Šanse da naši iseljenici dobiju svoje „stolice“ u srpskom parlamentu i dalje su male. Ni poziv patrijarha Irineja na poslednjem zasedanju Skupštine dijaspore da se ta ideja sprovede u delo neće mnogo pomoći, jer ne postoji raspoloženje stranaka za izmenu izbornog zakona.
Iako se pomenuta zamisao „krčka“ već nekoliko godina, jasno je da trenutno ne postoji spremnost ovdašnjih partija da se odreknu slatkog skupštinskog kolača vlasti.
To za „Novosti“ potvrđuje i bivši ministar vera i dijaspore Srđan Srećković, koji je u svom mandatu zagovarao izmenu izbornih propisa:
- Još ne postoji konsenzus da dijaspora dobije određeni broj poslanika, koji ne remeti odnos političkih snaga u zemlji.
Većina se plaši da bi to moglo da utiče na formiranje izvršne vlasti. Međutim, i taj problem bi mogao da se reši uvođenjem prelaznog rešenja kojim bi se dijaspori ustupila poslanička mesta, ali bi oni mogli da glasaju samo za zakone koji se tiču njih.
Prema jednom od predloga koji je stigao u skupštinski Odbor za dijasporu, predviđeno je da Srbi iz inostranstva dobiju pet poslaničkih mesta.
Da je to optimalan broj smatra i novoizabrani predsednik Skupštine dijaspore Dragan Stanojević:
- Ako bi se gladalo koliko nas živi izvan granica, onda bi možda trebalo da dobijemo i 10-15 mesta. Međutim, za početak bili bismo zadovoljni i sa pet.
Planiramo da uskoro započnemo razgovore sa svim političkim subjektima, kako bismo konačno rešili naš problem. Došlo je vreme da nas političari ne posmatraju samo kao nekoga ko donosi pare.
Inače, u mnogim zemljama regiona dijaspora ima svoje predstavnike u zakonodavnom domu.
U hrvatskom i rumunskom parlamentu imaju po pet mandata, a u makedonskom Sobranju tri. Francuzi i Italijani dijaspori garantuju po 12 poslaničkih mandata.
TROŠAK GLASANJA 3.000 DOLARA
Na poslednjoj sednici Skupštine dijaspore zatražno je i da se biračima izvan granica omogući da glasaju elektronskim putem. - Mali odziv posledica je udaljenosti konzularnih predstavništava. Recimo, neko iz Vladivostoka prvo mora da ode do Moskve kako bi se prijavio za glasanja, a potom ponovo da dolazi kada su izbori. To ga košta oko 3.000 dolara i to je glavni razlog zašto mali broj ljudi u inostranstvu izlazi na birališta - objašnjava Dragan Stanojević.
