|
Dragojević o sudbini „AVALA FILMA”
izvor: novosti online 21.03.2015.
Uveren sam da ćemo pokretanjem šire akcije oko "Avala filma" sprečiti još jedan udar na srpsku kulturu - kaže za "Novosti" Srđan Dragojević, povodom najavljene prodaje "srpskog Holivuda". - Na sastanku Grupacije za kinematografiju, zajedno sa Filmskim centrom Srbije, Kinotekom, Udruženjem filmskih umetnika i ostalim udruženjima, pokazali smo spremnost za takvu borbu, a i kulturna javnost je sada, za razliku od 2007, glasna i organizovana. Mislim da ćemo u tome imati i podršku Ministarstva kulture i Gradskog sekretarijata za kulturu.
Višedecenijska agonija "Avala filma" dobila je ovih dana tragičnu završnicu - posle stečajnog postupka koji je trajao od 23. maja 2011, Agencija za privatizaciju najavila je aukciju koja je zakazana za 22. april. Tako će kinematografsko preduzeće koje se kao državni projekat i danas smatra najvećim brendom srpske kulture, sedam decenija postojanja (osnovano je 1946) obeležiti time što će konačno biti - likvidirano.
Početna cena od samo 9.000.000 evra, potvrdila je sumnje onih koji su na čitav "slučaj" od početka gledali kao na "otimanje" društvene imovine i rasprodavanje građevinskog zemljišta na dobrim lokacijama. S druge strane, država, uprkos molbama filmskih radnika, esnafa i javnosti, za spas "Avala filma", koje su upućivane svim premijerima, vladama i ministrima kulture od 2000. do danas, ništa nije preduzela, iako joj to omogućavaju Ustav i ustavne odredbe.
Dragojević, koji je poslanik SPS i član Odbora za kulturu, podseća da je sudbinu "Avala filma" iznova otvorio maja 2014, kada je u parlamentu ovo pitanje uputio članovima Vlade i premijeru, kako ne bi opet došlo do "kreativne kombinacije marifetluka već isprobanih na "Beograd filmu" i "Luci Beograd":
- Pošto se na moja poslanička pitanja, kao što je "Beograd film", Ministarstvo kulture proglasilo nenadležnim, nisam hteo da "uznemiravam" temom oko "Avala filma", pa sam ga uputio Vladi Srbije. Smatrao sam da, pošto je reč o preduzeću u stečaju, učešće mogu da uzmu i ministarstva privrede i finansija, zbog ideje koju sam ponudio oko konverzije zemljišta iz javnog u građevinsko. Takođe, i Grad Beograd, koji je intervenisao u slučaju Beogradskog hipodroma i kod otkupa zgrade "Ineksa", gde je sada Gradska uprava. Tada sam predložio rešenje po kome bi država preuzela obaveze prema poveriocima, izvršila prenamenu zemljišta "Avala filma", i prodala ga na tenderu po realnoj ceni, što je oko osamdeset miliona evra.
Odgovor na poslaničko pitanje, kaže, ipak je stiglo sa "stare adrese":
- Nažalost, za rešenje pitanja "Avala filma" dobio sam dopis od Ministarstva kulture koje se, opet, proglasilo - nenadležnim. To može formalno biti tačno u vezi sa preduzećem u stečaju, ali bi nadležnost mogla da postoji oko više od dve stotine filmova "Avala filma" koji predstavljaju kulturnu baštinu, i koji se nude kao "bakšiš" uz stečajnu masu preduzeća. Moram da naglasim da smo od Agencije za privatizaciju dobili odgovor da privatizacija "Beograd filma" ne bi mogla da se okonča privrednim kriminalom, aferama, skandalima i zatvaranjem četrnaest gradskih bioskopa da je Ministarstvo kulture tada, 2007. kao i Gradski sekretarijat za kulturu, poslao dopis u kome se zahteva da se bar neki od važnih bioskopa izuzmu iz privatizacije.
Očigledno je, ističe Dragojević, da nismo ništa naučili, i da možda hrlimo u novu, skandaloznu prodaju od koje kultura Srbije neće imati nikakvu korist, osim onog ko će za samo 9.000.000 evra kupiti zemljište "Avala filma", izvršiti konverziju i zaraditi između 75 i 100 miliona evra.
- Verujem da je moja ideja, vidljiva u poslaničkom pitanju koje sam otvorio, ipak ostvarljiva. Potrebno je samo promeniti "kurs" ove prodaje i osmisliti strategiju od koje će filmska umetnost, kao i kultura Srbije, i svi građani, imati korist.
NOVI, MODERAN STUDIO
Novac od tenderske prodaje, kako ističe Dragojević, u saradnji sa Ministarstvom kulture i FCS, bio bi dovoljan da se izgradi mali, moderan studio koji bi zadovoljio sve potrebe za snimanje i postprodukciju srpskih filmova, da se u potpunosti obnovi i digitalizuje bioskopska mreža, obnove institucije od vitalnog značaja, izgradi Prirodnjački muzej, Moderna galerija, sagradi Opera... Filmski fond od dve stotine pedeset igranih filmova bi na ovaj način bio zaštićen.
|
