desničarskoj predstavi prisustvovao je i SDP-ov gradonačelnik Ivo Baldasar. Da ne bi bilo zabune, dotični Rafael Boban bio je ustaški general, zapovednik Crne legije, koji je krajem rata pobegao, nakon brojnih zločina koji su počinjeni pod njegovom komandom.
Kada smo upitali splitskog gradonačelnika Baldasara kako je moguće da je kao levičar prisustvovao događaju koji Split stavlja na kartu sramote, odgovorio je da se to dogodilo zbog loše komunikacije.
- Pa ja sam uvereni antifašista, verujte - rekao nam je prvi čovek grada.
Ali, antifašizam već dugo ne stanuje u Splitu, a antifašisti su u ilegali. Ostala je antifašistička knjižnica, ali se ne zna ko ju je pokrenuo, jer su se osnivači iz bezbednosnih razloga povukli u anonimnost. Splitski antifašisti bombardovani su pogrdama poput "jugokomunjare", "četničine", a nije redak slučaj da deca partizana danas gaze sve ono što su njihovi očevi stvarali.
Kako se tako neverovatno izmenio Split od crvenog do crnog, od slobodarskog grada otvorenog svima do mesta u kojem stanuje mržnja, netrpeljivost i agresivnost? Baš u Splitu, početkom devedesetih, u pravoj hajci na Srbe mnogi su ostali bez stanova i jedva spasli živu glavu, za razliku od onih koji su završili život posle surovih mučenja u "Lori", što nikada do kraja nije dobilo sudski epilog i zasluženu kaznu za "rodoljubna" ubistva. Upravo je na splitskoj rivi udaren pečat nacionalne euforije problematične namere kada je danas već davne 2001. Ivo Sanader pred 100.000 ljudi, jurišajući na premijerski tron, sasuo drvlje i kamenje na levu vlast Ivice Račana i Stipe Mesića, optuživši je za izdaju. Podrška ratnom zločincu Mirku Norcu pretvorila se u masovni hepening kojeg će se Sanader posle odreći, osudivši Norca za počinjene zločine, a generale ekspresno poslati u Hag.
Ali, posledice su ostale. Split od tada više nikada nije "onaj stari", koji se znao suprotstaviti austrougarskoj čizmi, u kojem je bila kolevka leve i progresivne hrvatske i jugoslovenske misli, gde je stvoren Hajduk. "U dišpet" za sve okupatore koji su omastili brk u tom mediteranskom biseru za kojeg kažu "ća je pusta Londra kontra Splitu gradu".
I zato je teško danas slušati skandiranja na splitskom stadionu "Za dom", dok druga tribina frenetično odgovara "Spremni", uz dodatak "ubij Srbina", u gradu u kojem je 1921. osnovana ORJUNA, organizacija militantnih jugoslovenskih nacionalista, sa podrškom slavnih gradonačelnika Bajamontija i Ive Tartalje. Sa željama da narodi na ovim prostorima žive zajedno i slobodno, bez pritisaka i čizme bilo koga sa strane. Baš taj Tartalja najviše je zaslužan za moderni izgled grada, doveo je struju u Split, otvorio muzeje, osnovao Oceanografski institut, a danas nema ni svoju ulicu.
U međuvremenu je Hrvatska ušla u EU, ali vandalizam se nije odselio iz Splita. Naprotiv, bušene su gume na automobilima beogradskih registracija, a pre dve godine napadnute su prostorije Veća srpske nacionalne manjine u prizemlju zgrade na Mažuranićevom šetalištu. Crkva Svetog Save godinama stoji nedovršena, a na splitskim fasadama su natpisi "Srbe na vrbe". Proterani Srbi, koji su ostali bez stanova i imovine, teško se vraćaju, pa niko ne može ni da potvrdi da li je broj od 12.000 njih koji danas žive u Splitu tačan ili ne. Mnogi navodno prelaze i na katoličku veru, pogotovo mladi, kako bi imali bar poneku šansu da nađu zaposlenje i mirno žive. Ko više uopšte pominje da su i Hajduk osnovali srpski studenti koji su učili u Pragu i videli kako se "gura fudbal".
Neka tajanstvena "omerta" ovih se dana širi Splitom, zakon ćutanja pokriva one koji ovaj prelepi grad pretvaraju u leglo propalih ideologija i sramnih ideja i koji su ga kukastim krstom osramotili pred celim svetom. Ostaje samo pitanje bez odgovora, gde je onaj Split koji je dao mnoge heroje Drugog svetskog rata, borce sa Sutjeske i Neretve, u kojem je u ratnom vihoru 1943. pokrenuta "Slobodna Dalmacija", iz kojeg je Miljenko Smoje pisao neuhvatljivo privlačno i lucidno "Naše malo misto". Grad iz kojeg je Ivan Meštrović krenuo u svet i u kojem je rođen "Feral", koji je nakada bio pojam uspešne privrede, "Jugoplastike", splitskog škvera, ipak zaslužuje bolje.
ČIŠĆENjE ISTORIJE
Do devedesetih je Split imao i obalu majora Stojana, komandanta Srpske vojske koja je na kraju Prvog svetskog rata oslobodila Split, ali onda je u čišćenju istorije u kojoj su učestvovali i brojni slavni Srbi, ruku podruku sa Hrvatima, svet obišla scena u kojoj je 1991. godine izgubio život mladi Makedonac Saša Gešovski. Ispred zgrade Vojnopomorske oblasti pucano je na vojnike JNA, a okolnosti pod kojima je završio život golobradi mladić iz Makedonije nikada nisu razjašnjene. Osim da je dobio metak.
TEŠKA BOLEST
- Svašta se o Splitu pisalo i svakakve su mu etikete u javnosti lepljene. Bio je i vražje ostrvo i crveni Split, leglo ultradesnice, grad s "Lorom" na duši i grad-slučaj. Sada je središte homofobne Hrvatske. A istina je vrlo jednostavna, Split je sve to i nije ništa od toga - kaže ugledni istoričar Dragan Markovina, podsećajući da je radikalni nacionalizam koji sada buja u gradu pod Marjanom teška bolest.
BANKROT ZA KERUMA
Bivši gradonačelnik Željko Kerum, koji je u dobrom delu bio rodonačelnik crnog Splita, ostao je bez ičega. Propalo je njegovo carstvo, a banke su mu uzele i hotel "Marijan", na samoj rivi.
|
