Mozak kao kompas

izvor: agencije                                                                                                                                                 08.10.2014

Kako stići do bilo koje ulice u potpuno nepoznatom gradu? Ako imate dži-pi-es, lako! Da je i naš mozak slično programiran otkrilo je troje naučnika i za to otkriće dobilo Nobelovu nagradu za medicinu. Ćelije pomoću kojih se orijentišemo daju nam tri-de sliku sveta.

Načelnik Klinike za neurologiju VMA doktor Ranko Raičević kaže da ono što doživljavamo kao naš život, ta trodimenzionalnost, sada ima jednu realnu potvrdu.

„Sada znamo zašto smo beli, zašto neko od nas ima veći nos, zašto je neko na metar od nas, a neko daleko. Taj doživljaj u prostoru je osnov normalnog fukcionisanja“, kaže načelnik Klinike za neurologiju VMA doktor Ranko Raičević.

Ako nervni sistem za navigaciju zakaže, snalaženje u prostoru postaje sve teže. Zaborav nastupa sve češće i javlja se Alchajmerova demencija.

Neurolozi imaju velika očekivanja, da se u nagrađenom otkriću nazire i lek za ćelije sistema za prostornu orijentaciju.

Raičević kaže da je potrebno da se genetskim metodama izmeni njihov genetski tok stvaranja ili da metodama određenih vrsta stimulacije kao što se to radi kod Parkinsonove bolesti da izmeni njihovu elektrofiziološku ulogu.

Kako je dodao, tako rade na drugačiji način i drugačijim ritmom što bi moglo da ima reperkusije na odlaganje ovog procesa koji je kod Alchajmera progresivan i za sada nezaustavljiv.

Na svakih sedam sekundi javi se kod još jednog, uglavnom starijeg čoveka. Na svetu je gotovo 40 miliona, a u Srbiji oko 200.000 obolelih.

Više od četiri decenije je Džonu O'Kifu i norveškom bračnom paru Mozer trebalo da dođu do revolucionarnog otkrića. Neurolozi prognoziraju da će bar upola vremena proći dok se ne pronađe način da se istraživanje primeni u medicini.