 |
Kosovo i EU: Diskusija bez informacija
izvor: euractiv foto: 13.10.2015.
U Briselu bi 13. oktobra trebalo da se održi sastanak u okviru političkog dijaloga Beograda i Prištine. U danima uoči tog sastanka ponovo je podignuta tenzija u srpskoj javnosti u vezi sa zahtevima EU u pogledu ustupaka koji se od Srbije očekuju i koji su predviđeni nacrtom pregovaračke platforme EU o poglavlju 35 u kojem se obrađuje izgradnja odnosa sa Kosovom. Nova kriza prati za ovakve situacije uobičajeni scenario – konkretni uslovi i zahtevi EU nisu dostupni javnosti jer dokument, barem u ovoj fazi, nije javan, ali to ne sprečava „curenje” izvesnih detalja u medije i zapaljive komentare političara. Realni izgledi da Kosovo dobije mesto u Organizaciji UN za obrazovanje, nauku i kulturu UNESCO samo su dolili ulje na vatru. U Briselu za Betu kažu da je preuranjeno govoriti o predlogu platforme za poglavlje 35 jer će ona biti u izradi bar još dva meseca.
Izvršni savet Uneska usvojio je 12. oktobra dnevni red na kojem se nalazi i predlog preporuke za prijem Kosova u članstvo te organizacije. Odluka se donosi većinom glasova i ako predlog bude prihvaćen, konačnu odluku o prijemu doneće Generalna konferencija Uneska koja zaseda od 3. do 18. novembra.
U prethodnim danima Unesku se obratio i premijer Srtbije Aleksandar Vučić, a vlasti ocenjuju i da se ponovnim stavljanjem ove tačke na dnevni red Uneska, nakon prethodnog neuspešnog pokušaja, narušava atmosfera dijaloga jer su takva pitanja, kako navode, bila predviđena kao teme razgovora u Briselu.
Od početka oktobra u javnosti su davane brojne zapaljive izjave o ovom pitanju, a u jednoj od njih je ministar spoljnih poslova Ivica Dačić eventualni prijem Kosova u Unesko uporedio sa prijemom Islamske države u tu organizaciju.
Ni ton reakcija sa Kosova ne doprinosi dijalogu Beograda i Prištine, budući da se koristi rečnik poput „pobeda” i Unesko najavljuje kao još jedno mesto gde će se vijoriti zastava Kosova.
Prijem Kosova u Unesko je, prema navodima Novosti, među 49 tačaka pregovaračke platforme za poglavlje 35 u pregovorima sa EU, što bi značilo da je to jedan od uslova koji će Brisel postaviti pred Srbiju.
Diskusija bez konkretnih informacija
Poglavlje 35 – Ostala pitanja u pregovorima sa EU za većinu kandidata za članstvo je bez većeg značaja. U slučaju Srbije ovde je uvrštena izgradnja odnosa Beograda i Prištine i regulisanje spornih pitanja u odnosima, takozvana normalizacija odnosa.
Ovo poglavlje od početka je problematično, između ostalog zbog toga što se tretira kao prioritetno, zajedno sa poglavljima 23 i 24 o bezbednosti i pravosuđu, iako istovremeno nije poznat njegov sadržaj, odnosno ne postoje jasno utvrđeni uslovi. To u Srbiji stvara utisak da su zahtevi proizvoljni, a predstavnici vlasti ne trude se da ovakav utisak razveju.
Poslednji i veoma ozbiljan primer je diskusija o nacrtu pregovaračke platforme EU za ovo poglavlje, koja se izrađuje u Evropskoj komisiji, a usvajaju je zemlje članice.
Prema pisanju Večernjih novosti, model koji predlaže Brisel u velikoj meri odgovara nekadašnjem modelu odnosa dve Nemačke, odnosno dve potpuno nezavisne države koje se međusobno ne priznaju, ali jedna drugu ne ometaju. Ovaj model je često pominjan u krugovima diplomata i analitičara kao jedno od pragmatičnih rešenja, a svojevremeno ga je sa mesta potpredsednika Vlade spominjao i Božidar Đelić kao jednu od razmatranih opcija.
Po pisanju Novosti, predviđeno je da se zdravstvo i obrazovanje u severnoj Mitrovici uključe u kosovske sisteme, kao i srpska javna preduzeća i državna banka. Dokument po ovim navodima sadrži i zahtev da se uspostavi granica koja je nalik državnoj između Sbije i Kosova.
Ovaj dokument nije, i u ovoj fazi ne može biti objavljen, što ne sprečava zvaničnike da ga za medije komentarišu, pa ga je Vučić nazvao „groznim papirom”h i rekao da je to što nisu uspeli da urade u direktnom dijalogu sa Beogradom, stavljeno u taj nacrt", a direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić rekao je da u ovom dokumentu ima mnogo toga spornog i da Srbiju niko ne može da ucenjuje da ukine svoje institucije na Kosovu.
Brisel: Idemo dalje
Brisel, za razliku od Beograda, daje umirujuće izjave, ali ne i više informacija o samom procesu. Šef delegacije EU u Srbiji Majkl Devenport 12. oktobra je rekao da EU ne vrši pritiske na Srbiju i da insistira na sprovođenju svih obaveza iz Briselskog sporazuma i normalizaciji odnosa Beograda i Prištine.
Devenport je rekao da postoji ozbiljna mogućnost da dođe do otvaranja poglavlja 35 koje se tiče implementacije tih obaveza u okviru dijaloga Beograda i Prištine i rekao da je dijalog lidera do sada imao veliki uspeh.
Zbog nezadovoljstva pregovaračkom platformom postavilo se i pitanje da li će Srbija otići na zakazane razgovore Beograda i Prištine. Premijer Srbije Vučić rekao je tokom posete Jaigodine da će verovatno ići u Brisel na predviđene razgovore sa premijerom Kosova Isom Mustafom. Njegov razlog za odlazak u Brisel je, kako je naveo, da se ne bi reklo da Srbija ne želi da razgovara.
Iz kabineta Federike Mogerini, šefice evropske diplomatije, rečeno da su pripreme za sastanak u toku. Zvaničnik iz Mogerinijevog okruženja nije želeo da se osvrće na ranije najave da Vučić razmišlja da ne dođe 13. oktobra u Brisel zbog nezadovoljstva srpskih vlasti nacrtom platforme za predpristupne pregovore o poglavlju 35.
Izvori u Briselu su ocenili da će se o nacrtu poglavlja 35 pregovarati bar još dva meseca i predočili da je sasvim preuranjeno ocenjivati šta bi trebalo da bude suština obavezujućeg sporazuma na kraju postupka normalizacije odnosa Beograd - Priština.
Zvaničnici u Savetu ministara EU su Beti preneli da to sada niko ne zna i da spekulacije u srpskim medijima o "rešenju po modelu dve Nemačke" teško može da se sagleda, mada elementi tog rešenja mogu poslužiti kao uzor. Oni su dodali da, ako bi se sad uopšte razmišljalo, onda bi pre neko rešenje statusa Kosova i trajnih odnosa Beograd-Priština moglo da se vidi u nekim mehanizmima svojevremeno utanačenim u trouglu Republika Irska, Severna Irska i Velika Britanija.
"Daleko je važnije", kako je ocenjeno, da se "sad dođe do suštinskog napretka u normalizaciji odnosa Beograd-Priština, što je EU postavila kao uslov za početak i omogućavanje okončanja pregovora o članstvu EU-Srbija".
Takođe su rekli da o načelima u poglavlju 35 odlučuje Evropska komisija, ali saglasnost daju i članice Unije.
|
