U Banjaluci je u sreduobeležena 21. godina od smrti 12 beba koje su umrle na banjalučkom Kliničkom centru zbog nedostatka kiseonika za inkubatore. Šestorica dečaka i šest devojčica, uglavnom prerano rođenih, stradali su u maju i junu 1992. godine. Pored skulpture „Život“ izgrađene u centru Banjaluke kao znak sećanja na 12 beba, ali i kao podsetnik i pomen svoj deci koja su stradala u proteklom ratu, vence je položio čitav državni vrh Srpske.
Porodice i njihovi prijatelji prisetili su se i 13. bebe Slađane Kobas, koja preživela te crne dane u Banjaluci, ali je umrla pre sedam godina, jer su joj zbog nedostatka kiseonika trajno bili oštećeni vid, mozak i pluća.
Setili su se svi i Marka Medakovića, jedine preživele bebe, odnosno četrnaeste banjalučke bebe koji danas zbog oduzetosti i oštećenja mozga živi, nažalost, „život bez života“.
Uz mnogo emocija, suza majki i rodbine malih anđela, a kojima su život uskratili belosvetski moćnici koji nisu dopustili te crne 1992. godine da se kiseonik avionima prebaci u Banjaluku iz Beograda, zbog početka rata u BiH, poručili su da se ova tragedija Republike Srpske nikada ne sme zaboraviti.
Sedam majki Željka, Živka, Maida, Milena, Dragoslava, Dragica, Grozda desetak godina se okupljaju u Banjaluci i u pričama prolaze gologtu života i smrti dece. Bile su prisutne i na obeležavanju 21. godišnjice.
Željaka Tubić kaže, za „Novosti“, da su zahvalne institucijama Srpske što nisu zaboravile njihovu decu.
- Naše dece su umirala sama. Daleko od nas majki. Bebe su prebačene u Banjaluku u inkubatore iz gradova gde smo mi živeli. Iz Prijedora, Prnjavora, Ključa, Dervente. Otišla su naše bebe u inkubatore u Banjaluku kako bi im bilo bolje i niko nije mogao da pretpostavi da ih nikada više nećemo zagrliti - priseća se uz suze crnih dana Željka Tubić, jedna od majki.
Predsednik RS Milorad Dodik rekao je da se od Srpske ne može očekivati da pokrene pitanje odgovornosti SB UN za smrt 12 banjalučkih beba, ali da se svakom ko dođe u Banjaluku mora pokazati šta se dešavalo 1992. godine.
- Svetski moćnici danas u nekom drugom obliku nastavljaju sprovođenje iste politike stereotipa i krivice samo jednih, kao i traženja da se ostvare davno zacrtani modeli, bez obzira na to što oni ne funkcionišu. To je dokaz da su pre početka rata, oni koji odlučuju o globalnim procesima, odlučili da kazne srpski narod, Republiku Srpsku i Banjaluku i svakoga ko je na ovim prostorima već bio okarakterisan kao krivac - rekao je Dodik.
On je dodao da je tuga još veća kada se zna da za ovaj zločin niko nije odgovarao.
- U tom pogledu svi naši raniji pokušaji nisu urodili plodom, jer se Savet bezbednosti ogradio i toga moramo biti svesni, ali svakog moramo dovesti na ovom mesto da vidi šta se dešavalo. Nama ostaje da bol trpimo i da taj bol pretvorimo u snagu koja treba da nas ohrabri da živimo dalje - poručio je predsednik Dodik.
KORIDOR ŽIVOTA
Umiranje beba u Banjaluci bio je jedan od glavnih povoda za akciju Vojske Republike Srpske poznatu kao „Koridor života“. U toj akciji u roku od desetak dana preko Posavine omogućena je veza Banjaluke sa Srbijom.
