EK: Mađarska i zemlje EU mogu vraćati izbeglice u Srbiju

 izvor : agencije foto :                                             21.09.2015.

EK: Mađarska i zemlje EU mogu vraćati izbeglice u Srbiju

Evropska komisija saopštila je da prema sporazumu o readmisiji koji EU ima sa Srbijom, Mađarska i sve zemlje Unije mogu sa svoje teritorije u Srbiju vraćati imigrante iz trećih zemalja koji ne dobiju azil u Evropskoj uniji.

Portparolka u Evropskoj komisiji Nataša Berto podsetila je da su, kada je reč o režimu viza, odnosi sa zemljama izvan EU regulisani sporazumima o readmisiji, koji obavezuju te zemlje da prime nazad imigrante koji ne dobiju azil u EU, prenosi Beta.

"Cela Evropska unija ima kolektivno takav sporazum o readmisiji sa Srbijom", rekla je predstavnica za štampu u Komisiji.

Nataša Berto je navela da članice EU u Srbiju na osnovu toga mogu vraćati i srpske državljane koji ne dobiju azil, a što je povezano i s režimom bez viza za privremena putovanja srpskih državljana u šengenski prostor bez granice unutar Unije.

Na pitanje novinara da li Mađarska može vraćati migrante iz Sirije i drugih azijskih i afričkih zemalja u Srbiju, Nataša Berto je precizirala da "ono što je uobičajeno sadržano u takvim sporazumima u readmisiji jeste odredba da mogu biti vraćeni državljani trećih zemalja koji prolaze kroz državu s kojom EU ima sporazum o readmisiji i ta zemlja prihvata njihov povratak, ako prethodno dopusti tim licima da prolaze u tranzitu".

Srpski ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović rekao je danas za RTS da Srbija može da obezbedi tranzit, ali ne i trajni smeštaj za te ljude.

Dačić: Kontramere, ako EU ne može da reši izbegličku krizu

Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da Srbija neche dozvoliti da bude ogradjena žicama i sa zatvorenim putevima, istakavši da će Srbija, ukoliko EU ne bude sposobna da upravlja izbegličkom krizom, biti primorana da uvede kontramere.

VARŠAVA - Srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić izjavio je da Srbija neće dozvoliti da bude ograđena žicama i sa zatvorenim putevima, istakavši da će naša zemlja, ukoliko EU ne bude sposobna da upravlja izbegličkom krizom, biti primorana da uvede kontramere.

On je rekao da je za Srbiju neprihvatljivo da izbeglice budu vraćene u našu zemlju i da od evropskog komesara Johanesa Hana, koji u petak dolazi u Beograd, očekuje da čuje konačno rešenje Unije.

"Srbija ne može da dozvoli da bude koncentracioni logor, ograđena žicama sa zatvorenim saobraćajem, a da to nikoga nije briga. Da li je Evropa sposobna da upravlja organizacijom kao što je EU? Ako nije, Srbija će biti prinuđena da uvede kontramere", rekao je Dačić na konferenciji za novinare u Varšavi, gde je otvorio godišnju konferenciju OEBS kao predsedavajući.

Na pitanje srpskih novinara koje su to kontramere, Dačić je odgovorio da ne može da kaže jer nije na njemu da odlučuje.

Kako je rekao, razgovarao je sa premijerom Aleksandrom Vučićem koji je, kaže, ljut jer su autoputevi zatvoreni što je veliki udar na ekonomiju i uvodi nenormalne uslove za ekonomski život u regionu.

“Ili će se ovo prekinuti, ili ćemo mi morati da preduzmemo nešto u smislu kontramera”, ponovio je Dačić.

Dačić je rekao da je Srbija sa Mađarskom posle incidentata na granici dogovorila da se otvori autoput, ali da je sad suočena sa činjenicom da su prema Hrvatskoj zatvoreni gotovo svi prelazi za saobraćaj.

