|
Etnografski muzej: Biblioteka u podrumu, eksponati na tavanu
izvor: vecernje novosti 04.03.2015.
Opšte je poznato da zgrade u kojima su smešteni naši muzeji vape za obnovom, jer se u njih decenijama nije ulagalo. Prethodno iskustvo govori da tamo gde su se “otvorila” gradilišta, muzejske postavke su se zatvorile za publiku. I to stanje traje godinama. Etnografski muzej u Beogradu nedavno je ušao u fazu pripreme za ovaj posao, što je mnoge zaposlene podstaklo da izraze zabrinutost da ne doživi sudbinu Narodnog ili Muzeja savremene umetnosti.
Zaposleni strahuju da se novac ne potroši na raznorazne projekte, koji nikada neće biti realizovani. Kao primer navode rekonstrukciju Narodnog muzeja, tokom koje su bačeni milioni evra na sada već potpuno beskorisne papire, a da ni cigla na zgradi nije zamenjena. Zato pitaju da li je planom predviđeno koliko novca dolazi za projekte, pa za adaptaciju i kada će sve biti završeno. Pitaju i ko je garant i čime bi garantovao.
- Ako se krene u adaptaciju, trebalo bi ići postupno, deo po deo prostora, kako sredstva pristižu - predlaže Miroslav Mitrović, muzejski savetnik u Etnografskom muzeju. - Time se osnovna delatnost Muzeja ne bi remetila. Sledeći korak bi uvek trebalo da bude na osnovu unapred uplaćenih sredstava za taj deo objekta, pa kad se završi, nastaviti dalje.
Planirano je da se adaptacija ove ustanove realizuje tokom 2017, a po rečima dr Mirjane Menković, v. d. direktora Muzeja, firma “gŠiping”h trenutno radi projekat postojećeg stanja. Menkovićeva kategorično tvrdi da ovo preduzeće samo “gsnima”h postojeće stanje, a da se o prenameni prostora još i ne razgovara.
“gNovosti”h su, međutim, dobili kopije planova koji to demantuju. Ko ih je, ako nije “gŠiping”h, uradio i zašto - ne znamo! U njima se vidi da se intenzivno predlaže i planira prenamena prostora. Fordova sala, u prizemlju, trebalo bi da bude pretvorena u prodavnicu. U prizemlju će se održavati gostujuće, a na međuspratu povremene izložbe. Stalna postavka preselila bi se na drugi sprat. Ukoliko bi se ovaj predlog realizovao, jedna od najopremljenijih stručnih biblioteka sa fondom od 60.000 knjiga, smeštena u lepom prostoru na 200 kvadrata, preseliće se u upola manje prostorije u podrumu, dok bi depoi bili smešteni na tavanu.
- Mene sve ovo podseća na “grupu za pranje para”h - kaže dr Vesna Marjanović, muzejski savetnik. - Živimo u zemlji Srbiji, kriza je i važno je da se urade samo urgentne stvari. Muzeju je, pre svega, hitno potrebna zamena dotrajalih instalacija, a ne selidba biblioteke i konzervatorskih radionica u podrum. Predlog da depoi budu odmah ispod krova nije dobar. Uvek je bolje da tu budu kancelarije kustosa, a depoi zaštićeni na nižim spratovima.
Sagovornica podseća da je sadašnja direktorka u v. d. statusu i da će uskoro biti raspisan konkurs za prvog čoveka ove ustanove.
- Da li Mirjana Menković ima jasnu potvrdu da će biti izabrana po konkursu kada hrabro ulazi u predloge prenamene prostora? Da li je trebalo sačekati konkurs i videti i druge ponuđene vizije rada Muzeja i njegovog širenja u budućnosti? Da li Ministarstvo kulture može da garantuje ako se započnu radovi u statusu v. d. direktora, dakle privremenog stanja, da će nastaviti sa finansiranjem i ako se situacija na tom planu promeni i dođe do drugih, možda kvalitetnijih vizija rada naše nacionalne ustanove - pita Marjanovićeva.
I Miroslavu Mitroviću nije jasno šta će se dobiti sa prenamenom prostora u zgradi na Studentskom trgu:
- Ovu prilično usamljenu ideju trebalo bi staviti pred stručno veće Muzeja i širu javnost. Na taj način bi se razjasnile nedoumice, a ne da se, kao sada, o tome priča “gpo hodnicima”h.
V. d. direktora Muzeja obećava da će se to uskoro i dogoditi:
- Osnovni cilj adaptacije je da dobijemo hiljadu kvadrata novog prostora za depoe i stalnu postavku. Radimo temeljno, a budući da je ovaj projekat tek na početku, podložan je izmenama. Svaki konstruktivan predlog je dobrodošao.
PODSTANARI NE IZLAZE
Zgrada Etnografskog muzeja je spomenik kulture i pripadala je Beogradskoj berzi. Data je na korišćenje opštini Stari grad, a ona ju je ustupila Muzeju. Podstanari ovog podstanara već godinama su Udruženje dramskih umetnika i izdavač “gČigoja štampa”h.
- Ugovor koji smo imali sa Udruženjem dramskih umetnika istekao je prošle godine - objašnjava Mirjana Menković. - Oni se još nisu iselili, a prestali su da ispunjavaju podstanarske obaveze. Nudimo im alternativan prostor, ali oni nisu zainteresovani. Sa “gČigojom”h je 2013. potpisan ugovor o saradnji na četiri godine, tako da će do 2017. sigurno ostati ovde.
GRAĐEVINSKI ZAHVATI
Mada se o tome nije mnogo govorilo, građevinski zahvati na zgradi staroj 80 godina intenzivno su izvođeni u poslednjih nekoliko godina. Kao što su se smenjivale i izložbe u jednom od retkih otvorenih muzeja u Beogradu! Promenjena je celokupna drvenarija (258 prozora i vrata), zamenjen je krovni pokrivač i svi oluci, urađena je hidroizolacija svih terasa, okrečene su sve prostorije u kojima su muzejski depoi, nabavljena je oprema za netekstilne zbirke, ormani, kutije... Poslovi su, kažu zaposleni, rađeni sukcesivno, kada je bilo sredstava u budžetu.
POPUSTILE AKTIVNOSTI
Ove godine, prema dostupnim podacima, Muzej će dobiti 50 miliona dinara iz republičkog budžeta, od čega su 33 miliona namenjena za obnovu Manakove kuće (vlasništvo Grada, rekonstruiše se iz državne kase!). Nismo uspeli da saznamo da li je ostatak - 17 miliona dinara - namenjen za izradu projektne dokumentacije, jer bi to podsetilo na slučaj Narodnog muzeja. Što se programa tiče, kako saznajemo, aktivnosti su smanjene na 40 odsto, što opet neke zaposlene podseća na početak zatvaranja Narodnog muzeja.
|
