|
Nastavak parlamentarne krize vodi ka destabilizaciji Kosova
izvor: agencije foto: 05.10.2015.
PRIŠTINA - Kriza kosovskog parlamenta se produbljuje nakon što je opozicija pre dve sedmice blokirala rad Skupštine zahtevajući da premijer Isa Mustafa povuče potpis sa četiri sporazuma, koja su Beograd i Priština postigli krajem avgusta u Briselu među kojima je i sporazum o formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO), pišu danas prištinski mediji.
Opozicija još zahteva da vlast povuče potpis sa sporazuma o demarkaciji sa Crnom Gorom, a analitičari upozoravaju da se došlo do trenutka kada bi se mogla očekivati destabilizacija Kosova.
Premijer Mustafa je opoziciji poručio da ne prihvata uslove i da potpis sa Briselskih sporazuma neće biti povučen, a poruku opozociji poslao je i američki ambasador u Prištini Greb Delavie rekavši da SAD podržavaju dokumente potpisane u Briselu, uključujući i sprazum o formiranju ZSO.
On je, kako je prenela Bota sot, rekao da opozicija treba da omogući rad Skupstine i otvori put dialogu u parlamentu, dok Udruzenje veterana rata tzv. OVK traži održavanje okruglog stola o Briselskim sporazumima na kojem bi učestvovali svi politički činioci.
Šef parlamentarne grupe DPK Adem Grabovci smatra da bi, ako opozicioni poslanici nastave sa bolkadom rada Skupstine, organi bezbednosti treba da ih izbaci iz parlamenta.
"To nas dovodi u opasnost jer situacija može da eskalira i da Kosovo uđe u destabilizaciju", rekao je Grabovci.
Ovakva izjava Grabovcija za analiticara Nedzmedin Spahiua je veoma opasna jer, kako kaže, ukoliko opozicija bude nasilno isterana iz parlamenta njihovi aktivisti bi još više mogli da se mobilišu i situacija bi mogla da eskalira.
I analiticar i politikolog Albinot Maljoku kaže da nasilno izbacivanje poslanika iz skupstine Kosova može da proizvodi nesagledive posledice, dodavši da pominjanje takvog pristupa nije prihvatljivo.
Koha ditore piše da su tri opozicione političke partije, nezadovoljne Briselskim sporazumima, odlučile da bojkotuju i rad parlamentarnih komisija.
Prištinski dnevnik tvrdi da je opozicija odlučna, da kada god da sednica parlamenta bude zakazana, oni će se odazvati ali samo, kako se navodi, s ciljem da onemoguće njeno održavanje.
Istovremeno radikalni opozicioni pokret Samoopredelenje, Alijansa za budućnost Kosova i Inicijativa za Kosovo skupile su, kako se tvrdi, 150 hiljada potpisa građana koji podržavaju zahteve opozicje.
Poslanik Samoopredeljenja Albin Kurti je u intervju za agenciju "Kosovapreš" osnažio odlučnost ta tri politicka opoziciona subjekta u protivljenju Briselskom sporazumu.
"Mi smo zajedno u aktivnostima i u stavovima što se tiče protivljenja ZSO i verujem da ćemo nastaviti sa tim aktivnostima sve dok u potpunosti uspemo. To neće biti samo naš uspeh, već uspeh građnana Republike Kosovo", rekao je Kurti, jedan od osnivača Samoopredeljenja.
S druge strane, najnovija dešava podstakla su ponovo spekulacije da bi ABK Ramusa Haradinaja mogla da postane deo vladajuće koalicije.
Po nekim politickim kalkulacijama Haradinaj bi mogao da dobije funkciju koju sada ima lider DPK Hašim Tači, a Tači bi u tom slučaju bio biran za presednika Kosova, piše Zeri.
Pozivajući se na svoje izvore, Zari navodi da u trenutku kada Hašim Tači bude izabran za predsednika Kosova (aprila naredne godine) postoje realne šanse da Haradinaj dobije funkciju prvog zamenika premijera i ministra inostranih poslova a njegova partija bi dobila jos nekoliko ministartsva u kosovskoj vladi.
"Ako se postigne saglasnost da Haradinaj uđe u vladu, a mogucnosti su velike, onda će mnogo lakše da bude sa procesom ZSO ali i sa ostalim "vrucim temama" koje nas čekaju ", rekao je neimenovani izvor Zeriju.
Analiticar Artan Muhadžeri je rekao da je za Haradinaja sada najbolji trenutak da postane deo vlade ako želi da bude značajni politicki faktor, jer ostanak u opoziciji za njega i njegovu partiju bi, kako smatra, bio opasan.
Generalni sekretar ABK Blerim Kuči ne odbacuje ovu mogućnost ali je dodao da se to moze desiti samo ako postoji, kako je rekao, "nacionalni interes".
" Nemamo crvenu liniju za nikoga jer svaki politicki subjekat ima za cilj da dođe na vlast", rekao je on Zeriju.
|
