|
Pilotsku legendu vratiti Beogradu
izvor: evn, foto: vn 30.06.2015.
Udruženje proizvođača vazduhoplovne industrije pre desetak dana pokrenulo je inicijativu da se do 2017. Tadiji Sondermajeru, najznačajnijem srpskom vazduhoplovcu u istoriji, dodeli jedna od viđenijih ulica u Beogradu, a da se njegovo ime vrati u istorijske čitanke. Ova akcija treba da bude krunisana u godini obeležavanja 90 godina “Er Srbije”, koja korene vuče od Tadijinog “Aeroputa” iz 1927.
Ovaj čovek je to zaslužio. Bio je srpski i francuski vazdoplovni as i heroj iz Prvog svetskog rata. Prvi je školovani vazduhoplovni inženjer u nas. Osnovao je prvi srpski aero-klub 1921. i časopis “Naša krila” 1924. On je bio prvi sa Balkana koji je maja 1927. napravo interkontinentalni let Pariz - Beograd - Bombaj i tim letom je među Srbe usadio uverenje da je saobraćaj aeroplanom bezbedan. Mesec dana kasnije, osnovao je našu avio-kompaniju za vazdušni saobraćaj “Aeroput” iz koga je 1947, nastao JAT. Kada je nastao “Aeroput” u Evropi je bilo 10, a u ostatku sveta sedam avio-kompanija.
Između dva rata, Tadija Sondermajer je važio za ličnost svetskog formata. Bio je potpredsednik Svetske vazduhopovne federacije FIA. Tokom Drugog rata, tri puta mu je glava bila na panju. Prvo su ga 1941. uhapsili Nemci zbog sumnje da je Jevrejin. Spasilo ga je što mu je u to vreme deda bio krakovski biskup. Kada su ga Nemci pustili, postao je sumnjiv Vladi u Londonu da je kolaborant te su mu i oni uzeli sva odlikovanja, osudili ga na smrt. U poznim godinama, usred rat, išao je u “gšumu”h da traži Dražu Mihailovića 1943. Našao ga je i Draža je Sondermajeru vratio “čast” i zasluge što je prema njegovoj želji pročitano na Radio Londonu. Zbog tog “čitanja”, 1944. uhapsio ga je Aleksandar Leka Ranković i godinu dana je trebalo porodici da dokaže da nije sarađivao sa okupatorom. Njegova supruga je, kažu, mesecima sedela ispred Rankovićevog kabineta dok je nije primio.
Od 1947, radio je u Urbanističkom zavodu “Polet”, a preminuo je 1967. Njegovoj smrti prethodio je divan gest zaposlenih u JAT-u koji su mu na dan obeležavanja 40 godina avio-komapnije na kućnu adresu doneli 40 ruža, u znak sećanja na njegov interkontinetalni let let Pariz - Beograd - Bombaj. Kažu da mu je od toga “puklo srce”.
Akcija za povratak Sondermajera u srpsku istoriju i prestonicu potekla je iz Udruženja proizvođača vazduhoplovne industrije. U kancelariji Udruženja, u prelepoj zgradi Aero-kluba u Uzun Mirkovoj danas sedi Velibor Vukašinović. Nekada, to je bio ”ofis” Tadije Sondermajera, a posle Tadije tu su sedeli i Aleksandar fon Ler, a zatim Leka Ranković. Vukašinović je bivši vojni pilot, vazduholovni akrobata, dugogodišnji Glavni vazduhoplovni inspektor i naposletku direktor JAT-a. On je i istoričar koji na Filozofskom fakultetu uskoro brani doktorat. Taksativno o Sondermajeru navodi:
- Sin je Romana Sondermajera, docenta medicine na Krakovskom univerzitetu koji je došavši u Srbiju stupio u srpski vojni santitet i postao načelnik. Tokom Prvog rata sa bratom Vladislavom bio je u elitnom Četvrtom konjičkom puku a prvo odlikovanje dobio je decembra 1914. kada je na čelu jedne od patrola prvi ušao u Beograd goneći Austrougare.Najmlađi brat Sondermajera Vojislav, kao dobrovoljac (16) poginuo je na Ceru 1914, a zrno ga je pogodilo u srce kroz đačku knjižicu. Na Solunskom frontu 1916. Tadija je stupio u avijaciju, a na francusko ratište je dospeo kada je u ovu zemlju prebačen na lečenje od malarije. Završivši avio-akrobatsku školu u Pou kao najbolji u gađanju iz vazuhoplova pozvan je u jedinicu francuskog vadušnog asa Renea Fonka među 60 njihovih najboljih pilota. Borio se protiv eskadrile “fokera” Manfreda fon Rihthofena, Crvenog Barona 1918. Posle nekoliko vazdušnih pobeda, Francuzi su ga odlikovali Legijom časti a poneo je i Viteški krst kojim ga je odlikovao prestolonaslednik Aleksandar.
Mesec dana pre Lindberga, aprila 1927, zajedno sa pilotom Leonidom Bajdakom izveo je let o kome je brujao svet. Oni su avionom “potez 25”, uzleteli u Parizu i preko Novog Sada, Alepa, Basre, Džaska i Karačija stigli u Bombaj u Indiju. Na povratku sa puta od 14.500 kilometara koji je trajao 89 sati, sleteli su u Beograd, tačnije na Bežanijski aerodrom gde ih je čekalo 50.000 Beograđana.
Flota i piloti Tadijine kompanije "Aeroput" iz koje je 1947. izrastao "Jugoslovenski aerotransport"
U AKCIJI I FRANCUZI
Francuski Kulturni centar u Beogradu pridružio se inicijativi naših vazduhoplovaca i uzeo je učešće u predstojećim akcijama za povratak Sondermajera među velikane. Naime, Tadija je odlikovan njihovom Legijom časti, a francuska vojna istorija beleži da je od 1. marta do 21. maja 1918, pošto su Nemci uspeli da probiju front i da potisnu Četvrtu britansku armiju, šest nedelja učestovao u najvećim vazduhoplovnim bitkama Provog rata u francuskoj avijaciji. Tadijina eskadrila je oborila 265 Nemaca, a dve pobede su upisane Sondermajeru.
FORMIRANjE JATA
- Posle Drugog rata, 1. aprila 1947. formiran je JAT a “Aeroput”, nove vlasti su papirološki ugasile 1948. - nastavlja Vukašinović. JAT je nastao dekretom tako što je 28 pilota, mehaničara i drugog osoblja “Aeroputa” prebačeno da radi u ovoj avio-kompaniji. Tadija u to vreme nije bio u milosti komunista, ali su baš svi vazduhoplovci znali čije su zasluge za uspostavljanje avio-prevoza na ovim prostorima.
|
