Radovi Nikolaja Krasnova u ambasadi Srbije u Moskvi
Izvor: novosti online
Datum: 02.05.2013
Zahvaljujući istoričarki umetnosti Gordani Gordić, ruski arhitekta Nikolaj Krasnov (1864-1939), koji je iz Rusije izbegao posle Oktobarske revolucije - simbolično se vratio u Moskvu. Naime, u Ambasadi Srbije u Moskvi otvorena je izložba na kojoj je predstavljeno stvaralaštvo ruskog carskog arhitekte - zdanja koja je realizovao u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, najviše u Beogradu.
Autorka projekta Gordana Gordić, u uvodnom delu kataloga, koji prati njenu studijsku izložbu, Krasnovljevo stvaralaštvo stavlja u kontekst društveno-političkih prilika ondašnje Kraljevine. Kralj Aleksandar Karađorđević bio je naklonjen "slovenskoj braći", pa su ruski emigranti naišli na dobrodošlicu u našoj zemlji i stekli dobre pozicije. Njihov uticaj oseća se u svim oblastima srpske kulture tog doba.
Od dolaska u Beograd Krasnov ima pune ruke posla, a kao državni i dvorski arhitekta "otvara vrata" svojim sunarodnicima. Ne samo da je autor palata koje danas koriste Vlada Srbije, Ministarstvo inostranih poslova, Državni arhiv u Karnegijevoj ulici, "Manjež", mosta Kralja Aleksandra, danas poznatog kao "Brankov", niza stambeno poslovnih zgrada, već je obnavljao mnoga zdanja i projektovao enterijere. U obnovi je "stigao" do Njegoševe kapele na Lovćenu, sređivao je enterijer starog dvora na Dedinju, Doma crkve na Oplencu, Doma skupštine Srbije... U najkraćem - nije bilo važnijeg zdanja, a da Krasnov nije projektovao ili planirao enterijer, pa i namšetaj.
S obzirom na to da se radi o prigodnoj, monografskoj izložbi posvećenoj Nikoli Krasnovu - razumljivo je da se autorka nije bavila opštom klimom u arhitektonskom stvaralaštvu Srbije i Beograda. Kraljevske privilegije ruskih emigranata išle su, naime, nauštrb domaćih stvaralaca, pogotovo onih arhitekata koji su se za razliku od akademskog eklekticizma Rusa - zalagali za principe moderne u arhitekturi.
VELIKI UTICAJ
Na kulturnoj mapi Jugoslavije do sada je zabeleženo oko 400 ruskih arhitekata, inženjera, slikara, vajara, umetnika primenjenih umetnosti. Za Beograd je vezano stvaralaštvo njih više od 50. Ruski arhitekti su u Beogradu gradili monumentalna zdanja za potrebe države i dvora, što im je donelo atribut "državnih arhitekata".