"Danas sam pokušavao da razgovaram telefonom sa koleginicom Vesnom Pusić i tražim objašnjenje zašto je zatvoren teretni saobraćaj. Da li smo sad umesto Evrope bez granica, ponovo dobili Evropu sa gvozdenom zavesom, kako jedna zemlja EU moze da zabrani saobracjaj sa susedima", rekao je Dačić.

On je rekao da će migrantska kriza, ukoliko Evropa ne reaguje, srušiti strukture EU.

Prema njegovim rečima, da su evropske zemlje upotrebile ovoliku vojsku protiv Islamske države kakvu je upotrevanju prema izbeglice, do sad bi ta kriza bila rešena.

On je upitao da li su evropske vrednosti suzavac, zatvaranje puteva i granica i podvukao da to ne može biti politika EU i da Srbija traži hitno reagovanje EU.

"U Evropi su se granice zatvarale samo u vreme ratova, a reakcija EU je kao da se to dešava na drugoj planeti", rekao je Dačić.

Dačić je upitao da li je rešenje da Srbija podigne gvozdenu zavesu prema EU, i u tom smislu podsetio koliko su se narodi Evrope radovali rušenju gvozdene zavese.

On je podvukao da Srbija ne pristaje na politiku gvodzenih zavesa i zaustavljanja autoputa

Dačić je naveo da situacija sa migrantima pokazuje bezbednosnu, ali i krizu vrednosti, solidarnosti i humanosti u Evropi.

Odgovor u najmanju ruku nezadovoljavajući

Izazovi sa kojima se suočavaju zemlje članice OEBS, među kojima su izbeglička kriza, situacija u Ukrajini i opasnost od nasilnog ekstremizma, bili su danas glavna tema na otvaranju godišnje konferencije OEBS o ljudskim pravima i demokratiji, a učesnici  su poručili da je vreme za solidarnost i zajedničko rešavanje problema.

Ocenjeno je da vlade članica OEBS moraju da poštuju ljudska prava, ne samo svojih građana, već i izbeglica, a da jačanje granica neće rešiti problem.

Predsedavajući OEBS Ivica Dačić rekao je da se Evropa suočava sa izuzetno ozbiljnom migrantskom krizom tokom koje ne sme zaboraviti na ljudska prava i humanost, a da dosadašnji odgovor u najmanju ruku nije bio zadovoljavajući.

“U vreme kada hiljade ljudi rizikuju živote napuštajući svoje zemlje pogođene konfliktima u susedstvu prostora OEBS, ne smemo da zaboravimo na ljudska prava i humanitarne aspekte migrantske krize”, naglasio je Dačić.

On je dodao i da je situacija u i oko Ukrajine i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju evropskoj bezbednosti.

Generalni sekretar OEBS-a Lamberto Zanijer rekao je da izazove sa kojima se suočavaju članice OEBS-a, među kojima je posebno istakao izbegličku krizu, situaciju u Ukrajini i opasnost nasilnog eksremizma, ne može rešiti nijedna zemlja pojedinačno, već da je potreban zajednički, koordinisani odgovor.

On je rekao da OBES može da ponudi forum za dijalog, kako migracije ne bi postale još jedna tema koja će podeliti njene članice, kao i u rešavanju korena krize, odnosno konflikata koji su izazvali velike migracije.

Zanijer je dodao da kriza u Ukrajini ostaje jedan od najvažnijih problema sa kojima se suočava OEBS i da ta organizacija nastavlja da promoviše dijalog i pomirenje u toj oblasti.

Prema njegovim rečima, terorizam i radikalizam najviše pogađaju mlade, a  borba protiv toga nije samo odgovornost vlasti i bezbednosnih službi, već i nevladnih oragnizacija i društva.

Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović rekla je da države moraju poštovati obaveze na koje su pristali članstvom u OEBS, a jedna od njih je sloboda medija i izražavanja, istakavši da postoje razlike između država članica koje se ne mogu lako izbrisati.

