|
Srbi opet izlaze iz vlade?
izvor: evn, foto: vn/agencije 07.07.2015.
Ukoliko Priština na narednoj rundi pregovora sa Beogradom ne bude spremna na dogovor oko Zajednice srpskih opština, predstavnici Srba u kosovskoj vlasti ponovo bi mogli da razmotre opciju zamrzavanja učešća u pokrajinskim institucijama.
Ministar lokalne samouprave Ljubomir Marić kaže da je logično da predstavnici liste "Srpska" neće sedeti u vladi koja neće da formira ZSO, jer je ona bila osnovni razlog ulaska u vlast i prva tačka koalicionog sporazuma. Dodaje, pak, i da se do sada nije razgovaralo o povlačenju iz kabineta u Prištini:
- Pregovori o ZSO još traju i videćemo kako će se završtiti. A, kao i do sada, svaku odluku o daljim koracima donećemo uz konsultacije sa Vladom u Beogradu. Međutim, svima je jasno da opstanak koalicije zavisi od formiranja ZSO.
Glavna tačka sporenja na poslednjoj rundi pregovora bila je ta hoće li funkcioneri Zajednice imati status državnih službenika, a prema proceni Marića, oko tog pitanja je dogovor moguć.
Na svom fejsbuk-profilu premijer privremenih institucija u Prištini Isa Mustafa napisao je da je srpska strana insistirala da "Udruženje opština" obavlja neke poslove centralnih i lokalnih vlasti, kao i da ljudi koji obavljaju ove poslove imaju status državnih službenika:
- Spremni smo da uložimo još više energije u rešenja koja će biti održiva. Takva rešenja nisu idealna, ona su teška, pogotovo za one koji pregovaraju i moraju da donose odluke, ali olakšavaju naše živote.
PRIPREMA JAVNOSTI
Mustafina poruka, u Beogradu se tumači kao priprema kosovske javnosti za sledeću rundu dijaloga na kojoj bi prištinska delegacija, kako se očekuje na osnovu neformalnih signala, ipak, pristala na dogovor oko ZSO
Janjić: Cilj Brisela integracija Srba u kosovski sistem
Politički analtičar iz Beograda Dušan Janjić izjavio je u utorak u Prištini da je cilj briselskog sporazuma bio integracija Srba, pogotovo onih sa severa Kosova, u kosovski sistem, te da je u etnički podeljenim društvina normalno postojanje "etnički pluranih institucija".
"Važno je da uvidimo da postoji taj problem integracije Srba, ili potpune integracije u kosovski sistem, i jako je važno znati da to jeste intencija briselskog dijaloga. To sada mnogima u Srbiji ne odgovara i ne bi pre vremena to da izgovore. Nećemo puno rešiti ako se držimo imena, ali je važno da znamo ograničenja jednog i drugog", kazao je on na okruglom stolu o Asocijaciji/Zajednici srpskih opština, koji je organizovao Institut za lokalnu samoupravu u Prištini.
On je dodao da se prilikom upotrebe reči "Zajednica" jača beogradski, politički stav, a kada se upotrebljava reč "Asocijacija", onda se više podupire prištinski stav.
"Za Beograd, možda Zajednica opština predstavlja političko obećanje koje mora da izvrši, a nije toliki teret kako se čini za stolom zbog javnosti u Srbiji", dodao je on.
Janjić dodaje da je briselski dijalog doneo dosta rezultata, te da u Srbiji postoji politička volja da se nešto uradi i da paralelne institucije više ne funkcionišu, jer ni Srbija više ne može da održava "paralelizam institucija" iz ekonomskih i budžetskih razloga.
Kosovska ministarka Edita Tahiri za dijalog sa Srbijom je rekla da se stav kosovske vlade zasniva na kosovskom Ustava i zakonima, kao i na samom briselskom sporazumu.
Ona je dodala da će neki od ciljeva Asocijacije biti promocija zajedničkih interesa opština članica ove asocijacije, pružanje pomoći i podrške opštinama u rešavanju lokalnih pitanja, pružanje pomoći u poboljšanju kapaciteta radi boljeg upravljanja. Međutim, naglasila je ona, Asocijacija neće moći donositi odluke u ime opština.
"Asocijacija ne može imati izvršna ovlašćenja zato što zakonima Kosova, Ustavom Kosova, u našem političkom sistemu postoje dva nivoa izvršne vlasti – centralni i lokalni nivo. Naš Zakon o lokalnoj samoupravi je jasan u tome da su izvršna ovlašćenja u opštinama ekskluzivno za opštine, i da se ona ne mogu se preneti na neki drugi nivo", rekla je ona.
Dodala je i da neće biti posebnog zakona o Asocijaciji, već će se koristiti model koji već funkcioniše na Kosovu, čije su članice opštine sa albanskom većinom. Tahiri je naglasila da Asocijacija neće imati izvršni odbor, već će postojati odbor sa predsednikom i skupštinom asocijacije.
Ona je ocenila da Srbija se, neprestano nerealnim zahtevima, trudi da postigne nešto za svoju manjinsku zajednicu van Srbije, a što nije sama u stanju da pruži unutar Srbije.
Neke od preporuka Instituta za lokalnu samoupravu, kada se radi o Asocijaciji/Zajednici su da sedište ovog tela bude u Gračanici, s obzirom da najveći deo Srba živi južno od Ibra, da on ima svoj statut kojeg će usvojiti njegova skupština uz poštovanje svih etničkih zajednica koje žive u tim opštinama, da koriste simbole koji će poštovati sve etničke zajednice koje žive u opštinama, i da Skupštinu čine odbornici koje će izabrati Skupštine opština sa srpskom većinom.
novosti.rs
|