Ona je istakla da, iako su napadi na novinare neprihvatljivi, oni se neprestano nastavljalju i dodala da države članice usvajaju zakone kojima se navodno štiti bezbednost, ali u stvari se ta bezbednost ograničava, posebno u oblasti slobode izražavanja ili poštovanja ljudskih prava.

Ona je dodala da mora da postoji otvorena debata o svim temama i da se kritički glasovi ne smeju gušiti.

Ministar spoljnih poslova Poljske Gžegož Shetina rekao je da je bezbednosna slika Evrope oslabljena poslednjih meseci zbog krize u Ukrajini, koja se mora rešavati mirno, u saradnji i uz puno poštovanje integriteta i suvereniteta Ukrajine.

Predstavnik nemačke vlade, koja će predsedavati OEBS-om sledeće godine, Gernot Erler rekao je da se Evropa nalazi u najtežoj bezbednosnoj situaciji od kraja hladnog rata, upozorivši da ponašanje Rusije u Ukrajini preti osnovnim prinicipima OEBS-a.

 “Kriza nam je pozala koliko je OEBS važan u Evropi”, rekao je Erler i podvukao da se bezbednost, dijalog i zajedničko poverenje mogu postići samo ako sve članice OEBS-a poštuju standarde i vrednosti te  međunarodne organizacije.

Govoreći o izbegličkoj krizi, Erler je rekao da se Evropa sa tim izazovima može suočiti jedino ako radi zajedno na njihovom rešavanju.

Erler je čestitao i zahvalio Srbiji na dobrom predsedavanju OEBS-om u 2015. godini.

Direktor Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava Mihael Georg Link rekao je da EU ne može sama da reši problem migranata već da se u to mora uključiti i OEBS.

On je rekao da je po tom pitanju vreme za solidarnost i postizanje zajedničkog rešenja.

Na konferenciji 1.400 predstavnika iz 57 zemalja

Godišnja konferencija o ljudskim pravima i demokratiji okuplja oko 1.400 predstavnika vlada i civilnog društva iz 57 zemalja članica Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS).

Na konferenciji, koja će trajati do 2. oktobra, biće sagledan napredak u primeni obaveza koje su preuzele vlasti u oblasti ljudskih prava i demokratije, uključujući slobodu govora, medija, slobodu kretanja, vladavinu prava, jednakost polova i borbu protiv trgovine ljudima.

Zanijer: Zajedničko rešenje za migrantsku krizu

Zanijer je izjavio da je propuštena mogućnost da se adekvatno reaguje na migrantsku krizu pre nego što je buknula u Evropi i da je sad potrebno zajedničko rešenje kako bi se ta kriza prevazišla.

 On je na konferenciji za novinare u Varšavi rekao da se Turska pre godinu i po godina obratila OEBS zbog velikog broja migranata iz Sirije koji su tamo dolazili u kampove i tražila podršku, ali da su tad neke zemlje članice smatrale da to nije problem za OEBS.

“Mi smo pokušali da počnemo diskusiju u OEBS, ali mnoge zemlje su tad rekle da to nije problem za OEBS”, rekao je Zanijer i dodao da se tad mogla pružiti podrška koja bi možda sprečila ovakvu krizu. Zanijer je rekao da tad nije postojala vizija i da je nedostajalo liderstvo u rešavanju tog problema. Prema njegovim rečima, sada je potrebna nova debata o rešavanju migrantske krize.

On je dodao da OEBS ima tehničke mogućnosti da pomogne u toj krizi kad države članice donesu odluku o tome na koji način će se reagovati. Direktor Kancelarije OEBS-a za demokratske institucije i ljudska prava Mihael Georg Link je rekao da je jedna od ideja o kojoj se razmišlja da OEBS pošalje svoje timove na krizna mesta kako bi utvrdila kakvo je stanje u oblasti ljudskih prava migranata.

 On je istakao da rešenje ne može doći preko noći, ali da svi činioci mogu da učestvuju u rešavanju te krize.